Arhiva

Da li cveće govori

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Karikatura, isečena iz ne znam kog lista, koju mi je poslala Zoranka Karapavlović, prikazuje cvećaru u čijem izlogu piše „RECITE TO SA CVEĆEM“. Iznutra, kroz izlog, cvećarka zabrinuto posmatra snažno građenog, namrštenog kupca koji upravo izlazi iz radnje, s rukavom zasukanim do ramena na ruci u kojoj nosi debelu, tešku saksiju. Očigledno, njegova „cvetna poruka“ neće biti ni ljubazna ni prijatna onome kome je namenjena. Nego, Zoranka je zaokružila predlog „sa“. Svi smo u školi učili da taj predlog ne ide uz instrumental u značenju sredstva: ne „Pišem s olovkom“ nego „Pišem olovkom“, ne „On se s time ne služi“, nego „On se time ne služi“. Natpis na karikaturi, ipak, možda ne spada u potpunosti pod ovo pravilo. Ako kupim buket i odem da svojoj izabranici izjavim ljubav, izvinim se za nešto i tome slično, sigurno je da ću joj to kazati svojim rečima, a pritom ću joj pružiti cveće. Cveće je ovde, dakle, pratilac a ne oruđe, i natpis „Recite to sa cvećem“ mogao bi da se tumači kao skraćeni oblik od „Recite to sa cvećem u ruci“. U NIN-u, u rubrici Izjava nedelje, januara ove godine citirane su reči mitropolita Amfilohija: „Ako je Vučić prvi put u istoriji postavio jednu takvu osobu (Anu Brnabić) za premijera da navodno bude ugled srpskih majki i sestara, to su vradžbine.“ Možda reči preosveštenog nisu tačno zabeležene, možda je tekst promakao lektoru, ali je činjenica da rečnici beleže upotrebu imenice ugled sa dativom, biti ugled (na ugled, za ugled) nekome, ne sa genitivom (biti ugled nekoga). U ovoj drugoj konstrukciji mogla bi se upotrebiti samo imenica uzor. U „Talasanju“ na Radio Beogradu, dva mlada pronalazača opisivala su svoj izum – stepenice koje energiju hodanja pretvaraju u struju. Priznali su da su takve stepenice već pravili i drugi, ali, rekoše, „naš proizvod je triput više efikasniji“. Slično tome, jedan naslov u „Politici“ glasio je „Naša baština na Kosmetu ugroženija više nego ikad“. Dva primera koji pokazuju da se pri poređenju lako izlažemo opasnosti od pleonazma. U prvom je trebalo izostaviti reč „više“, isto se moglo učiniti i u drugom, ili umesto komparativa „ugroženija“ napisati ugrožena.