Arhiva

Političarima prioritet - ekonomija

Aleksandar Vlahović | 20. septembar 2023 | 01:00
Na Balkanu je uvek bila više prisutna politika i istorija od tema koje se tiču ekonomske budućnosti, zapošljavanja mladih, boljeg životnog standarda. Ovom rečenicom se crnogorski premijer Duško Marković obratio učesnicima skupa Bečki ekonomski forum – sofijski razgovori. Ovaj skup je organizovan pod pokroviteljstvom Bugarskog predsedavanja Evropskoj uniji i predstavljao je svojevrsni nastavak sastanka šefova država i vlada zemalja EU posvećen Zapadnom Balkanu. Ako je dominantna odrednica tog, velikog i svakako značajnijeg sastanka bila rasprava o političkim temama - brzini napredovanja pojedinih zemalja Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja, neophodnim uslovima koji se moraju ispuniti na tom putu i koji će opredeliti koliko je realan vremenski horizont 2025. za prijem prvih zemalja iz našeg regiona - sofijski razgovori su bili posvećeni isključivo ekonomskim temama: razvoju infrastrukture, međusobnoj saradnji unutar regiona, posvećenosti nastavku fiskalne konsolidacije, digitalizaciji i digitalnoj transformaciji, bržem protoku robe i kapitala. Naravno, utisci od prethodnog dana su bili sveži i jaki, te ni razgovor premijera zemalja Zapadnog Balkana nije mogao da protekne bez vidljivih emocija. Čini se da su premijeri Srbije i Crne Gore pokazali umereno zadovoljstvo rezultatima prethodnog skupa, dok je premijer Albanije, Edi Rama, kako je sam rekao, „bio potpuno emotivno potrošen“ i evidentno nezadovoljan činjenicom da se početak pregovora EU sa Albanijom najverovatnije odlaže. Drugi put u poslednjih par godina Bečki ekonomski forum okuplja premijere zemalja Zapadnog Balkana. Pre tri godine sastanak i razgovori su organizovani u Tirani. Srbiju je 2015. predstavljao tadašnji premijer a danas predsednik, Aleksandar Vučić. Kako bi se izbegli eventualni diplomatski problemi, u Sofiji je bio upadljiv izostanak bilo kakvih zvaničnih obeležja zemalja Zapadnog Balkana. Osim EU i domaćina Bugarske, drugih zastava na bini nije bilo. Čak je i na tablama ispred premijera bilo ispisano samo ime i prezime, bez funkcije i imena zemlje koju predstavljaju. Utisak je da je delegacija Kosova bila najbrojnija. Letimičan pogled na parking ispred hotela Marinela, kao i neformalna komunikacija u lobiju i bašti hotela, bili su dovoljni za sticanje takve slike. Veče uoči panela sa premijerima, u okviru sofijskih razgovora održan je panel „Zapadni Balkan – region sa budućnošću“, na kome su učestvovali i predstavnici poslovne i akademske zajednice regiona, kao i bugarski ministar privrede Emil Karanikolov. Sa naročitom pažnjom i odobravanjem prihvaćena je vest da je, kao rezultat sastanka premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, rešenje za obostrano prihvatljivo ime Makedonije gotovo izvesno. Nekoliko dana kasnije, pokazaće se da je optimizam bio preuranjen. Takođe, pozitivno je propraćeno obnavljanje razgovora predsednika Vučića i Tačija. U sličnom tonu započet je sledećeg dana panel sa premijerima, pod nazivom „Zapadni Balkan – realnost i očekivanja – ko preuzima odgovornost?“ Najpre je, u uvodnom obraćanju, govoreći o Digitalnoj agendi EU za Zapadni Balkan, digitalizaciji kao najvećem izazovu i šansi za zemlje regiona, komesarka EU za digitalnu ekonomiju i društvo, Marija Gabrijel, najavila značajno smanjenje cene interneta počev od avgusta ove godine. Između redova moglo se zaključiti da se ozbiljno radi na konačnom ukidanju rominga za stanovnike Zapadnog Balkana, međutim nije realno očekivati da se to desi pre druge polovine 2019. Premijer Bugarske Bojko Borisov pokušao je da ohrabri premijere Albanije i Makedonije, savetujući ih da, uprkos razočaranju zbog verovatnog odlaganja početka pregovora o pristupanju u EU, moraju ići dalje. On vidi Zapadni Balkan kao veliki građevinski prostor za realizaciju planiranih infrastrukturnih investicija, a korist od toga će imati i susedne zemlje: Bugarska, Rumunija, Grčka pa i Turska. Borisov se nekoliko puta premijerima zemalja Zapadnog Balkana obraćao sa „braćo“ navodeći da oni nisu njegovi gosti u Sofiji, već „prvi prijatelji“. Albanski premijer Edi Rama, vidno razočaran rezultatima prethodnog dana, opisao je put ka EU i pregovore kao „tešku ljubav, kakva i treba da bude“, nadajući se da region Zapadnog Balkana neće izgubiti svoj specifičan duh i smisao za humor tokom perioda pregovaranja sa EU. Pošto je zakasnio sa ulaskom u salu, a moderator ga je već bio najavio, šaljivo je prokomentarisao: „Jednom da neko čeka i na nas – stalno mi nekog čekamo“. Rama smatra da je napravljen istorijski napredak u međusobnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana, apostrofirajući posebno Srbiju i Albaniju, te da je pre četiri godine to bilo teško zamislivo. To je ilustrovao nedavno postignutim dogovorom ministarstava turizma dveju zemalja o zajedničkoj turističkoj ponudi za turiste iz Kine i drugih zemalja Azije. Politika treba da uklanja barijere i omogući da se biznis razvija mnogo brže zahvaljujući politici, te takav pozitivni trend se mora održati, rekao je Rama, poručujući da je važno da zemlje Zapadnog Balkana ne izgube strpljenje, zadrže veru u projekat EU i iskoriste period pristupanja za potpunu modernizaciju. Navodeći da Srbija stoji iza svojih prijatelja, Albanije i Makedonije, te da su obe zemlje zaslužile da započnu pregovore o pristupanju, premijerka Srbije Ana Brnabić potpuno je razumela emotivno obraćanje Rame i složila se sa njim da ima puno nepravednosti u procesu pristupanja EU. Ona kaže da poslovna zajednica inicira i vodi regionalnu saradnju, a politika treba da sledi, da će biznis naći načina da ukloni barijere, a da ih je politika u prošlosti, nažalost, često postavljala. Prema njenim rečima, veoma je važna međukomorska saradnja unutar regiona i formiranje zajedničke investicione platforme. Premijerka Brnabić pozvala je zemlje regiona da uče jedne od drugih. Srbija je od Makedonije preuzela postupak izdavanja elektronskih građevinskih dozvola i zahvaljujući tome ostvarila snažan napredak na Duing biznis listi Svetske banke. Druge zemlje, pak, od Srbije mogu preuzeti dobro iskustvo u borbi protiv sive ekonomije, kao i efikasno implementiranje projekta elektronske uprave, poručila je. Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je najviše govorio o infrastrukturnim projektima, navodeći da se putna infrastruktura uglavnom finansira iz budžeta, posebno apostrofirajući završeni auto-put Priština - Tirana, te dva projekta koja su u toku: Priština – Merdare i dalje ka Nišu, kao i Priština - Skoplje. Ekonomija Kosova je otvorena, Srbija, odnosno investitori iz Srbije su prisutni, ali za dalji razvoj potreban je viši nivo stranih investicija, zaključio je Haradinaj. Da Zapadni Balkan nije više „tempirana bomba“ te da se ekonomska i politička saradnja razvija uzlaznim trendom, potvrdio je i predsednik makedonske vlade Zoran Zaev. Posebno je istakao da je prijateljstvo između političara zemalja Zapadnog Balkana, ali i zemalja članica EU, iskreno. Koliko političke barijere utiču na efikasnost ekonomije, Zaev je ilustrovao na primeru kamionskog teretnog saobraćaja, navodeći da svega 20 odsto vremena kamioni transportuju robu, a 80 odsto potroše čekajući na graničnom prelazu. Tako se izgubi više od milijardu evra. Zaev je posebno podvukao značaj implementiranja jedinstvenog tržišta radne snage u čitavom regionu. Slično kao i Edi Rama, i Zaev je dosta emotivno govorio o trnovitom putu Makedonije ka EU, ističući da je neophodno zadržati veru, strpljenje i motivaciju. Prepričao je razgovor predsednika Francuske, Emanuela Makrona i albanskog premijera. Na Makronovo pitanje: „Zašto želite da budete članice EU“, Rama je odgovorio: „Jednostavno želimo. To vam je kao kad ulazite u brak, možda ćemo se kasnije kajati!“ Zahvaljujući se premijeru Borisovu, Duško Marković, premijer Crne Gore, naveo je da je bugarsko predsedavanje EU najviše doprinelo da se Zapadni Balkan nađe na agendi EU, kroz organizaciju posebnog samita, te da je ta podrška za naš region dragocena. Marković je naveo da je samo evropski sistem vrednosti pravi i da zbog toga Crna Gora snažno grabi ka članstvu u EU. Navodeći da je Crna Gora od 33 otvorila 30 poglavlja u pregovorima sa EU, Marković je posebno istakao značaj regionalne saradnje, te činjenicu da nikada ranije kao u poslednjih godinu i po dana nije bilo više bilateralnih i multilateralnih sastanaka lidera zemalja Zapadnog Balkana. Menja se negativna tradicija, i to je dobro, zaključio je Marković. Nakon premijera Zapadnog Balkana, priliku da iznesu svoje mišljenje dobilo je i nekoliko privrednika iz regiona, direktora velikih multinacionalnih kompanija. Svi oni su istakli potrebu ubrzavanja procesa evropskih integracije, značaj digitalizacije i inovacija, ali i usaglašavanja regulative, efikasnije i transparentnije državne uprave. Govoreći o značaju digitalizacije predstavnik jedne telekomunikacione kompanije je istakao zabrinjavajući nedostatak obrazovanih stručnjaka: „Imamo kompjutere, mreže, podatke, ali nemamo dovoljno kompetencija.“ Zanimljiva je i konstatacija jednog privrednika sa bogatim iskustvom stečenim radeći i u zapadnoj i u istočnoj Evropi, koji je rekao da se „Evropa, a time i EU, bolje razume u istočnoj nego u zapadnoj Evropi“. Na kraju, ako je verovati u iskrenost nastupa, utisak je da je na skupu, koji je organizovao Bečki ekonomski forum u Sofiji, potvrđeno da su ekonomija, radna mesta i zapošljavanje mladih, danas prioritetne teme političkih lidera zemalja Zapadnog Balkana, te da je istorija i populistička politika u drugom planu. I to je dobar put i način za eliminisanje svih decenijskih uzroka zaostajanja regiona. Regionalna saradnja je pretpostavka ne samo bržeg priključenja, već i bržeg približavanja prosečnom standardu u EU. Jer, zaista je porazna činjenica da je prosečan bruto domaći proizvod po stanovniku zemalja zapadne Evrope četiri puta veći, a istočnoevropskih zemalja članica EU dva puta veći nego u regionu Zapadnog Balkana, te da je godišnji BDP Slovačke veći od BDP-a svih zemalja Zapadnog Balkana zajedno. Sa prosečnim stopama rasta koje su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile nakon 2010. biće potrebna dva veka da se dostigne prosek BDP-a EU. Za bržu konvergenciju potrebne su investicije i, sledstveno, znatno više stope privrednog rasta. I upravo zato je važno dalje unapređivanje regionalne saradnja, brži protok radne snage, robe i kapitala, uklanjanje barijera za biznis, paralelno sa realizacijom unutrašnjih strukturnih reformi. Samo na taj način će politika slediti potrebe poslovne zajednice i građana regiona.