Pobuna stručnjaka

Možda bi se, po količini novca koji se u njoj vrti, neka grana ljudske delatnosti još progurala ispred telekomunikacija, ali ova moderna industrijska vrsta spada svakako u tri najmoćnije i za kapital najatraktivnije. Neviđen i naduvan uzlet industrije informacionih tehnologija možda se više nikad neće ponoviti, ali je malo onih koji joj odriču u svakom slučaju blistavu budućnost. Naročito u zemljama u tranziciji gde sve mogućnosti za zaradu i razvoj još ni izdaleka nisu iscrpene. A takva je Srbija. Novine su pune napisa o jednom, pa o drugom sukobu u srpskoj telekomunikacionoj sferi. Ipak, teško da iko živ, sem već legendarnog borca Tike Živanovića, može da tvrdi kako zna da su tu stvari zapetljane i kako ih u najkraćem roku i na dobro države, a ne veštih pojedinaca, valja raspetljati. Samo se valja podsetiti odlične ili “odlične” prodaje Telekoma Srbija Italijanima i Grcima, pa odličnog ili “odličnog” reotkupa prodatih akcija od Italijana i tome dodati slučaj Mobtel, lepu balkansku poslasticu za novinare, pa da čoveku bude puna kapa. Broj komisija i ministara koji su nam obećavali da će sve to srediti u tom, pa u onom roku, više niko ne zna. I ne broji.

Ipak stručnjaci sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, za koje nije poznato da su dosad bilo čime doveli pod sumnju svoju stručnu nepristrasnost, prvi put su se javno oglasili povodom rada poslednje komisije za raspetljavanje slučaja Mobtel. Ako je neko pomislio da će stručni autoritet koji su tim istupom založili ubrzati razrešenje toga ne samo vlasničkog problema, zaboravio je gde živi. Ali nema veze, kaže u šali jedan domaći ekonomista, bar smo saznali da nas samo prave ludim, a da ludi nismo.

Ali kad su jednom svoj stručni ugled založili u toj skroz mutnoj stvari i sami se uverili da već legendarni Tika Živanović nije lud, profesori Elektrotehničkog fakulteta su odlučili da potraže pomoć stručne javnosti. Kojim povodom? Povodom Nacrta Strategije o razvoju telekomunikacija u Srbiji do 2007. godine. Strategiju je uradila radna grupa Ministarstva za kapitalne investicije, čiji su članovi bili i neki profesori Elektrotehničkog fakulteta. Strategija je konačno uobličena “na Svetog Iliju, u Beogradu 2. avgusta 2004. godine” i upućena na razmatranje Vladi Srbije. Nije poznato da ju je vlada dosad razmatrala.

Mada se stiče utisak da su profesori stali na stranu Telekoma Srbija, koji ima monopol na fiksnu telefoniju, a neraspoložen je za neka vrlo praktična rešenja koja najavljuje Vlada Srbije, profesor Jovan Radunović, inače član komisije koja je strategiju pravila, kaže “Ne branimo mi i ne napadamo nikoga, nego želimo da se nađe optimalno rešenje, rešenje koje je najbolje za sve, a koje se ovde ne raspoznaje.”

I profesori traže da resorno ministarstvo organizuje stručnu javnu raspravu o razvoju srpskih telekomunikacija ili će je oni organizovati sami. Ništa dobro o Strategiji ne misli i već više puta pominjani inženjer Tihomir Živanović, koji je takođe formulisao svoje primedbe na nju, ali istim su se povodom pismenim primedbama nadležnom ministarstvu obratili i PTT “Srbija” kao i Telekom Srbija.

SLOBODE KOLIKO HOĆEŠ: Tvorci ove strategije mogu da se pozivaju samo na Svetog Iliju, kaže Tihomir Živanović. Prvo, kakva je to Strategija koja se pravi na tri godine, to može, po njegovom mišljenju, da bude neki program ili plan, ali strategija nikako. Kao dokaz i primer za ugled on iz torbe vadi Strategiju za razvoj telekomunikacija u Hrvatskoj u 21. veku. Obratite pažnju: v e k u. A kod nas su i tri godine dug rok da se zna šta će da se radi.

Ali, ni kod nabrajanja prethodnih zamerki ovom vladinom poslu, tu nije kraj. Hrvati su, recimo, uz svoju strategiju objavili i kratke stručne biografije ljudi koji su u njenoj izradi učestvovali, pa popis ideja i predloga koji su povodom njene izrade, a na poziv vlade, upućeni, pa popis eksperata koji su u njenom pravljenju samo pomogli. Na koju se stručnu pamet naša Strategija oslanja, u samoj Strategiji - ni pomena. “U grupi koja je radila Strategiju postojao je jasno izražen sukob interesa”, kaže profesor Jovan Radunović, i sam član te grupe.

Ali, hajde, da se i preko ovih brljotina pređe. Živanović skreće pažnju na makroekonomske činjenice na kojima je zasnovan razvoj srpskih telekomunikacija naveden u Strategiji. “Ti podaci nisu nerealni nego su skroz nestručni”, tvrdi Živanović. Podaci o pretpostavljenom kretanju stanovništva i njegove kupovne moći dati su u tabelama uz ovaj tekst. Tim se podacima, kako tvrdi Živanović, koristila vladina Komisija.

Iz nestručnih podataka slede nestručni planovi. Autori Strategije navode da će od 2004. do 2007. godine u telekomunikacije u Srbiji biti uloženo oko 2,4 milijarde evra. Od toga najviše u fiksnu telefoniju - celih 1 050 milijardi, zatim sledi mobilna telefonija sa 793 miliona evra, pa kablovsko-distributivni sistemi (KDS) sa, Živanović kaže, samo 175 miliona evra. “Fiksna mreža je socijalna kategorija, mobilna mreža takođe nije mreža budućnosti”, kaže Živanović. “KDS mora da bude proglašen za nacionalni program broj 1 u telekomunikacijama.” On sluti da su ove cifre date za opseniti prostotu, a da je u telekomunikacionu mrežu budućnosti, “kolosalnu mrežu” kako kaže, KDS predviđeno ulaganje od samo 175 miliona evra samo da bi se oslobodio prostor DŽordžu Sorošu koji “ovde uzima tržište a da nije platio ni paru za koncesiju”.

“Na osnovu kojih analiza su raspoređena planirana sredstva vlada mora da odgovori”, kaže Živanović koji sumnja i da će tako veliki iznos ova zemlja smoći da uloži u telekomunikacije. “Kad bi tako stvarno bilo, bili bismo na konju”, kaže on.

U Strategiji se, kaže on, zahteva i uvođenje slobodnog tržišta u sektoru telekomunikacija u Srbiji. “Pa, koja zemlja ima slobodnije tržište od našeg? Pa, ovde svako radi šta hoće i ne plaća ništa. Kablovski sistemi - radi šta ko hoće, Internet - radi šta ko hoće, usluge 041 - radi šta ko hoće, radio - radi šta ko hoće, televizija - radi šta ko hoće.”

Slobodno tržište postoji, Strategija samo legalizuje već postojeći kriminal. Za svoju tvrdnju Živanović ima i primer. “Pročitajte samo u Strategiji - kao relevantan telekomunikacioni faktor navodi se privatni provajder Verat-net koji ima link od 155 Mbit-a i slobodno iznajmljuje međunarodne veze, mada po našem još važećem saveznom zakonu o sistemima veza međunarodne veze mogu da imaju PTT, RTS, železnica i EPS, a da ih iznajmljuju mogu samo PTT I RTS”, kaže Živanović. “Otkud tu Verat-net? Kriminala koliko hoćeš, eto ti.” On podseća da imamo i zakon o koncesijama prema kome se prava na održavanje takvih veza mogu nekome dati, ali da državi plaća. “Plaća li ko? Niko. Budžet oštećen koliko hoćeš.”

ANAHRONO,TENDENCIOZNO, NEPOTKOVANO: Profesor Elektortehničkog fakulteta Miroslav Dukić, stalno podvlačeći, da oni ne prejudiciraju nikakva rešenja, ali da traže da se do njih dođe na korist društva, a ne pojedinaca pred očima javnosti, navodi i niz sasvim konkretnih primera za koja ne veruje da bi ih stručnjaci sa referencama i poznavanjem prilika u svetu mogli prihvatiti. Strategijom se, kaže on, nacionalni operator (Telekom Srbija) obavezuje da određenu opremu kupuje od nacionalne industrije. On je, tvrdi, razgovarao i sa predstavnicima te domaće industrije i oni samo smatraju da je takvo obavezivanje nacionalnog operatora “protivno svim evropskim direktivama i propisima”. “Preferencije koje domaćoj industriji daje Zakon o javnim nabavkama, dovoljne su”, smatra profesor Dukić.

Prema njegovom mišljenju, i zabrana koju Strategija izriče funkcionalnim telekomunikacionim sistemima (Vojska, policija, železnica, NIS, EPS) da svoje slobodne kapacitete, ukoliko ih imaju, stave na tržište suprotna je evropskoj praksi. “Imate slučaj u Evropi da određeni broj elektrodistributivnih kompanija više novca zarađuje od prodaje telekomunikacionih usluga nego od osnovne delatnosti”, kaže Dukić.

On kaže da se u Strategiji Telekom Srbija pominje dosta često i po mišljenju Elektrotehničkog fakulteta “dosta tendenciozno”. Od Telekoma se traži da ispuni neke obaveze po Zakonu o telekomunikacijama koji se, osim jednog člana, uopšte ne primenjuje”, kaže profesor Dukić.

Gotovo sve primedbe profesora Elektrotehničkog fakulteta na liniji su odbrane nacionalnog operatora, što će sigurno izazvati lavinu reakcija onih koji ga smatraju za monopolistu koga bi što pre trebalo razvlastiti. “U okviru ove strategije, imate ideju da se već krajem ove godine uvede treći operator mobilne telefonije bez ikakve analize šta bi to tačno značilo, kakve bi koristi i štete donelo.”

Profesori tvrde da je u toku predlaganje kandidata za Upravni odbor Agencije za telekomunikacije čija imena i stručne biografije nisu ni na koji način dostupni javnosti, a trebalo bi da budu. “Mi kandidatima prigovaramo na postojanju delimičnog sukoba interesa”, kaže profesor Radunović. Elektrotehnički fakultet smatra da bi imena i biografije ovih ljudi trebalo jedno pristojno vreme da budu na raspolaganju stručnoj i ostaloj javnosti kojoj nikako ne bi trebalo uskratiti pravo da o njima kaže šta ima.

KO ĆE TO PLATITI: Telekom Srbija se takođe obratio vladi kako povodom ove Strategije tako i povodom Akcionog plana za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja u kome se to preduzeće više puta spominje u kontekstu od koga se njegovom rukovodstvu diže kosa na glavi.

Na preporuku iz Akcionog plana da se fiksna i mobilna mreža Telekoma razdvoje, a u procesu privatizacije raspiše tender za fiksnu telefoniju i trećeg operatora mobilne telefonije, Telekom tvrdi da aktuelni trendovi u Evropi i svetu idu u sasvim drugom pravcu. “Aktuelni trendovi su objedinjavanje mreža što se manifestuje i na organizacionom planu. Imamo saznanja da je najveći francuski telekomunikacioni operator Frans Telekom usvojio novu organizaciju svog poslovanja koja će biti primenjena od 1. januara 2005. godine. Prema toj novoj organizaciji fiksni, mobilni i Internet operator, koji su do sada bili povezani kao vertikalno integrisani pravni subjekti, nastaviće da posluju kao jedno pravno lice. Isto planira i naš akcionar grčki OTE. Dosadašnji mobilni operator KosmoOTE biće integrisan u jedan pravni subjektivitet sa sa fiksnim operatorom.”

A kad se Telekom Srbija dohvati svojih veza i problema sa Mobtelom, teško je laičkoj pameti da shvati šta je sve zapisano ne u ranijim nego samo u trojnom ugovoru između PTT “Srbija”, Mobtela i BK Trejda. Telekom se na taj ugovor poziva kad se protivi ideji da se treći operator mobilne telefonije uvede pre druge polovine 2006. godine. “Zabrana uvođenja trećeg operatora predviđena je Prvim aneksom ugovora o osnivanju Mobtela i takozvanim trojnim ugovorom između PTT-a ‘Srbija’, Mobtela i BK trejda koji su potpisani 2. aprila 1998. godine”, kaže Telekom.

Telekom je drugačijeg mišljenja kad je u pitanju 13 odsto koliko akcija ili prava ili čega već Mobtel ima u Telekomu Srbije ili njegovoj mobilnoj mreži. Iz Telekoma ovo pravo osporavaju i vladu upozoravaju da bi način na koji se taj baksuzni procenat tretira u Akcionom planu Mobtel mogao da zloupotrebi pri nekoj novoj tužbi.

LJubavni slučaj PTT “Srbija” - Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, još je tragičniji. PTT Srbija piše: “Po osnovu Ugovora o kupovini akcija, zaključenog 20. februara 2003. godine između PTT - a i Telecom Italia, u slučaju prodaje novoformiranog preduzeća pre izmirenja druge rate u iznosu od 75 miliona evra, a koja dospeva u periodu od 2006. do 2008. godine, na Telecom Italia bi odmah bilo preneto vlasništvo na svih 29 odsto akcija Telekoma Srbija i novoformiranog preduzeća (bez obzira što je prva rata već isplaćena)”. Toliko na ideju da se fiksna i mobilna mreža Telekoma Srbija razdvoje, formira novo preduzeće u oblasti mobilne telefonije i ono eventualno proda pre ugovorom utvrđenog roka.

Ima ovde još. Ali mala je pamet jednog novinskog teksta da obuhvati svu pamet domaćih mešetara.