Nikad bolje, tako nam Vučića

Opština Pećinci slovi za najvažniji od četiri „probna balona“ za predstojeće lokalne i, sasvim je moguće - parlamentarne izbore. Ne samo što je daleko bliža Beogradu od Mionice, Preševa i Negotina, već što je Aleksandar Vučić sasvim siguran u pobedu svoje stranke ovde, za razliku od prestonice. Svi uslovi za trijumf koalicije sa SPS uveliko su tu: Opštinom upravlja Privremeni organ sastavljen od pet partijskih SNS drugova (uprkos zakonu). NJime predsedava Dubravka Kovačević Subotički, zbog čije je (nezakonite) ostavke raspuštena SO Pećinci, i stoga raspisani vanredni izbori za nedelju. Sve bandere i drveće na svim prilazima mestu, okićeni su nasmejanim likom predsednika države. Bilo da vijori pesnicom, ili ruke očinski prekršta, on simbolizuje apsolutnu (volju za) moć. Lokalni „šerif“, pećinački poverenik naprednjaka Milorad Pantić Luki poseduje ono pola kraja koji ne drži Milenko Đurđević, član Privremenog organa upravljanja. Ali, za svaki slučaj, sprovode se mere ucene i zastrašivanja, kako tvrdi Jelena Grujić Ristić, predsednica ovdašnjeg opštinskog odbora Nove stranke . NJen slučaj je poznat. Na slavski dan Đurđic (16. novembra) u njenu i kuću njenih roditelja u Karloviću, upala su nepoznata lica i izvršila premetačinu, dok su domaćini bili odsutni. „Nisu ama baš ništa ukrali, iako je izvesna suma novca kao i nešto zlata bilo na vidnim mestima“, objašnjava, „naviknuta na pritiske od kako je otvoreno u opoziciji“. Uostalom, još se podmuklije preti njenoj partijskoj koleginici Mariniki Tepić, dodaje. Kako još zna da se nije radilo o pokušaju pljačke, što su tvrdili policajci kad su joj uzimali izjavu? U trenutku kad su ulazili u dvorište, provalnici su krenuli da beže. NJen muž je izašao na ulicu da vidi tablice auta koji je tu bio parkiran, kad je jedan od te trojice uperio pištolj i povikao „jeb’o li vas Vučić“, što doslovno prenosimo zbog boljeg razumevanja. Stoga je aktivistkinja Nove htela da u zapisnik uđe da osnovano sumnja da je napad bio političke prirode. „Krivca“ su vlasti brzo pronašle, čime se pohvalio i ministar Stefanović. Međutim, postupak prepoznavanja nije bio validan, pa je i taj pušten iz pritvora. Napadači čiji identitet možda nikada neće biti utvrđen, obavili su svoj posao. Ako nisu prepali Jelenu i njene bližnje, „ulili su strah u kosti komšijama“. Plus što se Nova stranka povukla sa izbora. Pogled na kapiju obijenog domaćinstva kao da poziva na maltretiranje, što bi rekao Mladen Šarčević. U šumi „vučićolikih“ bandera izdvajaju se dve pečurke autobuskog stajališta pred njihovom avlijom. A na njima plakati izborne liste broj 4 (Vučić je i dalje pod jedan, da niko ne pogreši), sa samo u lokalu poznatim licima deesovaca. Pripadnika LSV nema na slici, premda su i oni deo koalicije „Dostojanstveno bez straha“. Besomučnom obmotavanju svih prigodnih objekata Vučićem, od saobraćajnih znakova do kuća i garaža, izmigoljio se poneki Palma (s rednim brojem 5). Ostalih troje kandidata nema, što znači da nisu mogli da izdvoje ni za par flaša piva po oblepljivaču, što kažu da je bila tarifa prvokandidovanih. Jelena nam priča, što čelnik opštinskog DS Bata Marković potvrđuje uz ogradu da je „nemoguće dokazati“ - da je prisutna i praksa kupovine glasova. Tzv. „sigurni“ su odgovornost javnih službenika, 40 glava po svakom, i spadaju u „radnu obavezu“. Oni neodlučni trebalo bi da prelome uz darove: metar drva, paket (ulje, brašno, pirinač...), zimska jakna ili šta drugo sa lagera. Ali, kako za to nema dokaza, posvetismo se opipljivom. Kako to da predsednica Opštine podnese ostavku, da je Skupština ne razmatra, a da ipak bude raspuštena, Prinudni organ uspostavljen, opet sa Dubravkom Kovačević Subotički na vrhu? I još da ona bude na listi kandidata (SNS, naravno), a da je netom prijavljena u Pećincima? Sve bismo je to pitali da je bila u Opštini. Ovako, pao je prilično neugodan razgovor u pi-ar službi. Da je čovek na kraj srca, mogao bi reći da se radilo o pretnjama i zabrani citiranja. Ni krivog ni dužnog činovnika kome samo nije prosleđen naš mejl sa molbom za sastanak sa predsednicom. Odlazimo i besni, i pokunjeni. Idemo dalje po špicu piramide. Sledeći po značaju na teritoriji od 15 sela, ako ne i prvi, jeste Luki, kažu meštani. Optužen za šverc 1.338 tona duvana još januara 2015. i apostrofiran u vezi sa raznim spornim privatizacijama. Ako ga uopšte nađemo, biće to u sedištu jedne od njegovih dvestotinak firmi, usmeravaju nas. Tamo ga, tvrde u papire zagnjurene ćate, nema, kao ni u Opštini nasuprot, „premda je jutros svraćao“. I sedište SNS-a zvrji prazno. Zakatančeno. Drugu stranu tvrdnji o zloupotrebi moći nalazimo u kafani „Stari Sloven“, gde se najmanje nadamo. „Nikad nam nije bilo bolje!“, horski kliču očito redovne mušterije. Vučić je dobar, pa maltene je završio gasifikaciju i kanalizaciju u Opštini. Jeste, to su započele demokrate, ali su oni „sve pokrali“, tvrde sa sigurnošću bivših članova ove partije. Ili „ubeđenjem levičara“, kako se jedan deklariše, iz praktičnih se razloga privolevši Srpskoj naprednoj. I Luki je „ekstra“, ne daju ružnu reč na njega. Sve svoje blago davno je legalizovao, i sad pošteno plaća porez i uhlebljava pola Pećinaca (druga polovina radi u Đurđevića klanici). Šta oni imaju od Boša, JUB-a i drugih stranih firmi u Šimanovcima, gde se zaposlila tek šačica. I njih nije doveo DS, već zgodna situacija (blizina auto-puta i aerodroma). Interna procena Vučićevog uspeha stoga se kreće od „60-62 do 80 procenata“. „Šta bi' vi, da kažem da neću da glasam za SNS, pa da izgubim posao“, jednom se ote posle treće runde pića. „Pa ovde ne može ni Donald Tramp da pobedi“, zaključuje. Ali se vidi da tu ima više od straha. Da prelazi u opijenost kultom Vučića, i malog mu Lukija. Taj Luki je velika faca i što je napravio Lovački dom u Donjem Tovarniku, zatvorenog tipa. Tu se pije i jede za džabe o svetkovinama u čijoj organizaciji pomaže i Opština, sad se već razmeću Lukijevim zaslugama. Pa onaj razvezanog jezika predlaže da nas povede na jedno od obaveznih mesta i za ekskurzije, pored Obedske bare i Muzeja hleba. Usput se gubi, ali mi stižemo do cilja – pola Lovačkog doma, a pola mesnog sedišta SNS. „Klub“ ne radi, u mraku je kao i ostatak krajolika. Ključeve drži „Munja, predsednik sela“, obaveštava nas jedna meštanka. U zgodni čas pred kuću stiže Munjin sin i blagonaklono nam otvori vratnice. Rustična trpezarija Doma ukrašena je stotinama trofeja, od rogova srndaća do kljova divljih veprova, uz fotografije lovaca. Kaljeva peć se konstantno loži, ali je druga dvorana, za slavlja - hladna. Stolovi su odneti za druge potrebe. Iznad bine je ostavljen portret Vučića koji prezupčava vreme do Titovog. I taman zaustismo da pitamo otkud na jednom mestu i stranka, i tako raskošan Lovački dom, kad u prvu salu upada neki – da li lovac, ili (bivši) ratnik, maskirno odeven. „Razlaz“, komanduje bespogovorno. I mi se razilazimo. I smejali bismo se i plakali posle ovakvog iskustva. „Glavu gore“, poručuje Vučić sa plakata. „Sve je u redu“ smiruje nas očinski na slikama sa prekrštenim rukama. Prvi put se posle ko zna kol'ko radujemo povratku u Beograd. Dokle - videćemo.