Demokratija sa Bin Ladenom

U Avganistanu su, prvi put u istoriji, održani demokratski predsednički izbori, ocenjuju zapadni posmatrači. Bilo je, istina, zahteva da se teško organizovani i još teže obezbeđeni izbori ponište (zbog tehničkih nepravilnosti), pa je odlučeno, na sugestiju američkog ambasadora, da misija UN ispita njihovu regularnost. Ako se potvrdi da su izbori bili regularni, za dve nedelje znaće se ko je pobedio - aktuelni šef države i američki štićenik Hamid Karzai ili neko drugi. Ali, čini se da će to biti manje važno od same činjenice da su izbori uopšte održani. DŽordž Buš je u jeku svoje izborne kampanje mogao da kaže da je “avganistanski narod na putu ka demokratiji i slobodi”.

Svoje mišljenje o stanju u Avganistanu izneli su ovih dana Medlin Olbrajt i Robin Kuk, bivši šefovi diplomatija SAD i Velike Britanije, u tekstu koji su zajednički objavili u “Internešenel herald tribjunu”:

“Umesto stabilnosti, obećane pre tri godine, Avganistan nastavlja da se spotiče na nivou koji je jedva iznad nivoa propale države. Širom zemlje vladaju naoružani gospodari rata; cvetajuća proizvodnja opijuma pomaže da se finansiraju teroristi; talibani su vaskrsli i predstavljaju, prema jednom nedavnom izveštaju UN, realnu opasnost. Upadljivo odsustvo bezbednosti podriva napore Karzaijeve vlade da proširi svoju vlast, sputava sposobnost avganistanskog naroda da vodi normalan život i nagoni zastrašene humanitarce da napuštaju zemlju.”

August Haning, šef nemačke obaveštajne službe, u isto vreme tvrdi da je Osama bin Laden, zbog čijeg su terorizma Amerikanci i zaposeli Avganistan silom oružja, i dalje živ i da se krije na avganistankom tlu, u vrletima u blizini pakistanske granice, kao i da je Al kaida i dalje vrlo opasna. Da je Bin Laden “zasigurno” u Avganistanu tvrde i evropski stručnjaci iz briselskog štaba za borbu protiv terorizma.

Avganistan je, dakle, blizu stabilnosti i demokratiji koliko i Irak ili jedva malo bliže. Bin Laden nije ni uhvaćen ni ubijen, Al kaida nije likvidirana, talibani drže 40 odsto teritorije, lokalni militaristi i plemenski glavari raspolažu tri puta jačim snagama od klimave vladine vojske. Oko 18 000 američkih vojnika i 9 000 vojnika NATO-a drži pod kontrolom samo Kabul i okolinu i, po sopstvenim tvrdnjama, još dve-tri oblasti. Sa talibanima ratuju regionalne i plemenske milicije koje je trebalo da su dosad razoružane. NJihovi komandanti su na američkom platnom spisku.

Karzaijevu heterogenu vladu odlikuju, prema londonskom “Ekonomistu”, “napori nekih od njenih članova da protraće novac iz strane pomoći, ućare na prodaji opijuma i održe svoje milicije, kao i napori šačice reformatora da sve to spreče”. Međutim, za izmučeni avganistanski narod i takva vlada je bolja od talibanske: za poslednje tri godine četiri miliona dece je krenulo u školu, a strani donatori su pomogli obnovu i izgradnju infrastrukture.

Materijalnih uslova nema mnogo. SAD su ove godine predvidele preko dve milijarde dolara, mahom za opremanje avganistanske vladine vojske, ali je u zemlju stiglo samo 700 miliona. Na berlinskoj donatorskoj konferenciji Avganistanu je obećano 27,6 milijardi dolara pomoći za sledećih sedam godina, to jest nešto manje od četiri milijarde godišnje. (Ove godine je od prodaje opijuma zarađeno - i na kupovinu oružja utrošeno - 2,3 milijarde dolara. Procena je da će se proizvodnja opijuma iduće godine udvostručiti.)

Izbori možda i nisu bili sporni, ali pripreme za njih zasigurno jesu. Procena broja birača (10,5 miliona) pravljena je na osnovu popisa stanovništva iz 1979. U međuvremenu, dva miliona ljudi je u ratovima poginulo, a trećina stanovništva našla se u izbeglištvu. Ne zna se koliki je bio demografski priraštaj. Strani humanitarci tvrde da se bezmalo svaki treći birač registrovao na nekoliko mesta. Glasalo se bez lične karte sa fotografijom: vlada verska predrasuda, posebno među ženama, koje čine preko 40 odsto biračkog tela, da fotografisanje “ubija duh” i donosi nesreću. U kampanji su registrovane i pretnje među Paštunima, koji su vodeće pleme, da će onome ko ne glasa za Karzaija biti spaljena kuća.

Pa kome onda ovakvi izbori koriste?

Najpre Bušu, jer je neuspeh u Avganistanu manje upadljiv od neuspeha u Iraku, a onda Karzaiju, ako pobedi. Proizlazi da se avganistansko plemensko društvo brzo približava zapadnoj demokratiji, i to kad teroristi nisu likvidirani, a zemlju niko ne uspeva da kontroliše. Bilo je možda svrsishodnije da se sa izborima nije žurilo, što su UN i predlagale. Vremenom bi se možda stvorila sigurnija osnova za kakvu-takvu pravnu državu koja bi omogućila uspešniju borbu protiv terorista.