Igra velikih brojki

Iako, verovatno, više niko i ne sumnja da je nafta bila jedan od glavnih razloga za američku invaziju na Irak, ostaje ipak nejasno da li je pri tome najvažniji motiv bio da se obezbedi nesmetani priliv velikih količina jeftinije bliskoistočne nafte, ili je planirano nešto sasvim drugačije: da se njena cena znatno podigne i bar udvostruči, što bi bogatim naftnim kompanijama donelo nove velike profite?

Od trenutka kada je cena barela nafte pre nekoliko nedelja na većini svetskih tržišta prešla psihološku granicu od 50 dolara, i nastavila da raste, brojni eksperti i dobro potkovani analitičari poručuju: počnite da se navikavate na visoke cene, jer će nafta još dugo, možda i zauvek, biti skupa. I kretaće se samo - naviše!

Istini za volju, cene od 52-53 dolara za barel najkvalitetnije “lake nafte”, što je bio rekord tokom sadašnje krize dostignut na NJujorškoj berzi, nekim azijskim i evropskim berzama, nije apsolutni rekord u istoriji. Pre četvrt veka, neposredno nakon početnog šoka, koji je iz temelja uzdrmao čitav svet, cene su opet počele da padaju. I, kad su se proizvođači organizovali i prilagodili novim okolnostima, tj. kad su uspeli da povećaju proizvodnju i nadoknade ono što je (privremeno) izgubljeno u Iranu, cene su se ponovo stabilizovale na dvadesetak i nešto dolara. Bilo je to znatno - bar za trećinu - više od onih 15-16 dolara, koliko je iznosila prosečna cena pre izbijanja iranske krize, mada i dalje podnošljivo za većinu zemalja uvoznica, koje su to uspele da amortizuju.

Cena između 20-28 dolara za barel (zavisno od vrste i kvaliteta nafte) postala je protekle dve decenije, uz manje ili veće sezonske varijacije, toliko uobičajena da su se proizvođači i potrošači na nju već navikli kao na nešto prirodno. Zato je, valjda, i usledilo tako silno uzbuđenje kada su cene, zbog novog rata u Iraku, ponovo počele da rastu. Naime, od početka američke invazije na Irak do danas, nafta je na svetskim tržištima (nominalno) poskupela za više od 60 procenata. Ali, stvarni porast je u realnim kategorijama, zapravo, bio znatno manji. Jer, ako se u računicu uključi i faktor dolarske inflacije od oko 50 odsto (cena nafte se tradicionalno iskazuje isključivo u dolarima), ispada da sadašnja cena nafte od preko 50 dolara za barel i dalje odgovara realnoj ceni od oko 30 dolara za barel, koliko je iznosila i 1981. godine.

Stoga je sada zanimljivo pratiti oštru polemiku suprotstavljenih stručnjaka i analitičara - jednih koji zastupaju tezu o nužnom kraju iluzije o jeftinoj nafti, koji tvrde da će više cene nafte poslužiti kao dobrodošli zamajac čitavoj svetskoj ekonomiji, i onih drugih, koji kažu da će ekstremni rast cena nafte biti poguban po ekonomiju mnogih zemalja i da to nikome neće doneti ništa dobro...

Ipak, svi analitičari se slažu bar u jednom: cene nafte će, u svakom slučaju, i dalje rasti. Na pitanje - zašto prognoziraju da će one i dalje rasti, bar u narednih nekoliko meseci? - dobri poznavaoci tržišta najpre navode sasvim jednostavan i logičan razlog: počinje zima na severnoj Zemljinoj polulopti, kada se tražnja sezonski povećava. Pre svega, tražnja pojedinih derivata nafte poput lož-ulja za grejanje i avionskog goriva. Valjda zbog toga što u vreme božićnih praznika i zimskih ferija ljudi iz bogatih zemalja u severnoj hemisferi više putuju avionima. Naravno, brojke o potrošnji nafte u globalnim razmerama i kretanju cena na svetskim berzama, najviše zavise od prilika u SAD. Iz prostog razloga što Amerika troši otprilike jednu četvrtinu sve nafte koja se sada proizvodi u svetu.

“Ako i ovogodišnja zima bude veoma oštra, kao što već prognoziraju neki meteorolozi, situacija sa naftom mogla bi postati veoma ozbiljna”, kaže Fil Flin, analitičar “Alaron trejdinga” korporacije iz Čikaga. Ispostavilo se, takođe, da je proteklih meseci više uzastopnih opasnih uragana u Karibima (“Frensis”, “Ivan” i ostali) znatno poremetilo proizvodnju i pomorski transport nafte u Meksičkom zalivu prema SAD, pa su američke rezerve koje se dobrim delom popunjavaju iz tih izvora, znatno smanjene... Proizvodnja nafte u Meksičkom zalivu (1,2 milion barela dnevno) bila je u tom periodu manja za jednu trećinu, a zbog velikih šteta na platformama i tankerima, koje je prouzrokovao samo uragan “Ivan”, od polovine septembra do danas izgubljeno je više od 13 miliona barela...

Nekako u isto vreme, zbog najavljenih štrajkova radnika na naftnim platformama u Norveškoj, došle su u pitanje i isporuke nafte iz Severnog mora, što se automatski odrazilo na skok cena na Londonskoj berzi. I nestabilne političke prilike u Nigeriji, gde se vladine snage ponovo sve češće sukobljavaju sa pobunjenicima u delti reke Niger, u kojoj su locirani glavni naftni terminali, dovele su do novih velikih poremećaja na tržištu. A time je, opet, najviše pogođena Amerika, jer američke kompanije u ovoj afričkoj zemlji kupuju više od dva miliona barela dnevno, što Nigeriju svrstava među pet najvažnijih snabdevača Amerike naftom.

Ako se tome dodaju i politički potresi u Venecueli, zemlji iz koje Amerika takođe crpi velike količine nafte, gde je - na veliko razočaranje zvaničnog Vašingtona i moćnih američkih naftnih korporacija - kontroverzni levičarski predsednik Hugo Čavez uspeo da preživi sve izazove i ostvari pobedu na referendumu, vidljivo je da bi Amerika mogla da ima dosta razloga za zabrinutost za stanje svojih rezervi. A kad je Amerika zabrinuta za svoje rezerve, to se odmah odražava na berzama. I, cene automatski skaču...

Uostalom, i nedavni potresi u Rusiji, odnosno sukobi administracije predsednika Putina sa najvećom ruskom naftnom korporacijom “Jukos”, doprineli su povećanju neizvesnosti na tržištima. Nakon hapšenja direktora “Jukosa”, najpoznatijeg ruskog naftnog oligarha i najbogatijeg čoveka Rusije, Mihaila Hodorkovskog (41), i pokretanja zvanične istrage zbog njegovih navodnih finansijskih malverzacija (izbegavanja plaćanja poreza) od više milijardi dolara, bilo je i nagoveštaja da bi ovaj ruski naftni džin mogao da bankrotira, da bude nacionalizovan i da - ovako ili onako - potpuno obustavi proizvodnju... A kako je “Jukos” na različite načine tesno povezan i sa velikim zapadnim naftnim kompanijama, što je - po mišljenju mnogih - bio i glavni razlog za Putinovu intervenciju (pokušaj da se sva ruska nafta stavi pod isključivu kontrolu Moskve), američke i druge zapadne naftne kompanije su sa vidljivom zebnjom pratile i zbivanja u Moskvi.

Konačno, ni prilike u Saudijskoj Arabiji, glavnom snabdevaču Amerike, nisu nimalo ružičaste. Teroristički napadi na strance, pre svega na stručnjake stranih naftnih kompanija koji rade u toj zemlji, postaju sve češći, što samo dodatno podstiče najcrnje slutnje... Dakle, u kratkom vremenskom razdoblju (uporedo sa ratom u Iraku) steklo se zaista mnogo razloga koji su cenu nafte podigli do neslućenih visina...

Kako interesi svih aktera na tom tržištu - gde jedni prodaju, a drugi kupuju - nisu isti, sasvim je razumljivo što nema jedinstvenog odgovora na pitanje da li je to dobro ili loše? Jedni su, pre svega, zapitani - da li će biti dovoljno nafte i da li će ona nesmetano stizati do potrošača? - kalkulišući pri tome da će im i povećana cena možda doneti veće profite. Dok su drugi najviše zabrinuti zbog novih visokih troškova i eventualnih gubitaka koje će im prouzrokovati povećane cene... Drugim rečima, skok cena nafte uvek izaziva novu preraspodelu “kolača”, pri čemu - naravno - najviše gube one industrijske zemlje koje pretežno uvoze naftu.

U sadašnjim okolnostima najveći gubitnici mogle bi da budu Nemačka, Francuska i ostale zemlje evrozone

(osim Britanije, koja ima svoje velike rezerve u Severnom moru), Japan i Kina. Dejvid Robinson iz Odeljenja za istraživanja MMF-a saopštio je prošle nedelje da su sve ranije prognoze o očekivanom rastu svetske privrede za 4,3 odsto u ovoj godini već pale u vodu. Iako će taj rast biti znatno usporen, svetska privreda će - po njegovom mišljenju - ipak uspeti da amortizuje i uspešno preživi sadašnji skok cena nafte. Što, naravno, ne znači da će to baš svima poći za rukom...

Svi ekonomski pokazatelji (proizvodnja, usluge, zapošljavanje...) u zemljama evrozone u septembru beleže značajan pad. A Žan Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, kaže pre neki dan da su pri povećanju cena nafte od 60 odsto bilo kakve prognoze očekivanog privrednog rasta u dobroj meri neizvesne... Recimo, vodeće nemačke kompanije, poput “Folksvagena”, već najavljuju da će biti prinuđene da otpuštaju radnike ukoliko se sindikati ne odreknu zahteva za povećanje plata i ne pristanu na produženje radne nedelje. Vodeći francuski i drugi po veličini evropski automobilski koncern, “Pežo-Sitroen”, objavio je da će zbog povećanja cena nafte i poskupljenja čelika ove godine imati znatno (za 80 miliona evra) manji profit od očekivanog.

Tek kada prođe zima i kad se vidi ko će pobediti na američkim izborima i kakvu će politiku američki predsednik nakon izbora demonstrirati na Bliskom istoku, cene nafte bi možda mogle opet početi da padaju. Ali, u tu vrstu dugoročnih prognoza niko sada ne želi da se upušta. Tim pre što nijedan od dvojice glavnih kandidata koji se nadmeću za funkciju u Beloj kući u Vašingtonu, DŽordž Buš Mlađi i DŽon Keri, tokom dosadašnje predsedničke kampanje nisu svojim biračima obećavali da će se na bilo koji način potruditi da se spreči dalji rast cena nafte, ili da se ona možda smanji. Uostalom, skok cena nafte nakon američke intervencije na Irak doneo je i ogroman rast profita naftnim kompanijama, pre svega američkim. I, znatno popunio državne budžete zemalja koje imaju svoju naftu i koje je izvoze, ili čije kompanije eksploatišu naftu širom sveta i njome trguju. A to su pored Saudijske Arabije još i Amerika, Rusija, Norveška, Velika Britanija, Nigerija, Meksiko, Venecuela...

To što vodeći američki političari ovoga trenutka ne govore mnogo i glasno o mogućim efektima visokih cena nafte na svetskim tržištima, očito nije slučajno. I, verovatno svedoči o računici da će američka ekonomija biti uglavnom u stanju da amortizuje taj skok, te da će - u krajnoj liniji - korist koju pojedini američki poslovni krugovi i interesi imaju od visokih cena nafte nadvladati štetu koju bi neki drugi igrači, uključujući i neke američke, mogli da pretrpe....

Igra velikih brojki, koja je započela sa dramatičnim skokom cena nafte, stoga pomalo podseća na svojevrsni rulet koji se opasno zavrteo. Sada svi čekaju da vide gde će se kuglica na kraju zaustaviti, nadajući se sreći koja će se baš njima osmehuti.