Sablja kneza Miloša

Kada su Momo Kapor i Dragoš Kalajic planirali da dovedu Gabrijela Garsiju Markesa u Jugoslaviju, za vreme sankcija, ispostavilo se da je to neizvodljivo. Markes nije hteo ni da cuje. Razlog je bio neisplaceni honorar. Štampale su ga a nisu placale "Decje novine" u Gornjem Milanovcu. Obrenovicevci koji su radije i sa komunistima nego sa Karadordevicima zavrnuli ga za lovu.

2. Gornji Milanovac nalazi se izmedu planina Maljena, Suvobora, Rajca, Rudnika, Vujna i Kablara. Kroz rudnicko-takovski kraj prolazi Ibarska magistrala pravcem sever-jug i put Kragujevac-Gornji Milanovac-Požega, pravcem istok-zapad. Rudnik dominira sa devet vrhova preko 1 000 metara nadmorske visine. U podnožju starih gromadnih planina nalaze se termomineralni izvori: Mlakovac, Svrakovci, Savinac.

3. Da je politika unosan posao u Gornjem Milanovcu oduvek su svi dobro znali.

Istorijski izvori kazuju da su Obrenovici pocetkom 19. veka živeli u "najvecem siromaštvu". Knez Miloš je stekao ogromno bogatstvo za vreme svoje prve vladavine. Do njega je došao sakupljanjem poreza, zakupom skela i trgovinom. Kad je napuštao Srbiju 1839. godine, u njegovoj blagajni bilo je 355 dukata carskih više nego u državnoj kasi. Knez Miloš je, od pukog siromaha, postao toliko bogat da je bio spreman da daje pozajmice turskom sultanu.

I njegova nepokretna imovina bila je velika. NJive, livade, vodenice, valjavice i šume Obrenovici su posedovali na mnogo mesta u Srbiji. Nepokretna dobra Obrenovica u inostranstvu bila su nešto veca. Godine 1868, kad se delila imovina kneza Mihaila, pronadene su u njegovoj kasi obligacije sa 22 feudalna dobra u Rumuniji. Osim u Bukureštu, Obrenovici su imali više zgrada u Becu, u kojim je knez Mihailo imao fabriku cigli. Ne zna se tacno kolika su dobra imali u Donjoj Austriji, ali se zna da su u Ugarskoj posedovali veliko dobro Ivanku (1856). Od 1835. godine vladari ove kuce dobijali su izdržavanje od države u vidu civil-liste. Knez Miloševa civil-lista iznosila je 1 200 hiljada groša, odnosno 9,8 odsto državnog budžeta. Iznos civil-liste menjao se, narocito proglasom kraljevine. Obrenovicima su pripadale i mnoge vredne dragocenosti. Kad je knez Mihailo ubijen, u njegovoj zaostavštini našlo se ordenja, satova, krstova, sablji, burmutica, niski bisera, prstenja, dugmadi, takuma i sl., u vrednosti od 146 682 dukata carska.

Najvredniji predmet u toj kolekciji bila je sablja koju je srpski narod poklonio knezu Milošu 1835. godine, kao uzdarje za darovani Sretenjski ustav i ukidanje feudalizma. Ona je procenjena na 45 000 dukata carskih.

4. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu utvrdio je posle višegodišnje rasprave potomke dinastije Obrenovica, koji poticu iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca. Rešenjem suda broj 355./03 koje je postalo pravosnažno u septembru utvrdeno je da su Srboljub i Slobodan Jakovljevic direktni potomci u prvoj liniji u šestom stepenu Jakova Obrenovica iz Brusnice. Jakov Obrenovic bio je brat vojvode Milana Obrenovica, polubrat po majci kneza Miloša Obrenovica. U nacionalnom restoranu hotela "Šumadija", koji je pretvoren u kladionicu, glavna je prica o mogucem nasledstvu . A ja došao zbog baba Srbijanke, najstarijeg kandidata na izborima u Srbiji. Kandidata Stranke simpatizera sporta Srbije.

5. Pod registarskim brojem 264. prijavljena je STRANKA SIMPATIZERA SPORTA SRBIJE. Kako piše u predizbornom materijalu, stranka se prvi put pojavljuje na politickoj sceni Srbije, kao nova, poštena i nekorumpirana stranka. Predsednik stranke, mr LJubisav Jovanovic Pole mi prica:

"Mi smo stranku osnovali da radimo na unapredenju sporta i fizicke kulture Srbije.To je jedinstvena stranka u Srbiji a možda i u Evropi. Cilj je da okupimo sve ljude koji su vezani za sport - aktivne sportiste, bivše sportiste i sve simpatizere sporta u Srbiji u jedinstvenu stranku. Znaci da ljudi preko te stranke ostvaruju svoje interese u društveno-politickoj zajednici. Zašto ne bi sportisti i ljubitelji sporta imali svoju autenticnu stranku! Tek treba da svoje odbore po drugim mestima oformimo, a cilj nam je da imamo svoju centralu u Beogradu. Trenutno je ovo rukovodstvo u Gornjem Milanovcu, gde sam ja na celu, ali ocekujem da se vec za parlamentarne izbore pojavimo na listi. Mnogi kažu da ne treba mešati sport i politiku. Ja nisam tog mišljenja, jer danas je sve politika. Šta je politika nego usmeravanje aktivnosti da bi se došlo do odredenog cilja. Znaci, upravljanje odredenim sistemom. I naravno, lepo ponašanje u celoj toj stvari."

I Pole je kao i Raka imao problema da obezbedi trideset posto žena za odbornicku listu. Ako je Raka mogao da stavi dve cerke na odbornicku listu, što ne bi i Pole stavio mamu.

Kupujem kafu za mamu i idem zajedno sa predsednikom kod gospode Srbijanke Jovanovic, domacice iz Gornjeg Milanovca.

"Kad bi se u stranku uclanili DŽaja, pa Divac, bila bi to stranka, ej!" razgovaramo uzgred.

"Samo treba puno para!"

"Treba, kako ne treba."

6. "Koje ste godište, majko?"

"1918." kaže gospoda Srbijanka.

"Znaci, osamdeset šesta."

"Pa, tako."

"Još se držite dobro."

"Držim, kako ne držim. I vidim dobro. Pitale me ove novinarke vidim li. Kako ne vidim! Vidim antenu na Rudniku. Vidim i da šijem i da peglam, perem. Tako, što mogu."

"Dok ste bili mladi, culi smo, voleli ste da idete na utakmice."

"Jesam išla. Volim utakmice, volim sve."

"A gledate li sada utakmice?"

"Gledam."

"Koji vam je najmiliji fudbaler?"

"Pa, ovaj moj."

"Jeste li gledali Olimpijadu?"

"Pa, jesam. Nešto mi se dopalo, nešto i nije."

"Kad gledate utakmice navijate li?"

"Navijam za mog sina."

Pre cetiri godine Srbijanka je polomila kuk pa je sad teško pokretna i televizor joj je jedina zabava. Sport i pomalo politika. Kandidovala se na listi stranke svoga sina jer voli i fudbal i njega. Kad je neka važna utakmica, navija udarajuci štakom o pod. Ali, kaže da udara samo onda kad komšije, koje ne mogu da se nacude otkud toliko novinara kod bake Srbijanke, nisu tu.

Medutim, kad je cula za rezultate izbora skocio joj je pritisak. Stranka je na lokalnim izborima osvojila svega 0,59 odsto glasova ili ukupno 93 glasa.

Bez para nema ništa. Da su bolje reklamirali, stranka bi bolje prošla.

Sin je hteo da je slika za poster, ali kad je izracunao, to košta dvadeset hiljada dinara. A penzija je devet.

"Kažem mu, napusti se LJubisave coravog posla, ko me poznaje glasace iako me nije gledao zalepljenu po gradu. Samo je stigao jedan dan pa me pita: Je'l hoceš majko u Skupštinu. Ja pristala. Kad sam cula da smo propali bilo mi je žao. Kako mi nije bilo žao. To je moj sin. Ja ga najviše volim od svih fudbalera. Htela sam da placem, ali mi pritisak skocio. Posle se od leka srozao."

Srbijanka je udovica oficira.

Do pre cetiri godine, dok nije polomila kuk, radila je na farmi, tu blizu grada. Držali su svega, a sad samo poneko prase i kokoši.

Plakala je za kraljem Aleksandrom.

"Ko je tad radio, taj je i imao. Radikali su bili gospoda sa cilindrima. I kad su se svadali oslovljavali su se sa gospodine." I Tito joj je valjao. Seca se tri rata ali ovaj poslednji je provela na selu. Kaže, Klinton je hteo da je ubije.

"Ja bila gore, u selo Grabovicu. Ono samo puca, rakete. Sve sam cula sirene. I kad su gadali Cacak i fabrike. Samo padaju bombe. Sada su zarobili Slobu, a volela sam ga ko brata."

"Gledate li dnevnik?"

"Gledam. I sport. Redovno. Volim da gledam naši kad igraju."

"Šta biste vi voleli da promenite?"

"Da bolje živimo. Eto šta."

"Šta biste radili da ste ušli u Skupštinu?"

"Isto što i oni. Eto šta. Samo ne bih krala. Sve su me pitali novinari. Sve moguce ispitali. Ovi Cacani me najviše mucili. Pa i ovaj iz Beograda. Šta bi radila da odeš u Skupštinu, pa sedneš na stolicu? Šta bi radila? Radila bi što i vi radite. Šta bi drugo radila? O, bože, šta su me sve ispitivali. Odgovaraj, odgovaraj. Samo ovi Cacani najviše. Ovi iz Beograda su dobri bili. A Cacani su me dosta pitali, i snimali i snimali. O, bože, stara baba. Snimali i pitali. Vazdan."

"Pa, da vidite vi kako je ovim politicarima kad pocnu da ih propituju."

"Pa jeste, nije lako, nije lako. Ali ako ne umrem do sledecih izbora opet cu da se kandidujem. Ali, ko da živi tolike godine."