Arhiva

Ohrabrujemo i unutrašnji dijalog o Evropskoj uniji

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Ohrabrujemo i unutrašnji dijalog o Evropskoj uniji
Otkad je ambasador Evropske unije u Srbiji, od jula prošle godine, Sem Fabrici prvi put predstavlja Izveštaj o napretku domaćim organima vlasti. Novu šansu da primeti loše stanje u medijima, nakon što je prethodna, oktobra 2016, propuštena, Evropska komisija je iskoristila sa zakašnjenjem koje je, po mišljenju medijskih stručnjaka, ignorisanjem pomoglo širenju problema. Brojni novinari bili su razočarani prethodnim izveštajem EU o Srbiji, koji nije beležio i tada veoma lošu situaciju. Šta se tačno promenilo od tad, za NIN odgovara šef Delegacije EU u Srbiji: „Izveštaj je sveobuhvatan pregled napretka koji je Srbija postigla u svim oblastima procesa pristupanja, koji Evropska komisija redovno predstavlja. U ovom slučaju, podrazumeva period od oktobra 2016. do februara 2018. Od političkih do ekonomskih kriterijuma reč je o veoma sveobuhvatnom dokumentu koji nam daje fer i objektivnu analizu pristupanja Srbije EU. Izveštaj ima dva cilja. Prvo, beleži napredak od prethodnog izveštaja. U tom pogledu, napredak je postignut u skoro svim sektorima, a u nekima, poput ekonomije, i više nego u drugim. Drugo, ukazuje na pitanja u kojima progres tek treba da se učini, ali – najvažnije - ohrabruje Srbiju da učini dodatne neophodne reforme u određenim oblastima. Neke od tih oblasti su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i sloboda izražavanja. Kad je reč o slobodi izražavanja, izveštaj primećuje da ne postoji napredak u stvaranju bolje sredine u kojoj ovo fundamentalno pravo može u potpunosti da se ostvari. Izveštaj daje i mnoge preporuke: kako poboljšati legislativu u medijskom sektoru, učiniti transparentnost većom, zaštititi novinare, odgovoriti na izazove oglašavanja i brojne druge preporuke, u odnosu na koje ćemo pratiti dalji napredak i periodično praviti analize. Od sad, Izveštaj o Srbiji, svakog proleća. Ali šta biste vi, kao diplomata koji se svakodnevno informiše iz domaćih medija, rekli da je problem sa medijima u Srbiji? Suštinsko je pitanje bolje sredine za izražavanje medija. Tu je pitanje veće transparentnosti vlasništva, zatim i važnost načina na koji se novac raspoređuje u medijima i brojna druga pitanja u vezi sa kojima moramo biti objektivni koliko god je moguće da bi se stvorio ambijent u kome je svakome omogućeno da javno izrazi svoje mišljenje. Mediji nemaju sindikate, prava novinara se krše čak i u medijima koji su u vlasništvu poslodavaca koji dolaze iz zemalja EU. Loš ekonomski status menja strukturu novinarstva i povratno utiče na podložnost pritiscima... Vlada radi na medijskoj strategiji i smatram da će to biti dobar institucionalni osnov na koji se novinari mogu osloniti. Dijalog između Vlade i udruženja novinara je neophodan i suštinski. Poenta je da posmatramo budućnost od ovog trenutka. Sad imamo sliku na terenu i od sad možemo da posmatramo problem i izveštavamo o njegovom razvoju. Ali se nadam da će se napredak ipak dogoditi, jer Vlada, udruženja, novinari i svi koji tvrde da rade u istom cilju, treba da budu otvoreni za dijalog. Unutar EU otvaraju se polemike o tome šta bi prvo trebalo da se dogodi - proširenje ili unutrašnja reforma. Šta građani Srbije treba da misle o teškim odlukama koje tek treba doneti zarad članstva u EU u tako neizvesnoj atmosferi? Ne smatram da je situacija neizvesna. Naprotiv. Strategija za Zapadni Balkan, usvojena u februaru, pruža verodostojnu perspektivu proširenja. Komisija je usvojila paket preporuka da se otvore pregovori sa Albanijom i BJR Makedonijom. To su veoma snažni signali da je EU odlučna o svom pravcu. Proširenje je ponovo u fokusu EU. Pitanje nije ili proširenje ili reforme. EU periodično prolazi kroz neophodne reforme da bi unapredila način funkcionisanja, ali paralelno radi na proširenju. Ne postoji kontradikcija, nego je reč o paralelnim procesima. Koji neće usporiti pridruživanje EU, tvrdite? Da. Kao što je predsednik Žan Klod Junker rekao u govoru o stanju Unije u septembru prošle godine, perspektiva za reforme je 2025. EU je potrebna bolja vlada, bolja zaštita građana, bolja ekonomija, bolja spoljna politika, bolji odnosi sa susedima i to je smer u kome EU treba da se kreće u narednom periodu. U toj perspektivi, kazao je da je rok 2025. za pristupanje Srbije razuman. Dakle, pitanje nije ni reforma ili proširenje, niti usporavanje proširenja - to je širi paket reformi, cela agenda koju Evropa treba da ispuni. Značajan napredak u Izveštaju se primećuje u ekonomiji, ali je fokus uvek na konkurentnoj i funkcionalnoj tržišnoj privredi, dobrom poslovnom ambijentu, a istovremeno deluje da ste potpuno nezainteresovani za prava radnika, koja su svakodnevno ugrožena i u kompanijama iz EU koje posluju u Srbiji? Postoje dve stvari. Konkurentnost je za nas važna, postoje brojne politike koje poboljšavaju konkurentnost zemlje, ali radna i socijalna prava su nam jednako važna. To nisu suprotstavljene stvari. Moguće je biti konkurentan i sačuvati nivo radnih prava. EU i Srbija imaju čitavo pregovaračko poglavlje posvećeno socijalnoj politici i zapošljavanju i vrlo pažljivo se bavimo njime. U Izveštaju smo rekli da je Srbija umereno spremna i dali smo preporuke: više finansijskih sredstava, unapređene institucije, bolje usmerena i jača socijalna podrška. Oni su deo socijalnog modela koji traži EU. Ugovor Fijata i države je tajan, što po principima transparentnosti ne bi smelo da bude, a rukovodstvo kompanije je bezmalo ucenilo Vladu da prekrši Zakon o štrajku, što je ona, na koncu, i učinila... Na taj brutalan primer kršenja radnih prava nije bilo reakcije iz Brisela. Ponovo, cilj Izveštaja nije da se bavi posebnim ugovorima, kompanijama i tvrdnjama, to je u nadležnosti Vlade i kompetentnih institucija. Mi posmatramo makrosituaciju. Ako me pitate uopšteno da li EU radi u korist radnih prava - odgovor je da. Ako me pitate da li Izveštaj sugeriše načine da se poboljša položaj radnika u Srbiji - odgovor je da. Na primer, da se ojača inspekcija rada, veća pažnja posveti zdravstvenoj zaštiti na radu, veća jednakost, aktivnija politika zapošljavanja, jači društveni dijalog. Da li je Srbija na dobrom putu da postane konkurentna - odgovor je da. Tu smo da ispratimo legislativu, jer biti delom EU znači i imati određene propise. Međutim, i zbog toga, u Srbiji je sve rašireniji stav da je jedino što EU zanima ovde - normalizacija odnosa s Kosovom? Ne mislim da Uniju zanima samo to. Naprotiv. U Izveštaju se izražava zabrinutost za pravosudni sistem. Kaže se da još uvek postoji mnogo prostora za politički uticaj na sudstvo. Istovremeno, važno je i kako pristupamo problemu, nismo tu samo da bismo ocenjivali. Zbog toga što postoji potreba da se smanji ili eliminiše politički uticaj na sudstvo Vlada treba da, na tragu prethodnog Izveštaja, menja Ustav. Dakle, ako me pitate šta EU čini za građane da bi imali nezavisno sudstvo - to je odgovor. Istu vrstu odgovora dobijate i kad je u pitanju korupcija, borba protiv organizovanog kriminala, sloboda medija, pranje novca i drugo. Građani Srbije mogu biti sigurni da EU insistira na koracima koji od Srbije čine zemlju sa više demokratije, više konkurentne ekonomije, zemlju u kojoj se ljudska prava poštuju u potpunosti. Dodao bih i to da su svi dosadašnji grantovi, čija je vrednost samo u poslednjih šest godina iznosila 1,5 milijardi evra, za narod Srbije. Paradoksalno osećaju o kome me pitate, Kosovu su u ovom izveštaju EK posvećene pune dve strane. On pokriva brojna pitanja - prava manjina, prava Roma, LGBT populacije, prava iz domena socijalne zaštite, Skupštinu, Vladu, stanje u preduzetništvu. Kosovo je važan deo, kompleksan problem u vezi sa kojim politički dijalog treba da dovede do primene dogovorenog i pune normalizacije odnosa. Velika je misterija šta puna normalizacija znači. Šta se od Srbije očekuje? Dijalog koji se vodi pod pokroviteljstvom EU doveo je do osetnog normalizovanja odnosa između Beograda i Prištine u proteklih nekoliko godina. Naredni korak treba da dovede do definitivnog sveobuhvatnog nivoa u obliku pravno obavezujućeg sporazuma. Šta normalizacija znači, to je na dvema stranama, na Beogradu i Prištini da definišu, a uz dobre usluge visoke predstavnice Federike Mogerini. Jasno je da je neophodan vidljiv i održivi napredak odnosa, što je ključno kako bi obe strane nastavile svoj evropski put, uz izbegavanja da jedna drugu blokiraju u tom nastojanju. Zar Brisel nije mogao da uradi više da se formira ZSO i reši ubistvo Olivera Ivanovića, što su, za opstanak Srba na KiM, dva pitanja od suštinskog značaja? Analizom EK se pokušava napraviti balans i ne može se govoriti o pojedinačnim pitanjima. Izveštaj o Srbiji preporučuje sprovođenje preostalih tačaka i primećuje se da je 4. aprila Priština započela rad na formiranju ZSO. EU potpomaže ovaj dijalog, savetuje obe strane i nadzire rad na primeni dogovorenog. Naša poruka je: ostanite posvećeni, politički predani na obe strane. EK danas ukazuje na pritisak izvršne vlasti na sudstvo, ali jedan slučaj nas podseća da je možda i najočigledniji primer tog pritiska Unija ignorisala. Reč je o javnim zahtevima tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića i ministra pravde Nikole Selakovića o vremenu i načinu izjašnjavanja, pa i sugerisanju samog sadržaja odluke Ustavnog suda u vezi sa ocenom ustavnosti Briselskog sporazuma. Šta nam govori taj selektivni odnos EU? Opet, nije reč o selektivnom odnosu. Ocene EU su analiza pravca kretanja zemlje. Nije moguće pokriti svaki slučaj, ali nesumnjivo se naše analize prave na osnovu brojnih primera, podataka i činjenica koje se ponavljaju. Izveštaj ima stotinjak strana i rezultat je napornog rada brojnih ljudi. Procenjuje se pravac u kome se Srbija kreće, ali na kraju dana na Srbiji je da odluči u kom pravcu želi da se kreće. Šta vam je Maja Gojković odgovorila kada ste joj izneli zamerke na rad Narodne skupštine? Sastanak je bio deo naših aktivnosti predstavljanja Izveštaja. Izneo sam joj zapažanja o radu parlamenta i i u jednoj od političkih poruka u kojima se kaže da Skupština ne ispunjava u potpunosti svoju kontrolnu funkciju. Preporučuje se, na primer, i revnosnije izveštavanje Skupštine o radu ministara, potom razmatranje periodičnih izveštaja nezavisnih tela. Osim toga, u prethodnom izveštaju je primećen preveliki broj zakona koji iz Vlade stižu u Skupštinu na usvajanje po hitnoj proceduri i sad je taj broj pozitivno smanjen, ali je i dalje prevelik. Tek ćemo videti kako će se parlament ophoditi prema tim preporukama. Da li pratite i šta mislite o unutrašnjem dijalogu o KiM, specifično u ovim okolnostima u kojima ne postoji prava debata ni u Skupštini ni u medijima? Ohrabrujemo svaku debatu za rešavanje ključnih pitanja. Isto važi i za EU: unutar EU ohrabrujemo stalno debatovanje o onome što Unija jeste i što bi trebalo da bude. Iza terminologije - pristupanja, pravne tekovine, poglavlja - nadam se da će vašim čitaocima i ovaj intervju pomoći da bolje razumeju da suština ideje pridruživanja EU za građane znači: bolji život, više sigurnosti i prosperiteta, veće poštovanje prava, pa i prava na neprekidnu debatu o tim vrednostima. Unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je pokrenuo predsednik je dobra inicijativa koja, kako je rečeno, služi i tome da se Kosovo u srpskom društvu demitologizuje. Očigedno je reč o plodotvornoj debati, ali budući da je to unutrašnji dijalog nije na nama da se mešamo i komentarišemo njegov tok. Svakako smatram da je od suštinske važnosti za jedno društvo da bude u stanju da razgovara o teškim stvarima i jedino što možemo je da podržimo takav dijalog svih aktera, uključujući civilno društvo, čija uloga je veoma važna. Postoje uverenja da je, s obzirom na to da je proces evrointegracija povezan sa pregovorima sa Prištinom, neophodno da paralelno sa dijalogom o KiM teče i dijalog koji će preispitivati opredeljenost Srbije za put evrointegracija i vrednosti EU. Mislite li da je i to dobra ideja, koja može biti zdrava za društvo? Debata o pristupanju Srbije EU i njena povezanost sa odnosom prema Kosovu je zasigurno korisna, jer je proces povezan i sa poglavljem 35. To je, dakle, nešto što se već događa. Ako se u EU svakodnevno razgovara o EU, onda, naravno da ohrabrujemo, koliko god je u našoj moći, svaku vrstu debate koja je u zemljama koje su kandidati za članstvo još potrebnija. Ako unutar EU provodimo mnogo vremena debatujući o tome ko smo, šta činimo i šta još možemo da uradimo da bi EU postala snažnija, svakako pozdravljamo i svaku debatu u Srbiji u kojoj ćete razgovarati o vašem putu ka EU, o tome kakvo društvo Srbija želi da izgradi i gde je vaše mesto u svetu. Kada će biti otvorena nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom? Moguće je u junu, jer tehnički nije bilo izvodljivo da se to učini ranije zbog Strategije i ovog izveštaja koji je objavljen prošle nedelje. Vaša Vlada je priložila brojne dokumente kao dokaz spremnosti za otvaranje još pet poglavlja. Mi smo tu da pomognemo reforme i one su fokus. Otvaranje poglavlja nije po sebi događaj, ali kad se poglavlja zatvore znači da je posao završen. Da bi bila zatvorena moraju prethodno da se otvore. U kom trenutku će Srbija morati da se pridruži sankcijama protiv Rusije? Pristupanje Uniji znači pridruživanje nečemu, a ne protiv nekoga. Pridruživanje je za snažnu ekonomiju, društvo, međunarodnu zaštitu, vrednosti i interese EU širom sveta. Deo pristupanja je zajednička bezbednosna i spoljna politika, koja podrazumeva brojne inicijative i odluke. Srbija se obavezala da će do kraja pristupanja u potpunosti uskladiti svoju politiku sa svim tim odlukama.