Arhiva

Dugo putovanje u Jevropu

Vukašin Obradović | 20. septembar 2023 | 01:00
Dugo putovanje 
u Jevropu
Dugo najavljivana i sa velikim nestrpljenjem iščekivana Strategija za Zapadni Balkan, prvi je utisak, nije donela prevelika iznenađenja u odnosu na nacrt koji se, u formi „non pejper“, pojavio krajem prošle godine. Rasprava u Evropskom parlamentu, pojašnjenja Žan-Klod Junkera, a prethodno i izjava Dejvida Mekalistera, međutim, razvejali su, pokazalo se, lažni optimizam koji je provejavao sve vreme od najave ovog dokumenta u vezi, pre svega, rokova. Obojica su poprilično jasno relativizovali 2025. kao godinu kad će Srbija i Crna Gora postati punopravne članice EU i predstavili pre svega kao „podsticaj“ i „indikativnu perspektivu“. Očekivano, u ovom dokumentu se nigde ne pominje formalno priznavanje Kosova, što će olakšati posao Aleksandru Vučiću na unutarpolitičkom planu. Doduše, uprkos zalaganju Španije, ostalo se na formuli WB6 (šest zemalja Zapadnog Balkana), što praktično znači da se Kosovo tretira kao ravnopravan subjekt u planovima EU. Zasada. Evropska komisija, i u ovom dokumentu je sasvim jasna kada su u pitanju bilateralni sporovi. Oni se moraju rešavati pre ulaska u EU i tu nema nikakve dileme. Ovo će sasvim sigurno važiti za sve, ali za nas može značiti samo jedno: sve dok Srbija i Kosovo ne reše međusobne sporove, rampa na granici sa EU neće biti podignuta. Značajno je, takođe, da se u poslednjem trenutku odustalo od fiksiranja 2019. godine kao poslednjeg roka za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. Sporazum, kao ključni segment evropskog puta Srbije i Kosova, kako se navodi u Strategiji, umesto preciznog vremenskog lociranja, mora se potpisati „hitno“. Do kada, nije precizno navedeno. Šta će to praktično značiti, može da se nagađa, ali u svakom slučaju, izostavljanje 2019. kao roka za potpisivanje Sporazuma može se tumačiti i kao smanjenje pritiska na Beograd i Prištinu. Da li je to baš tačno, znaće preciznije Vučić koji će, dok se ovaj tekst bude štampao, gostiti evropskog komesara Johanesa Hana, kome je prva destinacija, posle Strazbura i predstvljanja Strategije, upravo Beograd. Ako u delu odnosa Srbije i Kosova, u odnosu na nacrt, i nema nekih neočekivanih zaokreta, kompletan tekst Strategije mogao bi se oceniti kao prilično kritičan, a u nekim delovima i prilično neprijatan za politički establišment iz WB6. Kao glavni ciljevi na putu ka Evropi, EK je u Strategiji izdvojila nekoliko oblasti. Vladavini prava je posvećeno najviše prostora ali, čini se, da je upravo u opisivanju stanja u ovom segmentu upotrebljen i najoštriji pristup. Vladavina prava i poštovanje osnovnih ljudskih prava ocenjeni su kao „preduslov za bilo koje demokratsko društvo“, a nezavisnost pravosuđa i sudija pojedinačno, kao i jasno razgraničenje izvršne i zakonodavne vlasti, istaknuto je kao pitanje od suštinskog značaja za demokratski razvoj. U Strategiji se navodi da postoje jasni elementi povezanosti država sa organizovanim kriminalom i korupcijom i to na svim nivoima vlasti, kao i prožimanje javnih i privatnih interesa. Ukazuje se nedvosmisleno i na kontrolu medija, a osnaženo i nezavisno sudstvo se označava kao neophodan uslov trajnih društvenih promena. Korupciji i kriminalu je, čini se, posvećeno neočekivano mnogo pažnje i oštrih reči. Prvi put, čini se, povezuje se država i organizovani kriminal i to bez mnogo eufemizama. Što se tiče ekonomije, u Strategiji se jasno kaže da ni u jednoj državi na Zapadnom Balkanu ne postoji funkcionalno tržište, pre svega zbog nepotrebnog političkog uticaja. Ističe se, doduše, napredak u reformama, ali se jasno navodi da nisu rešena mnoga važna strukturna pitanja. Kao mere pomoći, Han je spominjao preraspodelu 500 miliona evra u naredne tri godine, koje mogu da očekuju države WB6 na evropskom putu. U Strategiji postoji i jedan deo koji, bez obzira na to što nema fotografije, kao da je pisan ciljano za tačno određenu državu, a moglo bi se reći, i osobu. Poslednje, ali ne nevažno, pridruživanje EU je izbor, navodi se u Strategiji uz jasnu poruku da lideri ne smeju imati dilemu gde pripada Zapadni Balkan i u kojem pravcu ga vode. Da li možda pretpostavljate o kome se radi?