Arhiva

Sve za ljubAV

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Sve za ljubAV
Srbija je podeljena zemlja. Ma ne, niko nije u međuvremenu, bez našeg znanja, razgraničio centralnu Srbiju od Kosova i Metohije, niti je korigovao katastarske, državne ili neke druge granice. Jednostavno, pukli smo po svim šavovima. Društvo je podeljeno na kvazinacionaliste i lažne evrofanatike, levicu i desnicu (iako ni jedni ni drugi ne mare baš mnogo za ideologiju), delije i grobare, starosedeoce i dođoše, zemunski i voždovački, na škaljarski i kavački klan... Od 2. septembra, kada je sedamdesetogodišnja Stojanka Stojanović u Beogradu ubila investitora Zorana Trifunovića, Srbija se podelila na one koji imaju mnogo razumevanja za „baka Coku“, jer je „uzela pravdu u svoje ruke zato što je sistem zakazao“ i one koji je osuđuju kao i svakog drugog ubicu. Bila bi to još jedna u nizu podela da se u ceo slučaj prošle sedmice nije umešao i predsednik. Kritikujući pripadnike opozicije, koje je usput nazvao „patološkim slučajevima“ i „bolesnicima“, Aleksandar Vučić je izjavio da „oni slave babu koja je ubila čoveka“. I upitao, zapravo pripretio: „Hoćete da vam iznesem dosije i da vam kažem koga je sve ta baba pokušala da ubije u životu?“ Samo dan kasnije Vučić je izjavio da mu je žao što je prekršio pretpostavku nevinosti i da je „u očaju reagovao srcem“. I to bi, kao, trebalo da bude dovoljno. Ali nije, niti može biti. Mnogo gore od kršenja pretpostavke nevinosti (mada bi neki beogradski advokati za isti greh novinare „častili“ sa tri godine zatvora) jeste mahanje tuđim dosijeima. Otkud šefu države dosije Stojanke Stojanović? Ko mu je, zašto i koliko još dosijea dostavio? Pa zar, pored onoliko knjiga i državničkih poslova, ima vremena da čita policijske izveštaje, pa čak i zdravstvene kartone građana? A kako su na sve reagovali „mediji“, posebno oni spremni da urade sve za ljubAV? Dok se predsednik spremao za izvinjenje, na Pinku je već išla najava: „Ekskluzivno u vestima snimak kako je baba, junak opozicione Srbije, hladnokrvno ubila investitora.“ Kao po komandi to je odmah preuzeo Informer, a u akciju su se uključili i ostali: „Coka ima F dijagnozu“ (Alo), „Baba pucala u grkljan, stomak, pa ga overila u glavu“ (Telegraf), „Stručnjaci o baba-ubici: Coka puca kao ubica DB, bivšu misicu kao da su obučile tajne službe!“ (Kurir)... Da li su i oni „u očaju reagovali srcem“, rade li to iz ljubAVi ili iz nekih drugih razloga? Odgovor na ovo pitanje aktuelna vlast dobiće čim postane bivša. O ubistvu su se izjasnili svi, osim nadležnih. Oni ćute. I doturaju informacije, video-snimke, pa i zdravstvene kartone tabloidima, koji sude umesto sudija, sastavljaju optužnicu umesto tužilaštva, saopštavaju detalje istrage kao da su oni obavili uviđaj... Samo nemoj posle da se neko pita kako se „preko noći“ cela Srbija pretvorila u rijaliti. A kad se to desi, znajte da i vama „veliki šef“ može narediti da uradite neku glupost. I da vas kazni ako to odbijete. Prošle nedelje čuli smo još jedno izvinjenje predsednika. Kaže da je bio umoran i da nije želeo namerno da slaže kako svakih 10 sekundi u SAD pogine jedan perač prozora. Da li bi, međutim, tog izvinjenja bilo da niko iz Srbije nije pozvao američke perače prozora? I zašto ne prizna da već mesecima greši kada tvrdi da je Srbija po prosečnim platama već prestigla BiH? Možda uskoro i hoćemo, ali još nismo, jer je prosek u BiH za maj bio 440, a za jun 436 evra. I uzgred, još od 2010. nijednog meseca prosečna plata u BiH nije bila manja od 400 evra. Nadam se da Nebojša Krstić neće biti razočaran (iako je bio uveren) što NIN na naslovnoj strani nema priču o hapšenju funkcionera Narodne stranke Borislava Novakovića zbog opiranja policiji koja je „asistirala“ prilikom uklanjanja bašte jednog „opozicionog“ kafića u Vrbasu. Ali, obećavam da ćemo naslovnu sigurno „pokloniti“ ako jednog lepog dana, a možda i pre, neko bude uhapšen zato što se opirao policiji dok je obezbeđivala rušenje nelegalnog restorana na vrhu Kopaonika. Tim pre što je to rušenje naložilo Ministarstvo građevine. Samo što, izgleda, niko nema vremena za to. A ni interesa. Ima, međutim, i stvari po kojima smo mi daleko ispred mnogih razvijenih zemalja. Eto, Francuska državna železnica planira do 2023. da uvede vozove bez vozača. Ih, šta je to za Železnice Srbije. Pa mi ćemo u to vreme imati vozove – bez putnika! Za početak smo ukinuli železničku stanicu u Beogradu.