Arhiva

Privreda jača od politike

Majkl Spens | 20. septembar 2023 | 01:00
Privreda jača od politike
Ekonomistima poput mene stalno se iznova postavlja jedan set pitanja čiji bi odgovori mogli da utiču na izbor koji će kompanije, pojedinci i institucije napraviti u oblastima kao što su investiranje, obrazovanje i otvaranje radnih mesta, kao i na njihova očekivanja u pogledu kreiranja politike. U većini slučajeva, definitivnog odgovora nema. Ali, ako se raspolaže s dovoljno informacija, moguće je uočiti trendove u kretanjima na planu ekonomije, tržišta i tehnologije, te na osnovu toga izneti osnovane pretpostavke kako bi stvari mogle da se odvijaju. U razvijenom delu sveta, 2017. će verovatno ostati upamćena kao godina drastičnih kontrasta, budući da su ekonomije mnogih zemalja iskusile ubrzanje rasta istovremeno s političkom fragmentacijom, polarizacijom i tenzijama, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Na duži rok, nije verovatno da će ekonomske performanse ostati imune na centrifugalne političke i društvene sile. Pa ipak, zasad tržišta i nacionalne ekonomije uspevaju da ignorišu političke potrese, a rizik od dubokih kratkoročnih poremećaja ostaje relativno mali. Izuzetak je Velika Britanija, koja se suočava s haotičnim i kontroverznim procesom izlaska iz Evropske unije. Drugde u Evropi, teško oslabljena nemačka kancelarka Angela Merkel, muku muči da formira koalicionu vladu. Ništa od toga nije dobro ni za Britaniju ni za ostatak Evrope, kojoj je očajnički potrebno da Francuska i Nemačka udruženim snagama porade na reformisanju EU. Jedan potencijalni šok kome je posvećeno mnogo pažnje tiče se monetarnog zatezanja. U svetlu poboljšanih ekonomskih performansi u razvijenom delu sveta, postepeno odustajanje od agresivno prilagodljive monetarne politike ne čini se kao nešto što će ozbiljno usporiti rast ili izazvati šokantne promene u vrednosti imovine. U Aziji, pozicija kineskog predsednika Si Đinpinga jača je nego ikad, što sugeriše da se mogu očekivati efikasno upravljanje disbalansima, te rast koji će u većoj meri biti utemeljen na potrošnji i inovacijama. Čini se da je i Indija u stanju da održi svoj rast, te zamah reformi koje sprovodi. Kako privrede ovih zemalja rastu, rašće i one drugih država u regionu i šire. Kad je reč o tehnologiji, posebno onoj digitalnoj, sve ukazuje da će Kina i Sjedinjene Države dominirati u narednim godinama, budući da nastavljaju s ulaganjem u bazična istraživanja, da bi potom ubirale značajne benefite nakon što inovacije uđu u komercijalnu eksploataciju. Ove dve zemlje su takođe baze vodećih platformi ekonomske i socijalne interakcije, koje izvlače korist od efekata umrežavanja, premošćavanja informatičkih jazova i, možda najvažnije od svega, kapaciteta za razvoj veštačke inteligencije i njenu primenu koji koriste i generišu ogromne setove vrednih podataka. Takve platforme ne samo da su same po sebi lukrativne; one otvaraju i brojne druge mogućnosti za nove poslovne modele koji bi operisali unutar i oko njih, recimo u advertajzingu, logistici ili finansijskom sektoru. S obzirom na ovo, ekonomije kojima takve platforme nedostaju, poput EU, hendikepirane su u odnosu na one koje ih imaju. Čak i u Latinskoj Americi postoje važni inovativni igrači u oblasti internet trgovine (merkado libre) i sistema digitalnog plaćanja (merkado pago). Na polju sistema mobilnih onlajn sistema plaćanja, Kina je predvodnik. Budući da je većina kineske populacije s keša direktno prešla na onlajn plaćanje - preskačući korišćenje čekova i kreditnih kartica - kineski sistemi plaćanja su u robusnom stanju. Kineska vodeća platforma za onlajn plaćanje, Alipej, nedavno je demonstrirala da je u stanju da obavi i do 256.000 transfera u sekundi, koristeći robusnu cloud computing arhitekturu. Na Alipej platformi otvaraju se i impresivne mogućnosti za proširivanje finansijskih usluga - od procene kreditne sposobnosti do upravljanja imovinom i osiguranja - a ekspanzija ove kompanije na druge azijske zemlje kroz partnerstva s tamošnjim firmama uveliko je u toku. U nadolazećim godinama, razvijene i zemlje u razvoju će takođe morati ozbiljno da porade na tome da pređu na inkluzivnije obrasce rasta. Predviđam da će na tom planu nacionalne vlade vodeću ulogu morati da prepuste biznisu, regionalnim vladama, sindikatima i obrazovnim neprofitnim institucijama, posebno na mestima zahvaćenim političkom fragmentacijom i pobunom protiv političkog establišmenta. Verovatno je da će se takva fragmentacija intenzivirati. Automatizacija će promenu do koje će doći na strani tražnje na tržištima rada, u oblastima u rasponu od proizvodnje i logistike do medicine i prava, ne samo učiniti održivom nego je i ubrzati, dok će reakcije na strani ponude biti mnogo sporije. Posledica toga će biti da će, čak i ako radnici steknu jaču podršku tokom strukturalnih tranzicija (u vidu socijalne pomoći onima s niskim primanjima i opcija za preobuku), nesklad između ponude i potražnje na tržištu rada nastaviti da se uvećava, zaoštravajući nejednakost i doprinoseći daljoj političkoj i socijalnoj polarizaciji. Bez obzira na to, postoje razlozi da se gaji oprezni optimizam. Za početak, i u razvijenim zemljama i u onima u razvoju i dalje postoji široki konsenzus oko toga da je poželjno da svetska ekonomija ostane relativno otvorena. Upadljivi izuzetak su SAD, mada je u ovom trenutku nejasno da li administracija predsednika Donalda Trampa stvarno namerava da se povuče iz međunarodne ekonomske saradnje, ili se samo pozicionira za ponovno pregovaranje s ambicijom da se Americi isposluju bolji uslovi. Ono što se, zasad barem, čini jasnim, jeste da se ne može računati s tim da su SAD spremne da služe kao glavni sponzor i arhitekt na evoluirajućim pravilima utemeljenog globalnog sistema na fer način uspostavljene međuzavisnosti. Situacija je slična i kad je reč o ublažavanju posledica klimatskih promena. SAD su sada jedina zemlja koja se nije obavezala na poštovanje Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, koji nije doveden u pitanje time što je Trampova administracija povukla američki potpis s njega. Čak i unutar samih SAD, gradovi, savezne države i mnoge kompanije, te mnoštvo organizacija civilnog društva, veoma su posvećeni ispunjavanju američkih obaveza na planu ublažavanju posledica klimatskih promena, učestvovala savezna vlada u tome ili ne. Ipak, pred svetom je još dug put, imajući na umu koliko je i dalje visoka zavisnost od uglja. Fajnenšel tajms izvestio je da će vrhunac potrošnje uglja u Indiji uslediti tek kroz deset godina, s tim da će njegova upotreba u međuvremenu skromno rasti. I mada i ovde postoji potencijal da stvari izađu na dobro, zavisno od toga da li će se većom brzinom smanjivati cena zelene energije, svet je još godinama i godinama daleko od negativnog rasta emisija ugljendioksida. Sve ovo sugeriše da će se svetska ekonomija u mesecima i godinama pred nama suočavati s ozbiljnim izazovima. A iz pozadine se pomalja planina duga koja tržišta čini nervoznim i uvećava ranjivost sistema na destabilizirajuće šokove. Ali se čini da bazični scenario na kratak rok sugeriše kontinuitet. Ekonomske sile i uticaju nastaviće da se pomeraju sa Zapada na Istok, bez ikakvih iznenadnih promena u obrascima rada, prihoda, političke i socijalne polarizacije, prvenstveno u razvijenim zemljama, i bez očiglednih konvulzija na horizontu.