Arhiva

Nestašni Milomir

Dragan Jovanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Čujem sa zakašnjenjem da je Milomir Marić, prošle nedelje, opet bio duhovit na moj račun. Kao, bila priča o dunavskoj Troji, a neki njegov gost priznao da sam prvi rekao da je Troja bila na Dunavu. I tu se Marić nadovezao dodavši da sam zato proteran iz Beograda na Suvu planinu. Pozovem ga da mi objasni šta je time hteo, a on se vadi da se šalio. I, pošto mu nije prvi put da se sa mnom šegači, dođe mi da ga pozovem u lov na divlje svinje, a u lovu se svakakve svinjarije dešavaju. Mogu da se našalim da mu spremim pečurke koje se samo jednom jedu, a tu pored mene je i Ackova krečana... Elem, iz prestonice me nije proterao niko. Beogradu sam, svojevoljno, okrenuo leđa i vratio se na moju dedovinu, na moju Suvu planinu gde sam, kao što znate, pored hrama boga Vida, sagradio i Nojevu lađu. Jer, ako je Troja bila tamo gde je danas srpska prestonica, ona je potopljena baš kao i – Nojeva domovina. Još je Platon bio ljut na Trojance koji su zaboravili da je Nojev grad prekrilo Crno more jer je bio „u nizini pored velike vode“. Platon zaključuje: „Glavni krivac za trojanski potop je zaborav (!!!). Da Trojanci nisu zaboravili prvi, Nojev potop, oni bi se setili da grade na višem bregu, ali oni su to zaboravili i voda ih potopi.“ Po Platonu, „trojanski grad Ilij izgrađen je pogrešno u ravnici i pod silnim rekama“!!! I pitam vas; nije li Beograd to „pogrešno mesto“ iz koga me Marić proterao? Na „kuso pamćenje“ Trojanaca osvrće se i Aristotel u „Metafizici“. On, doslovce, piše: „A događaji ispred Ilija nisu se zbili sada, niti je potop bio sada; do njih se, svakako, proteže neprekidno vreme.“ Dakle, i Platon i Aristotel potop Troje povezuju sa Nojevim potopom koji se desio tu, u komšiluku. A u jugoistočnoj Srbiji i danas je na to živo sećanje. Poslovica kaže: „Duboka voda jal te udavi, jal će te izbavi“. Aluzija na biblijski Potop više je nego očigledna. Uostalom, i Jovan Krstitelj potapa Isusa u duboku vodu i kada ovaj izroni dobija ime „novi Noje“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, cinično se osvrće na Marićeve pošalice: „Mali Milomir jeste čitao mnoge knjige, ali ni izbliza one prave na kojima si se ti kalio. A i tvoj Alek da je čitao Platona i Aristotela ne bi mu palo na pamet da gradi Beograd na vodi. Na Grenlandu se, upravo, otkinula poveća santa leda i stiže nam cunami sa severa! A i tvoja Bilja umesto da dođe u Vidovo, ona kreči stan i menja prozore u Gročanskoj...“ Kad, ne lezi vraže, eto meni gostiju u Vidovu! Čuvena trojka, Major, Putin i prelepa Kaćuša koja mi je, uz punjene paprike, tačnije, belopalanačke vrtke, napravila i rusku salatu, a zbog toga bih, uvek, izdao i državu! Nego posle ove posete niške trojke počeću da umišljam da sam mnogo važna faca, da sam, uistinu, čuvar Kosmičkog levka koji stoji iznad Suve planine dok se oko njega glože Rusi i Ameri. I, eto, malom Milomiru novi povod za sprdnju. A verovali ili ne, došao mi iznenada u posetu i moj fan DŽevdet Tači, nekad Giškin drug sa Voždovca, a sada dolazi iz Norčepinga. I Tači čuo za ovčije pljeskavice kod belopalanačkog „Orača“. Nego počeo sam da se mažem svinjskom mašću dok se go golcijat čvrljim na Nepobedivom Suncu, pošto mi Mica Mađarica tvrdi da se tako, sigurno, skidaju fleke po koži. E, sad, dobro, zaudaram na svinju, mislim, i po karakteru, tu sam, baš, sličan malom Milomiru. A na njega se rasrdila i moja Crna: „Marić nikako ne može da preboli što je za glavu kraći od tebe i što nema tvoje plave oči. I dok si ti bio mladi lav iz NIN-a, za kojim je uzdisalo pola ženskog Beograda, on je, tek, počinjao kod Pižona u ’Dugi’. Zato bi te on proterao ne samo na Suvu planinu nego, čak, u Indiju.“