Arhiva

Probni balon

Marko Lovrić | 20. septembar 2023 | 01:00
Veliko ratno ostrvo nije uvek imalo tako zvučno ime. Pre nekoliko vekova bilo je poznato kao Cigansko, posle Prvog svetskog rata degradirano je u Sirotinjsko ostrvo, a sudbina mu se i danas kotrlja između ovih identiteta. Sa njega su Turci i tukli i bivali tučeni, a kada više nije bilo Turaka, najveći netaknuti – ili tek dotaknuti – komad prirode Beograda poput sirotog čergara je kaskao, to jest plutao od jedne do druge ideje u šta ga pretvoriti, pošto još nismo dostigli nivo ekonomskog razvoja na kome priroda postaje profitabilna (što dođe posle, nakon što bude uništena). Razmišljali smo o tome da na Velikom ratnom ostrvu posadimo sportske centre, tržne centre, beogradski Menhetn ili Monte Karlo – ovo potonje je ideja gradskog menadžera iz 2007 – a nekome je palo na pamet i da tamo sazidamo kopiju Tadž Mahala, koja bi privlačila bogate strance. Ako ćemo već da gradimo falsifikate svetskih čuda, sada bi bilo prikladnije podići Burdž Halifu 2, prijateljima u čast, ali pre nego što se počne graditi, ponešto mora i da se sruši; makar otpor javnosti. Kada se sredinom jula pročulo da organizatori muzičkog festivala „Belgrejt“ nameravaju da „spoje urbanizam s opuštajućom prirodom“ baš na ovoj dunavskoj adi, u Beogradu je već trinaest godina na snazi bilo Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo. Još od aprila 2005, dakle, na Velikom ratnom ostrvu je generalno zabranjeno uništavanje vegetacije (član 6, tačka 2), zagađivanje (član 6, tačka 6) i „obavljanje drugih aktivnosti kojima se degradira prostor i menja ili utiče na postojeće stanje“ (član 6, tačka 11). Festival sa „mnoštvom domaćih i stranih izvođača“, kako ga je marketing opisao, nemoguć je bez gaženja trave i bacanja otpadaka, pa jedva treba dodati kako je vrlo konkretno zabranjeno „unošenje uređaja koji emituju zvuk, odnosno buku“ (član 6, tačka 9). Naravno, da ne bude zabune, ovde nije bio problem u vrsti muzike kojom je „Belgrejt“ mamio – mahom elektronske – jer ptice jednako efikasno može da pobije sto pedeset decibela sadašnje španske zvezde Kristijana Varele i nekadašnje mađarske zvezde Franca Lista. Kada već pominjemo faunu, vredi podsetiti da se prema podacima JKP Zelenilo-Beograd, kome je Veliko ratno ostrvo povereno, na ovoj adi može videti 185 vrsta ptica. Istraživanja kažu da je Veliko ratno ostrvo „tačka najvećeg biodiverziteta na teritoriji Beograda“ kada je o pticama reč, piše već na veb-sajtu pomenutog preduzeća. Zbog svega toga Turistički centar Zemun je – piše „Insajder“ – tražio Zavodu za zaštitu prirode Srbije da kaže šta misli o „Belgrejtu“. Dobio je negativno mišljenje još u martu, ali su i Turistički centar Zemun i Turistička organizacija Beograda festival svejedno podržali, pa je taj u međuvremenu postao i besplatan. Ministarstvo zaštite životne sredine naposletku je, nakon poprilične buke u medijima i na društvenim mrežama, zabranilo da se „Belgrejt“ održi na Velikom ratnom ostrvu, ali svega nekoliko dana pre nego što su zvučnici raspalili. Festival je naposletku održan u kalemegdanskom klubu „Barutana“. Fauna i flora Velikog ratnog ostrva i ovaj su projektovani napad preživele – kao što su uz nepoznate gubitke preživele i stvarni napad festivala „Eho“ 2003. godine – ali i dalje nije jasno kako je ideja o masovnoj žurci usred unikatne prirodne celine živela mesecima nakon protivljenja Zavoda, bez obzira na to što njegovo mišljenje nije obavezujuće. Turistička organizacija Beograda je, recimo, domaćem servisu Bi-Bi-Sija rekla da u trenutku kada je „Belgrejt“ podržala, nije znala gde su ga organizatori smestili. Ako je sva ova ujdurma bila još jedan probni balon pred neki ozbiljniji juriš kapitala na Veliko ratno ostrvo, taj je svakako oboren, ali nema sumnje da fauni poslednje beogradske oaze sve više preti čergarska budućnost.