Arhiva

Zlatiborska ofanziva

Vera Didanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Kada naprednjake iz opozicione Čajetine pitate o razlozima održavanja protestnog skupa zbog koga je prošle nedelje propao pokušaj razgovora predstavnika tri lokalne samouprave sa ministrom Brankom Ružićem, dobijete priču o mukama poznatim opoziciono nastrojenim građanima širom Srbije: pominju se tu i bahata i neodgovorna vlast, i nenamensko trošenje novca, i medijski mrak, i izmanipulisani građani... A da sve ne zvuči kao prazna priča, tu je i snimak dokumenta sa internet strane Republičkog geodetskog zavoda (i to na neobičnom, gigantskom formatu) koji bi trebalo da posluži kao ključni dokaz za optužbe o „skrnavljenju“ spomenika borcima za slobodu: povod za protest održan u ponedeljak 2. jula, čiji su učesnici na Zlatibor stigli autobusima sa registracijama mesta širom Srbije, bio je (navodno) stavljanje spomenika stradalim ranjenicima i borcima iz Drugog svetskog rata pod hipoteku. Princip „koga su zmije ujedale, i guštera se plaši“ posle slušanja optužbi o „zloupotrebama i sramnim potezima opštinskih vlasti u Čajetini“ prirodno vodi do pitanja: da li se model totalne kontrole vlasti od strane otuđenog centra moći, zbog koga je i u zvaničnim evropskim dokumentima Srbija već opisana kao „zarobljena država“, zapatio ne samo na centralnom državnom nivou, već i tamo gde bi trebalo da se, za bolja vremena, neguje pelcer demokratije – u raritetnim opozicionim opštinama? Zbog pomenutih zmija, naravno, valjalo bi ostati oprezan, ali, za sada se, nakon razgovora sa ovlašćenim predstavnikom SNS u gradiću podno Zlatibora, a potom i traženja odgovora na iznete optužbe od Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina, pokazalo da slučaj „spomenik pod hipotekom“ teško da može poslužiti kao argument za teoriju o lokalnom čvrstorukašu zbog čije je vladavine običnim smrtnicima „prekipelo“. Naprotiv - sve ukazuje na to da je čitava zlatiborska akcija zbog koje je u Beogradu otkazan razgovor o problemima iznetim i pred Savet Evrope bila deo „suve“ borbe za vlast u opštini koja se pokazala neobično „žilavom“ pred višegodišnjim naprednjačkim nasrtajima. Pri čemu je neobična priča o ugroženosti od prodaje spomenika borcima za slobodu, poslužila samo kao pogodno sredstvo. A sada redom o najnovijoj fazi podele na građane prvog i drugog reda: najpre, pokazalo se da se državnom vrhu ni najmanje nije svidela činjenica da je u dnevni red sednice Komiteta za lokalnu upravu Saveta Evrope uvrštena žalba na pritiske vladajućeg SNS upućena iz opozicionog Paraćina. Inicijativi predsednika opštine Paraćin Saše Paunovića (Demokratska stranka) pridružile su se još dve opštine koje nisu pod naprednjačkom kontrolom - Šabac, gde okosnicu vlasti čini stranka Zajedno za Srbiju i Čajetina, gde ključnu podršku građana ima Stamatovićeva Zdrava Srbija – i sve to uz podršku još preko 400 odbornika iz stotinak opština i gradova u Srbiji. Sasvim razumljivo sa stanovišta vlasti makar zvanično posvećene „evropskoj agendi“ – Savet Evrope je jedno od uticajnih evropskih tela, čije mišljenje se uvažava prilikom otvaranja pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. A kada se tri lokalne samouprave, u kojima su na vlasti različite političke opcije, požale na način na koji se vladajuća partija odnosi prema lokalnim samoupravama, odnosno na ugrožavanje principa decentralizacije, kao jednog od glavnih temelja na kojima je Evropska unija zasnovana – to, sa stanovišta interesa režima, ne sluti na dobro. Jer, nije isto dogovarati se sa Johanesom Hanom, Dejvidom Mekalisterom i drugim sličnim, vlastima dobro poznatim zaštitnicima ideje o „stabilokratiji“ i čekati tim stručnjaka koji će doći da na terenu preispita navode podnosilaca žalbe. Svačeg neprijatnog ima u pismu opštine Paraćin: pominju se tu ometanje rada skupštinskih zasedanja, fizički upadi poverenika SNS tokom sednica i ucenjivanje pojedinaca koji rade u državnim službama, privrednika, građana i javnih funkcionera, a tvrdi se i da je cilj pritisaka na odbornike da napuste većinu u lokalnom parlamentu ili da se kao pripadnici druge političke opcije priključe SNS-u. „Sitna knjiga“ upućena nadležnom telu Saveta Evrope navela je Anu Brnabić, zaposlenu na mestu predsednice Vlade Srbije, da Paunovića pozove na sastanak dan pre puta u Istanbul, gde je 28. juna održana sednica Komiteta za lokalnu upravu SE. Čelnik Paraćina pokazao je konstruktivnost – nakon sastanka sa Anom Brnabić, Paunović je odustao od obrazloženja prezentacije već uručene Savetu Evrope i saopštio da se sa premijerkom dogovorio da se u ponedeljak, 2. jula, predsednici tri opštine sastanu sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Brankom Ružićem, ocenivši da će to „biti prvi korak u rešavanju problema koje opozicione opštine imaju sa pritiscima SNS“. Konstruktivnost je, potom, pokazao i Stamatović, odustavši od ranije najavljene protestne šetnje Zlatiboraca ka Beogradu, čiji je cilj bio zahtevanje da Vlada odustane od „diskriminatorskog odnosa“ prema opštini Čajetina. Zlatiborci se, između ostalog, žale na donošenje Uredbe o proglašenju Parka prirode Zlatibor i opstrukciju izgradnje „Gold gondole“ od koje se očekuje bitan doprinos razvoju Zlatibora ali i cele Zapadne Srbije. Sastanka sa Ružićem, međutim, nije bilo, jer je, zbog odluke SNS da održi protest baš u danu kada je trebalo da dođe do pokušaja rešavanja problema u razgovoru predstavnika lokalne samouprave i države, Stamatović odlučio da „povuče ručnu“. Sudeći prema njegovim rečima, izgleda da je Ružić pokušao da popravi stvar, pa je zvao najpre predsednika i premijerku, koji mu nisu odgovorili, a potom i Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora SNS, koji je rekao da – protest mora da se održi. Zato smo u razgovoru sa Ivanom Filipovićem, jednim od pet (!?) poverenika SNS u Čajetini, osim o spornoj hipoteci (o čemu nešto kasnije) insistirali na - namerama. Nije li, naime, čudno da je protest zbog uslova pod kojim je 23. 9. 2014, Opština Čajetina podigla kredit za izgradnju gondole, održan baš u danu kada je trebalo da se desi sastanak kod Ružića? „Pozvali smo ljude nedelju dana ranije i nismo mogli da odustanemo“ – tako je glasio najkonkretniji Filipovićev odgovor na više puta ponovljeno pitanje o čudnom tajmingu (iako je, ako već mora, bilo i zgodnijih datuma, poput Dana opštine, 4. jula, 7. jula...). A i taj odgovor usledio je nakon što smo čuli tvrdnje da je Stamatović nameravao da napravi kontramiting (što predsedenik Opštine demantuje, a ne postoje ni tragovi u medijima da je takvog poziva bilo) ali da mu se, navodno, niko na poziv nije odazvao. Što bi bilo dosta čudno, s obzirom na to, recimo, da je pre samo godinu dana, na predsedničkim izborima, Stamatović – koji je pet puta pobedio na lokalnim izborima - na teritoriji Čajetine osvojio nešto preko 61 posto glasova, dok je za Vučića glasalo skoro tri puta manje, oko 21 posto. A da li su odbornici SNS, ako već veruju da je spomenik u opasnosti, pokušali da eventualni problem reše na sednicama Skupštine opštine, pre nego što su krenuli na javni protest? „Opštinski odbor SNS Čajetina je upozoravao nadležne institucije posle sramnog stavljanja pod hipoteku parcele na kojoj se nalazi spomenik na Šumatnom brdu i to od 2014. do 2016. godine“, kaže Filipović, ne nudeći, ipak, nekakav dokument koji bi svedočio o pokrenutoj inicijativi da se plac koji je stavljen pod hipoteku, preparceliše. Jer, prema tvrdnjama iz SNS, prilikom podizanja kredita za gondolu, hipoteka je stavljena i na plac na kome se nalazi Spomenik partizanima streljanim i izgaženim tenkovima krajem 1941. Kao dokaz nude izvod iz katastra, gde se vidi da je parcela 4624/1 KO Čajetina pod hipotekom od 23. septembra 2014. Filipović dodaje i da status spomenika nije kulturno dobro, već„dobro pod prethodnim zaštitom“ – što podrazumeva tehničku zaštitu od bilo kakvih radova. A kada taj status istekne u septembru 2019, spomenik bi, tvrdi, mogao biti srušen kako bi se na tom prostoru izgradio nekakav turistički objekat – jer je opština propustila da uradi preparcelaciju i taj deo placa izuzme iz hipoteke. Posle rušenja cele ulice u centru Beograda pod okriljem mraka, isterivanja putnika železnice u neopremljen objekat na nedovršenoj lokaciji ili rušenja kuće Đure Jakšića, sve je u Srbiji moguće zamisliti, pa i bagere koji uklanjaju spomenik poginulim borcima. Ali predsednik opštine Čajetina podseća na dosadašnje razlike u postupanju njegove i republičke administracije – upravo je za njegovog mandata uređen pristup spomeniku na Šumatnom brdu (betonska staza, cveće) dok se, recimo naprednjačka republička vlast nije potrudila da spreči izgradnju nelegalne kafane na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Pokazuje nam i u kakvom stanju raspada se nalaze ovčarnici stočarske farme koja je u vlasništvu države – ali to je deo komplikovane priče o (navodnoj) nameri naprednjaka o poklanjanju zemljišta sa kojim se kosi izgradnja gondole, pa odatle i sve one prepreke postavljene pred najveću investiciju u turizmu u Zapadnoj Srbiji, što je komplikovana priča za koju u ovom tekstu nema dovoljno prostora. A tu su i neki formalniji argumenti protiv optužbi iz SNS: iz dokumenata koje nam nudi na uvid vidi se, recimo, da se u Planu generalne regulacije deo na kome se nalazi spomenik vodi kao park, da se tu nalazi i trafostanica, kao i da preko tog dela prelazi dalekovod, što podrazumeva zaštitni pojas u kome je bilo kakva gradnja nedozvoljena. Pa dalje: u elaboratu na osnovu kojih je podignut kredit u Banci Inteza i Komercijalnoj banci vidi se da je procenjena vrednost ukupno oko 35 hektara zemljišta na koje je podignuta hipoteka 7.686.000 evra, ali samo na osnovu vrednosti desetak hektara građevniskog zemljišta, dok je vrednost oko 24 hektara na kojima je spomenik i zelena površina – nula. „Da bi u potpunosti sagledali vrednost predmetne parcele, potrebno je naglasiti da ista ima veliku površinu u kojoj nije dozvoljena gradnja“...“zaključeno je da najveći deo parcele zbog regulative nema komercijalni karakter“... navodi se, između ostalog u tekstu elaborata koji su naručile banke. Dizanje panike zbog navodne opasnosti od rušenja spomenika postaje još čudnije kada se uzme u obzir da je dobar deo kredita uzetog s rokom otplate od deset godina već vraćen (250 od 750 miliona dinara, zaključno sa 10. julom), pa nije jasno odakle iznenadni strah da bi hipoteka mogla biti aktivirana?! Stamatović, pritom, dodaje da bi do sada i ceo iznos mogao biti vraćen da je bilo dozvoljeno postavljanje gondole kupljene pre dve godine, za čije puštanje u pogon bi bilo dovoljno šest meseci. Još jedna zanimljivost, kad je već reč o ceni projekta kome se naprednjaci toliko protive: planiranih 8,9 kilometara zlatiborske Gold gondole trebalo bi da košta 13,75 miliona evra (na teret Opštine) dok je za samo jedan kilometar buduće beogradske gondole zaračunato čak 15 miliona evra, iz državnog budžeta?! Šta dalje? Naprednjaci očigledno ne odustaju od namere da kontrolišu sve u Srbiji, iako im u zlatiborskom kraju ne ide baš najbolje – o čemu govori i činjenica da su 30. maja odlučili da lokalni odbor u mestu sa nešto više od 15.000 stanovnika ubuduće vodi čak pet poverenika. Ne odustaje ni Stamatović, koji ne gaji nadu da će demokratskim sredstvima, kroz institucije, država uvažiti zahtev da se stavi van snage „neustavna i nezakonita odluka o proglašenju Parka prirode“. To je, uveren je, bio „njihov (SNS) način da Zlatibor stave pod kontrolu, kad već nisu mogli da dobiju izbore“, zbog čega se Opština žalila Ustavnom sudu i naišla na – tišinu. A ako već kroz institucije nije moguće, ostao je narod kao nosilac suvereniteta, kaže Milan Stamatović. I još: „Bolje ćemo se organizovati i probuditi celu Srbiju“.