Arhiva

Beograd na ledu

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Evo ja vam sad obećavam da ćete u naredna dva dana dobiti kompletan izveštaj o načinu funkcionisanja Beograda na vodi i o tome kako dobro zarađuju. Ovo je još 19. februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao potpisniku ovog teksta. Iz finansijskog izveštaja, koji je ovih dana Agenciji za privredne registre dostavila ortačka firma države Srbije (32 odsto) i Belgrejd voterfront kapital investmenta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (68 odsto) proizlazi nešto sasvim drugo. S obzirom na iskazani minus Beograd na vodi bi slobodno mogao da promeni ime u Beograd na ledu, jer već drugu godinu zaredom završava ispod tačke mržnjenja, odnosno u minusu. Prošlu godinu, naime, završio je sa neto gubitkom od 9,7 miliona evra (1.179.616.000 dinara), a i 2016. je iskazao minus od oko 10 miliona evra (1.229.744.000 dinara). Samo u prvoj godini postojanja Beograd na vodi je iskazao više nego simboličnu neto dobit od 628 evra (76.000 dinara), s tim što je u toj godini prosečan broj zaposlenih bio – nula. Već naredne, 2015. godine ostvaren je gubitak od dva miliona evra (248 miliona dinara), koji se u dve poslednje godine stabilizovao na nivou od oko 10 miliona evra. Tako će četvrti rođendan (firma je zvanično registrovana 24. jula 2014) dočekati sa ukupnim neto gubitkom od oko 22 miliona evra. Ako je za utehu, država neće kao manjinski vlasnik morati iz budžeta da izdvoji dodatnih šest i po miliona evra za pokriće svog dela gubitka, jer odluka o pokriću tih gubitaka ni za 2016, ni za 2017. nije doneta, a potpis na takvu odluku stavio je direktor Beograda na vodi Nikola Nedeljković. Iako je vlast gromoglasno najavljivala da će arapski partneri u ovaj „projekat stoleća“ uložiti tri i po milijarde evra - više od priliva svih direktnih stranih investicija u Srbiju u toku jedne godine - prihodi te firme i posle treće godine rada su vrlo simbolični. Iako će zagovornici ovog projekta sada moći da se hvale da su prihodi Beograda na vodi u 2017. bili skoro šest puta veći nego 2016, to ne može bitno da popravi krvnu sliku ove firme. Tim pre što su obećana ulaganja 2.000 puta veća od godišnjeg prihoda, koji lane nije dobacio ni do milion i po evra. Činjenice u koje se svako može uveriti na sajtu APR-a bitno odudaraju od onoga što je Vučić, na opasku da je 2016. iskazan neto gubitak od 10 miliona evra, tvrdio: „Znate kako to sad izgleda? To sad izgleda negde na nivou 170 miliona evra uloženih, imaju odličnu dobit i vrlo, vrlo dobro i uspešno funkcionišu.“ Ta „odlična dobit“ se, međutim, ni uz najbolju nameru ne može pronaći u finansijskom izveštaju Beograda na vodi. Lane su iz te „krovne kompanije“ izdvojene dve nove firme, „galerija“ i „kula“. Problem je što je i „kula“, iako formalno nema nijednog zaposlenog, iskazala gubitak od 125 miliona dinara, dok se za „galeriju“ na sajtu APR-a ne mogu pronaći bilo kakvi podaci. Za ovakve projekte, inače, nije ništa neobično da u prvim godinama iskazuju gubitak i da se plus iskazuje tek na kraju, kada se objekti završe i avansi kupaca stanova (lane su oni avansno uplatili skoro 9,5 milijardi dinara), nakon njihovog useljenja, i zvanično iskažu kao prihod. U toj firmi očekuju da će prihode od prodaje nekretnina u zgradi Belgrejd voterfront rezidens moći da iskažu već u ovoj godini, a u zgradama „vista“ i „parkvju“ 2019. Tim pre nije jasno zašto zvaničnici tvrde da je ta firma već profitabilna, iako nije. Mada je odgovor sigurno isti kao i na pitanje zašto zvaničnici malo- -malo obećavaju skoro useljenje prvih stanara Beograda na vodi, iako su prvi najavljeni rokovi odavno prohujali. Sam Vučić je, bez ikakve potrebe, ponavljajući da „projekat ima odličnu dobit“, pre nekoliko meseci izjavio da se „useljenje u prve stanove očekuje 1. ili 10. maja“. Sredina je jula, a nekima će tek ovih dana 10. maj.