Arhiva

U Orbanovoj koloni

Marko Lovrić | 20. septembar 2023 | 01:00
Već je napola zaboravljeno da su 2007. godine trojica slovenačkih umetnika, Davide Grasi, Emil Hrvatin i Žiga Kariž, zakonito promenili imena u Janez Janša, ali bilo je to jedno od boljih proročanstava savremene politike. Na stranu zabavni rezultati, poput toga što su scenario za dokumentarni film Ja sam Janez Janša potpisali, očigledno, Janez Janša, Janez Janša i Janez Janša, ta su trojica baksuza performansom predvideli da će onaj izvorni Janez Janša imati barem tri politička života. Jugoslovenska narodna armija nadala se da mu je doakala poslavši ga u zatvor Dob nakon „JBTZ“ procesa 1988, a izvesno je dobar deo Slovenaca koji mu je tada dao podršku, držao fige da mu kraj bude makar afera „Patrija“, koja ga je u isti Dob odvela 2014. Ništa to nije pomoglo, pa leto 2018. originalni Janez Janša dočekuje kao pobednik parlamentarnih izbora, kao šef Slovenačke demokratske stranke (SDS) koja je 3. juna osvojila skoro dvostruko više glasova od najbliže pratilje, Liste Marjana Šareca. Na drugi pogled, malo optimističniji, ta se pobeda ne čini tako ubedljivom kao što je matematika predstavlja; na treći, opet pesimističan, taj trijumf deluje kao metonimija generalnog skretanja Evrope udesno; na četvrti, Slavoj Žižek kaže da sve jeste loše, ali da poenta nije u Janši. Matematika veli – Janšin SDS ima 25 odsto glasova i 25 od 90 mesta u parlamentu. Lista Marjana Šareca, koja prolazi kao nekakav levi centar, dobila je nešto manje od 13 odsto glasova i toliko stolica na svojim prvim parlamentarnim izborima, što je u Sloveniji sada već redovna pojava, jer su i na prethodna dva popunjavanja skupštine, 2011. i 2014, debitantske stranke Marka Jankovića i Mira Cerara beležile odlične rezultate, s tim što Šarec za razliku od druge dvojice nije trijumfovao. Socijaldemokrate će imati deset zastupnika, kao i već pomenuti odlazeći premijer Cerar i njegova Moderna partija centra, koja, iako je ispala iz fotelja, barem nije zbrisana sa scene, što se 2014. dogodilo Jankoviću i njegovoj Pozitivnoj Sloveniji. Dobro je prošla još jedna debitantkinja – Levica, koja je okupila „zelene“ socijaliste i dobila devet parlamentaraca. Dug spisak dopuniće sedam demohrišćana iz Nove Slovenije, kao i petoro iz centrističke Partije Alenke Bratušek, bivše premijerke i bivše „pozitivne Slovenke“, petoro iz Demokratske stranke penzionera Slovenije, prisutne u svakom sazivu slovenačke skupštine od 1996, te četvoro pulena Zmaga Jelinčiča, slovenačkog odgovora na Vladimira Žirinovskog. Među svima njima motaće se i po jedan garantovani manjinac iz redova Italijana i Mađara. Ideološke odrednice iz prethodnog pasusa u Sloveniji su neobavezujuće koliko i bilo gde drugde u Evropi, ali „orbanarije“ Janeza Janše privukle su i svetsku pažnju. Čovek ne bi poverovao da njegove priče o „udbomafiji“ prolaze i četvrt veka nakon što je Udba zbrisala iz Slovenije – kada ne bi imao identičan primer u Hrvatskoj. Pritom Janšu u prodaji tih bajki nimalo ne ometa to što je od svih predsednika novih parlamentarnih partija – kažu slovenački izvori NIN-a – član Komunističke partije bio jedino on sam. Janšini vernici, dakle, sve u svemu smatraju da Milan Kučan još drži političke uzde – što je dinamika poput one Orban–Soros – to jest da Slovenijom još vladaju komunisti. A pošto je sve manje živih komunista koji bi mogli da igraju rolu arhineprijatelja, Janši je bio potreban nov, i našao ga je, nimalo originalno, u migrantima. Heroj borbe protiv komunizma 21. veka sada je i heroj koji će od zlih muslimana sačuvati slovenačke poslove i device, a uz to će svi imati veće plate. Bila je to, dakle, jedna sasvim trampovska kampanja na talasima Orbanovih para. Što se ovog potonjeg tiče, i NJujork tajms je pisao o nizu medija osnovanih tokom dve predizborne godine koje združeno kontrolišu SDS i biznismeni bliski Orbanu. Jedan od njih je Peter Šac, nekada sitan šef mađarske državne televizije, sada suvlasnik Riposta, novina koje su 2016. godine za 97 odsto prihoda od oglasa imale da zahvale vladi, podseća NJujork tajms. Šac se zahvalio u Sloveniji. „Septembra 2016. Ripost je kupio petnaest odsto vlasništva u kompaniji Nova24TV, televiziji i informativnom veb-sajtu koji su osnovali pristalice Janšinog SDS. Istog dana, dve druge kompanije, od kojih u jednoj suvlasništvo ima Arpad Habonji, Orbanov savetnik, kupile su skoro identičan udeo... U julu 2017. Šac je osnovao Skandal24, koji je ubrzo naciljao političare sa levice i centrističkog premijera Mira Cerara. Televizijski kanal Nova24TV, emitovao je zastrašujuće priloge o migrantima, i ovog maja dobio ,ekskluzivan’ intervju sa Orbanom. ,Janša je upravo tip vođe kakav je potreban Sloveniji’, rekao je tom prilikom Orban”, pisao je prošle sedmice NJujork tajms, a Janša je završio na naslovnici njegovog međunarodnog izdanja. Uzgred, Skandal24 prestao je da izlazi odmah nakon izbora, a to je samo deo priče o delu kampanje u koju je, opet kažu NIN-ovi izvori, SDS uložio sve adute. Rezultat je, istina, pobeda, ali sa podrškom svega 13 odsto slovenačkih glasača. Optimisti ukazuju na to da je SDS dobio znatno manje glasova nego 2004, 2008 i 2011, i ne mnogo više nego 2014, kao i da su se sve partije levice i centra ogradile od Janšine stranke. Šale se da je Janša od navodna četiri miliona mađarskih evra dobio svega četiri nova poslanika, dakle da ih je platio milion evra po komadu, te da u parlamentu neće moći da nađe dovoljno voljnih da mu se pridruže u vladanju. Šarec, socijaldemokrate, Cerarov centar, Levica, Alenka Bratušek i penzioneri za sada tvrde da nemaju takvu nameru, i ako ostanu pri tome, od Janšine vlade nema ništa. To bi značilo i da je Slovenija za sada izbegla da se pretvori u još jedan junačni hrišćanski front protiv sila mraka, haosa i bezumlja, bez obzira na bučno skupštinstvo prisustvo Zmaga Jelinčiča, od kojeg je SDS svojevremeno preuzeo veliki deo radikalne desnice. Međutim, njegov povratak u parlament nakon odsustva u sazivima iz 2011. i 2014, povratak za koji su bili dovoljni „posteri sa njegovom facom i sloganom ,ZMAGO’, već može da zabrine jer je Zmago umnogome slovenački Šešelj, što je pre dve godine potvrđeno njihovim dogovorom o saradnji. Ako se tome doda da niko osim SDS i Levice ne želi da na novim izborima rizikuje da ostane bez udobnih poslaničkih klupa, te da bi neko, možda baš Šarec, zbog toga mogao da popusti i naposletku se rukuje sa Janšom, mogućnost da se Slovenija pridruži Orbanovoj koloni, da sa jedne strane mlati migrante, a sa druge privatizuje šta još privatizovano nije, ne može se odbaciti. Tim je pre zanimljiv autorski tekst Slavoja Žižeka objavljen nedavno u ljubljanskom Delu, u kome filozof upozorava na „fetišizaciju“ zlih momaka poput Janše ili Orbana, Le Pena ili Trampa. „Dosegli smo samo dno političkog života. Čeka nas tužna budućnost u kojoj ćemo svake četiri godine biti bombardovani paničnim upozorenjima da bi Janša mogao da pobedi, u kojoj ćemo opet biti žrtve iznude, i na još jednim besmislenim izborima glasati za ,civilizovanog’ kandidata bez ikakve pozitivne vizije, i dremati u sigurnom zagrljaju globalnog kapitalizma sa ljudskim likom”, zapisao je između ostalog Žižek. U pravu je čovek. Izuzimajući Levicu, Slovenija je opet birala između Janše i onih koji su Janšu skrivili, pa neće biti čudno ako se za četiri ili osam godina opet bude pitala koliko taj čovek ima života.