Arhiva

Tamna nevesta u bledolikoj kraljevini

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Ko nije stigao na venčanje u Vindzor prošlog vikenda mogao bi da iskoristi „priliku koja se pruža jednom u životu“ i da „dobije deo istorije kraljevine“, kako piše u jednoj od ponuda za prodaju torbice koja je poklonjena gostima. Platnena torba sa inicijalima H i M i datumom venčanja sadrži bočicu vode, čokoladicu u obliku novčića, magnet za frižider, bedž i vaučer za dvadeset odsto popusta u prodavnici sa poklonima u vindzorskom zamku. Dobilo ju je 1.200 gostiju koji su pozvani na svečanost, ali nisu bili u najužem krugu zvanica koje su imale mesto u kapeli, a cena je na internetu ubrzo dostigla više od dve hiljade funti. Venčanje princa Harija i Megan Markl po mnogo čemu će ući u istoriju kraljevine. Ne samo zato što je reč o sinu princa Čarlsa i pokojne princeze Dajane, već i zbog mnogo toga potpuno novog što je donelo kraljevskoj porodici. Megan je po majčinoj strani Afroamerikanka, čiji su preci bili robovi, razvedena, feministkinja, glumica, tri godine starija od Harija, sve u svemu osoba kakva je najmanje očekivana za mesto kraljičine snahe, buduće vojvotkinje od Saseksa. Dolazi iz porodice koja je uspela da priredi nekoliko skandala pred venčanje, počev od oca, Tomasa Markla, koji je tabloidima prodao fotografije, preko brata i polusestre koji su, svako na svoj način, uspeli da se prepucavaju sa Megan preko medija. Na venčanju se, najzad, pojavila samo majka Dorija Ragland, socijalna radnica i joga instruktor. Ona je, suprotno tradiciji, bila u kolima sa ćerkom na putu ka vindzorskom dvorcu . Za tabloide je bilo posla preko glave, od mladine porodice, preko organizacije venčanja, kreatora haljine, frizure, šminke, spiska gostiju, haljina gošći, njihovih šešira… Zvezda ovog događaja postao je Majkl Kari, američki biskup episkopalne crkve, koji je na venčanju održao govor koji će se pamtiti. Počeo je i završio rečima Martina Lutera Kinga („Mi moramo da otkrijemo moć ljubavi, iskupljujuću moć ljubavi i kada to učinimo, napravićemo od starog sveta – novi“) govorio je o ropstvu, o ljubavi, Starom zavetu. Govorio je u ritmu svojih reči, uz žive pokrete i izgovorio je reči koje na tom mestu niko nikada nije. I naišao je na opšte oduševljenje, neke su zvanice možda bile malo zatečene, ali su zato društvene mreže bile zagušene porukama. „Šta god da sam očekivao od ovog venčanja, to nije bilo ovo. Ovo je najveselija stvar. Gospel hor u Vindzorskoj kapeli prati crnog sveštenika. Majkl Kari, koji citira Martina Lutera Kinga i govori o ropstvu“, glasio je jedan od komentara u kome je sažeto ono što je većina običnih građana osetila. Nešto je ozbiljno počelo da se menja na ovom venčanju. Hari i Megan učinili su mnogo toga mimo običaja, između ostalog pozvali su na slavlje i obične građane, pa su se među zvanicama našli i članovi dobrotvornih organizacija i studenti. Iako je, da bi postala deo kraljevske porodice, Megan morala da napusti mesto ambasadorke UN za ženska prava, njena nova uloga daje joj mogućnost da se bavi pravima ugroženih na drugačiji način. Prošlog meseca obeleženo je 25 godina od ubistva crnog tinejdžera Stivena Lorensa, tada osamnaestogodišnjaka, koga su petorica mladića pretukla nasmrt na autobuskoj stanici u Londonu. NJegovi roditelji vodili su dugu borbu, ali su uspeli da dokažu da je istraga vođena neprofesionalno i da postoji institucionalni rasizam u policiji. Posle toga promenjena su mnoga pravila rada policije i tužilaštva, a zatim i zakon. Megan i Hari prisustvovali su godišnjici. To je za mnoge bio znak nade da bi njenim ulaskom u kraljevsku porodicu nešto moglo da se promeni za sve one koji se bore sa rasizmom, problemom koji, kako je nedavno izjavio sam gradonačelnik Londona Sadik Kan, postoji u većini britanskih institucija. Na oduševljenje je naišla i njihova poseta uličnoj pijaci u Brikstonu, gde živi veliki broj imigranata, koji su u Megan videli nadu. Kako je istoričar Ted Pauel primetio, u izjavi za Observer: „Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno imati člana kraljevske porodice koji pripada rasnoj manjini, prihvatiti njeno nasleđe kao nešto što je deo nje. To je izuzetno dobro za Britaniju, naročito posle bregzita, kontroverzi oko imigrantske politike i ’vindraš’ skandala (kada su u pokušaju da smanje priliv imigranata vlasti pripretile i generacijama koje su doseljene daleko ranije).” Može li i koliko njeno angažovanje zaista da doprinese i nešto promeni, pitanje je za raspravu, neki će sociolozi reći da će je radost zbog nekakve simbolične pobede jedno, a suštinska promena društva, u kome je rasizam duboko ukorenjen, nešto sasvim drugo i da će se malo toga zaista promeniti. Uostalom, ni sama Megan nije zaštićena. Već po objavljivanju veridbe u novembru Megan je postala meta, pisani su komentari o njenom izgledu, životu, poreklu, opaske da je do pre 60 godina mogla da bude samo ljubavnica, ali ne i žena princa, da je od ropstva stigla do kraljevstva itd. Najzad je Hari javno zatražio od medija da je ne zlostavljaju i ne uznemiravaju, optuživši ih za seksizam i rasizam. Što se nje same tiče, na pitanja o svom poreklu odgovarala je uglavnom sasvim smireno: „Znate, na kraju dana ja sam zaista ponosna na to ko sam i odakle dolazim i mi nikada nismo obraćali pažnju na to, mi se fokusiramo na to ko smo nas dvoje kao par.“ A za ostatak sveta njih dvoje kao par su sada vojvoda i vojvotkinja od Saseksa, dovoljno daleko od obaveze koju bi im doneo presto, a dovoljno na meti da budu vest šta god i gde god bili. Za sada ostaju medijski izveštaji o svakoj sitnici sa venčanja, ostaju komentari o njenom izgledu i ponašanju, nagađanja šta joj je Hari šapnuo pred oltarom, ostaju računi i proračuni koliko je za ovaj događaj izdvojeno novca, koliko je platila koja porodice i koliko je sve to koštalo poreske obveznike. I ostaje pritisak koji je teško izmeriti. Megan Markl postala je deo kraljevske porodice, to zvuči bajkovito, ali će se bolji poznavaoci ove i drugih kraljevina složiti da ta bajka ima svoju cenu. Treba joj poželeti svu sreću.