Arhiva

Nulta tolerancija ljudskih prava

Jovana Đurović | 20. septembar 2023 | 01:00
Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je septička jama političke pristrasnosti i promoter onih koji krše ljudska prava, rekla je američka ambasadorka u UN Niki Hejli, kojoj suptilnost inače nije jača strana. SAD su izašle iz Saveta za ljudska prava UN na polovini trogodišnjeg mandata i godinu dana pošto je Hejlijeva prvi put pripretila da će ga napustiti. Ona je objasnila da SAD više žele da budu u Savetu koji je „antiizraelski“ i čije članice Kina, Kongo, Venecuela, Kuba krše ljudska prava. Zanimljivo, predsednik Tramp o izlasku iz Saveta nije tvitovao. Savet UN za ljudska prava osnovan je 2006, a SAD su članica od 2009. Američki predsednik u vreme osnivanja Saveta DŽordž Buš nije hteo da SAD uđu u Savet iz istog razloga zbog kojeg ga je Tramp napustio: navodnog antiizraelskog stava. Ambasador SAD u UN tada je bio DŽon Bolton, sadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost. Nije poznato da li je Bolton uticao na Trampovu odluku, ali ju je podržao. U Trampovoj omiljenoj emisiji Fox and Friends Bolton je izjavio da „Americi nije potreban autoritet poput UN koji će da sudi o njenim postupcima“. Savet inače nije ni o čemu sudio jer nije imao izvršnu funkciju. Komisije Saveta istraživale su kršenja ljudskih prava i o tome izveštavale UN i svet. Tačno je da se na svakoj sednici Saveta pod tačkom 7 raspravljao o izraelskoj okupaciji palestinskih teritorija i da je usvojeno nekoliko rezolucija kojima se osuđuje Izrael. SAD su glasale protiv i ponavljale da kritike Izraela nisu na mestu ako Savet ne raspravlja o, recimo, Venecueli. Poznavaoci rada tog tela ipak ističu da SAD niko nije sprečavao da zakažu sednicu o Venecueli, pa to nisu uradile. „Trampova odluka da izađe iz Saveta pokazuje jednodimenzionalnu politiku poštovanja ljudskih prava: odbrana Izraela od kritika preuzima primat nad svim ostalim pitanjima“, rekao je direktor organizacije Hjuman rajts voč, Kenet Rot. Ipak, napuštanje Saveta je potpuno logičan nastavak Trampovog povlačenja Amerike iz međunarodnih sporazuma i organizacija. Analitičari dodaju i da je uvek reč o sporazumima do kojih Trampovim biračima nije stalo. Odnos UN prema izraelsko-palestinskom sukobu formira mišljenje Amerikanaca o toj organizaciji, a Galupovo istraživanje iz marta 2108. pokazuje da svega trećina građana misli da UN rade dobro. Iako Trampova politika razdvajanja imigrantskih porodica na granici nigde nije pomenuta kao razlog za povlačenje SAD iz Saveta za ljudska prava, tajming je bio takav da su se te dve stvari poklopile. Dan pre nego što je Niki Hejli Savet nazvala „septičkom jamom pristrasnosti“, visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Rad al Husein je Trampovu politiku nazvao „beskrupuloznom i nemoralnom“. Američki predsednik se branio na Tviteru - prvo je krivio demokrate (koje nisu donele takav zakon), pa upozorio da će imigranti „zaraziti SAD“ i pravdao se da hoće da obezbedi zemlju jer su ilegalni migranti najčešći počinioci krivičnih dela (što su podaci demantovali). Politika „nulte tolerancije“ uz razdvajanje porodica na južnoj granici SAD sprovodi se od aprila 2018. Svako ko ilegalno uđe u SAD se hapsi i krivično procesuira. Zbog toga što deca ne mogu u zatvor sa odraslima, odvajaju se od roditelja. „Nulta tolerancija“ ilegalne imigracije nije izum Trampov, već Bušove administracije, ali kako podseća Politfekt porodice sa decom nisu krivično gonjene. Obamina politika „hvatanja i puštanja“ podrazumevala je da porodice ostaju zajedno, ali imigranti nisu bili u zatvoru već na slobodi do zakazanog pojavljivanja pred sudom – gde se, očekivano, većina njih nikad nije pojavila. Ni jedna ni druga politika nisu rešile problem ilegalne imigracije, ali je Trampova za samo dva meseca primene od roditelja odvojila više od 2.300 dece. Razdvajanje porodica privuklo je pažnju javnosti tek početkom juna kada su televizije objavile prve snimke pritvorskih centara za decu. Deca su prikazana u prostorijama koje liče na kaveze, umotana u termo-ćebad koja liče na foliju. Prvi snimak centra u Teksasu objavio je Sekretarijat za zdravlje i ljudske resurse, dok je medijima pristup bio ograničen. Najveći skandal izazvao je audio-snimak Propublike na kojem se čuju glasovi male dece iz El Salvadora i Gvatemale koja plaču, zapomažu i dozivaju roditelje. Deca odvojena od roditelja su završavala u nekim od 100 centara za maloletne imigrante u 14 država širom SAD, gde ih je ukupno više od 11.000. Starost dece je, prenosi Nacionalni javni radio (NPR) od „nula do 17 godina“. Agencija AP objavila je da su izgrađena tri centra za decu do pet godina, da su čisti i opremljeni, ali da su deca uplašena, ne umeju da objasne ko su im roditelji, a ima i one koja još nisu progovorila. Nadležni sekretarijati tvrde da su svi dobro zbrinuti. To demantuju proimigrantske organizacije koje su podnele tužbe zbog navodnih drogiranja maloletnika lekovima, fizičkog i psihičkog zlostavljanja i uskraćivanja medicinske pomoći. Ti navodi tek treba da se dokažu na sudu. Ali, činjenica na koju upozorava Američko udruženje pedijatara su traume koje kod dece ostavlja nasilno razdvajanje od roditelja. „Toksični stres“ izazvan razdvajanjem može da izazove zastoj u razvoju mozga i dugotrajno naruši zdravlje, zbog čega je predsednica tog udruženja Trampovu politiku nazvala „zloupotrebom dece“. Antar Dejvidson, koji je radio u dečjem centru organizacije Sautvest Ki za televiziju ABC je ispričao da je dao otkaz jer je deci bilo zabranjeno da se grle. Konačno, ne treba zaboraviti da deca beže od nasilja u sopstvenim zemljama. U kontroverznim centrima deca borave u proseku 57 dana, iako zakon dozvoljava samo 20. I to košta: smeštaj po detetu američki poreski obveznici plaćaju 250 dolara dnevno, prema podacima Agencije za kontrolu vladinih troškova. Tajm je objavio da će Trampova administracija u ovoj godini organizaciji Sautvest Ki za otvaranje novih dečjih centara isplatiti skoro pola milijarde dolara, duplo više nego 2017. Ta organizacija iznajmljuje objekte od Volmarta. Politički protivnici američkog predsednika decu odvojenu od roditelja nazivali su „malim Trampovim taocima“. „Talačka“ situacija završena je 19. juna kada je Tramp potpisao uredbu kojom je okončao sprovođenje sopstvene politike, za šta je samo dan ranije tvrdio da nije nadležan. Iako sada roditelji i deca mogu ponovo da se spoje, problem je daleko od rešenog. Više od 2.000 dece i dalje je bez roditelja, proces spajanja je komplikovan i spor. Roditelji posredstvom Agencije za imigraciju i carine i Kancelarije za izbeglice prvo treba da nađu decu razmeštenu širom SAD. NJujorker prenosi priču imigrantkinje iz Brazila kojoj su dani bili potrebni da sazna da joj je sin u Mičigenu, 3.000 kilometara od mesta na kom su razdvojeni. Neka deca još ne govore, pa je nejasno kako će ih roditelji pronaći. Komplikuje se i sa pravne strane jer „nulta tolerancija“ i dalje važi, što znači da će se cele porodice ilegalaca i dalje hapsiti, a nema dovoljno tužilaca i sudija koji će raditi na tim slučajevima. Biće potrebno i otvaranje novih zatvora, koji su u Americi privatni biznis. Mutan je i politički cilj Donalda Trampa. Jasno je, „talačkom“ situacijom nije uspeo da natera dovoljno republikanaca i demokrata da glasaju za usvajanje seta zakona o imigraciji kojima se rešava pitanje spajanja porodica, status imigranata „sanjara“ i odobrava 25 milijardi dolara za izgradnju zida na granici sa Meksikom. Tramp je pozvao republikance da pomere glasanje posle izbora u novembru, kada „osvoje više mesta u Kongresu“. Iako republikanci u oba doma imaju većinu, imigracioni zakoni sada sigurno ne bi prošli u Senatu gde su im potrebni i glasovi demokrata. Izbori u Kongresu dodatno komplikuju celu stvar i zbog toga što Trampovu oštru imigracionu politiku ne podržavaju umereni republikanci koji idu na reizbor, kao i oni koji se više neće kandidovati. Neke koristi Tramp je ipak imao: kontroverznim potezom zadovoljio je svoju bazu birača. Istraživanje Galupa od 18. juna pokazalo je da 45 odsto Amerikanaca podržava politiku predsednika. Istraživanje Univerziteta Kvinipijak pokazalo je da 55 procenata republikanaca podržava odvajanje dece na granici, a da se ukupno dve trećine Amerikanaca tome protivi. I dok se mere politički efekti Trampove „nulte tolerancije“, cilj kontroverzne politike - da se imigranti odvrate od ilegalnog prelaska granice – za sada nije ispunjen.