Arhiva

Mala crna haljina

R. Stanković | 20. septembar 2023 | 01:00
Pozorišna sezona u Beogradu završena je jednom nesvakidašnjom predstavom u nesvakidašnjem ambijentu. Vjera Mujović i Rada Đuričin su dve večeri zaredom igrale komad Mala crna haljina u Domu Jevrema Grujića pred samo 35 gledalaca! Posle letnje pauze, vratiće se opet. Komad, omaž francuskoj modnoj kreatorki Koko Šanel napisala je glumica Vjera Mujović koja je u svom dramskom prvencu pokušala da odgovori na pitanje kako je od vaspitanice manastirskog sirotišta, netalentovane kabaretske pevačice, ljubavnice provincijskog garnizona, Gabrijel Šanel postala imperator mode? „Uspela je da stvori kuću Šanel, kaže za NIN autorka, jer su se dva muškarca borila za nju. Kako naterati ljubavnika da te uzme za ozbiljno? Tako što ćeš da nađeš drugog! I ne samo to. Kod nje se skupljao ceo Pariz, bila je veliki mecena Ruskog baleta u Parizu, ljubavnica Stravinskog, Pikasa, kneza Dmitrija Romanova, hercoga od Vestminstera, prijateljica Vinstona Čerčila, koji ju je spasao posle Drugog svetskog rata čistke što je zadesila Francuskinje koje su bile intimne sa Nemcima (a ona je, tokom rata, imala vezu i sa nemačkim baronom). Šanel je bila Pariz, kao što je Sara Bernar pozorište. Ona je dala ženama najveću iluziju ovoga vremena – slobodu. Dala im je i mogućnost da upravljaju sudbinom, promenila je odnos između muškarca i žene. Borila se da žene budu nezavisne, da rade, privređuju i ne budu izdržavana lica! Ponudila je jednostavnost i udobnost – da bi žene mogle da rade i osećaju se slobodno u svojoj odeći. Konačno, Koko Šanel je bila protiv potrošačkog mentaliteta – ja imam dva kostima i uvek sam dobro obučena. Tako bogat život žene koja i danas gleda na nas svojim oštrim kritičkim pogledom i osudom, današnja opsesija za podmlađivanjem i večnom mladošću, dominacija medijskih sadržaja o modi, doterivanju i negovanju, ponukali su me da napišem komad Mala crna haljina.“ Okosnicu drame predstavlja suočavanje čoveka sa sobom, sa beskrajnom usamljenošću i izgubljenom ljubavlju. Komad se ne bavi modom, već idejom o slobodi i ravnopravnosti žene, koja hoće da radi i sama privređuje, i na taj način, bude nezavisna u društvu. U vreme velikih svetskih previranja, ratova, revolucija, borbi za socijalnu jednakost, Koko Šanel je oslobodila ženu korseta, skratila kosu, skratila haljine i podigla ih na visoke potpetice – da bi žena mogla da radi i odlučuje o svojoj sudbini. Ovo je komad i o usamljenosti i večnom traganju za ljubavlju. Igru Rade Đuričin i Vjere Mujović za scenu je upriličila rediteljka Nataša Radulović, a kostime je osmislio modni kreator Igor Todorović, koji za NIN kaže: „Ona je bila jedna od prvih uspešnih modnih poslovnih žena i preduzimača, i da je danas živa, gospođica Gabrijel bi možda bila i modna blogerka. Napravila je potpuni razlaz sa modom koju je Pariz do tada promovisao kroz svoje velike dizajnere, bila je dovoljno snalažljiva, pa i hrabra, da promeni modna pravila. Ta prekretnica koju je napravila, temelj je onoga šta je moda i kako se shvata danas. Ona je u modi najviše promenila ono što je predstavljao socijalni, odnosno društveni koncept mode. Učinila je od mode ono što ćemo mnogo godina kasnije zvati pret a porte. NJeno najveće modno nasleđe je snaga i značaj brenda Šanel, koji traju godinama posle njenog odlaska sa životne scene.“ Ovaj uspešan modni kreator ne propušta da kaže kako je sa velikim zadovoljstvom radio kostime za dve glumice, da su šeširi u ovoj predstavi delo Salona Ercegovac, a da je Evica Milovanov napravila sjajne rukavice. Važno je reći i to da je originalnu muziku pisao kompozitor Rade Radivojević. A agilna Vjera Mujović najavljuje da su već stigli brojni pozivi za gostovanja.