Arhiva

Desni kroše u demokratiju

S. Slavković | 20. septembar 2023 | 01:00
Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani za 8. april ne nose mnogo nedoumica, a glavna je da li će se naši severni susedi zadržati na postojećem kursu ili će još više skrenuti ka tradicionalizmu i prstohvatu neofašizma. Prema svim prognozama, Orbanova stranka desnog centra Fides je ubedljivo prva. Očekivano je da Mađarska nastavi da bude neposlušno dete u EU, sklono ekonomskom i antiimigracionom izolacionizmu. Iza Fidesa se visoko kotira i ekstremno desničarska partija Jobik za koju bi blago bilo reći da naginje ka evroskepsi. Reč je o političkom akteru koji, između ostalog, delove Rumunije i čitavu Vojvodinu sagledava kao sastavne delove Mađarske, a početkom 2016. je srpsku javnost uzburkala vest da je otvorio kancelariju u Senti. Daleko treća po redu je Socijalistička partija. Orban je jedan od manje poslušnih evropskih stabilokrata koji koristi centralnu poziciju Mađarske za uslovljavanje ostatka Evrope. Prvi put je predsednik vlade bio od 1998. do 2002. Tada je oko tri miliona građana iz okolnih zemalja dobilo mađarsko državljanstvo. Mađarska je ušla u NATO, a ono malo javnih preduzeća je privatizovano. Inflacija i nezaposlenost su smanjene, ali isto je važilo i za poreze i socijalna davanja. Kratkoročan rast BDP-a je ostavio stanovništvo u neugodnom položaju, zbog čega je Fides izgubio poverenje građana. NJegov drugi mandat počeo je 2010. i traje do danas. Orban je nominalno odustao od sprovođenja briselskih direktiva, ali je punomoćje samo zadržao za sebe. Promenio je ustav ubacivši u njega afirmaciju tradicionalnog braka, a smanjio je i broj poslanika u parlamentu s 386 na 199, sve pod krinkom uštede. Zahvaljujući potonjem manevru je 2014. osvojio apsolutnu većinu, iako je osvojio manje glasova no prvi put.