Povratak u svet

U Frankfurtu je od 6. do 10. oktobra održan 56. po redu Sajam knjiga, najprestižnija evropska kulturna i poslovna manifestacija. Ove godine u desetak sajamskih hala bilo je 6700 izlagača iz oko 111 zemalja sveta, među kojima i štand Srbije i Crne Gore. Više od 180 000 profesionalaca čiji je posao uređivanje, opremanje, izdavanje i distribucija knjige, opsedalo je štandove u nameri da kupe autorska i druga prava za sopstvena izdanja. Na najvećoj svetskoj pijaci knjiga, prva tri dana, oni su davali osnovni ton i pravili atmosferu sajma. Naravno da su se na štandovima odvijale svakodnevne promocije autora i knjiga, kao i obavezni prijemi što je atmosferu činilo svečanijom. Poslednja dva dana, po tradiciji, kapije sajma su otvorene za široku publiku, za sve one koji vole knjigu i žele da je imaju na svojoj polici. Toliko o opštoj atmosferi sajma uz dodatak da tokom trajanja sajma publiku između hala prevoze i mini-busevi.

Naš štand (Srbija i Crna Gora) ponovo je zauzeo svoje mesto u Hali 5 među nacionalnim štandovima zemalja jugoistočne Evrope. Organizatori su nam dali jedno od najboljih mesta: ko god je ušao u Halu 5, morao je da ga primeti ili prođe pored njega. O načinu na koji je organizovana prezentacija na našem štandu je već pisano na stranicama NIN-a, pa bih samo dodao da je za nas najvažnije što smo ponovo došli pod kupole Frankfurtskog sajma i da su svi oni koji su imali razlog i potrebu da posete naš štand, mogli to lako i da urade. Naše ime i adresa sa potrebnim telefonima nalazi se u glavnom katalogu koji su svi učesnici odneli u svoje zemlje. Dakle, svi novinari, pisci, izdavači i drugi zainteresovani iz svih 111 zemalja mogu da stupe u kontakt sa bilo kojim našim izdavačem, piscem ili drugim profesionalcem. Tokom trajanja sajma na informativnom punktu koji je i-mejlom bio u stalnoj vezi sa Narodnom bibliotekom, informacija o svakoj knjizi za koju je vladalo interesovanje dobijana je za samo nekoliko sekundi.

Pored uobičajenih podataka davana je i prodajna cena knjige ako je ona bila još u prodaji. Dosta profesionalaca posetilo je štand interesujući se najviše za našu savremenu književnost ali ništa manje nije bilo ni interesovanje za druga izdanja. Pred ogromnim plakatom koji je ilustrovao 50 godina NIN-ove nagrade za najbolji roman godine sa fotografijama svih nagrađenih pisaca, najduže su se zadržavali poznavaoci naše literature, često tražeći da kupe plakat. Nekima smo morali da obećamo da će im NIN plakat poslati posle sajma. Efekti tih poseta biće vidljivi već tokom narednih meseci. Značajno je bilo prisustvo pisca Gorana Petrovića, koji se nalazi u punoj stvaralačkoj snazi i čije su knjige, prevedene na španski, italijanski, ruski i neke druge jezike, pospešivale interesovanje za njegovu literaturu. I kako, na njegovoj promociji reče jedan pisac, a mi mu verujemo, u narednih nekoliko godina možemo očekivati da se njegove knjige u većem broju pojave na štandovima i u distribuciji velikih svetskih izdavača. O delu našeg pisca govorili su Aleksandar Jerkov i Milisav Savić. Pre tog događaja naš ambasador u Nemačkoj gospodin Milovan Božinović priredio je prijem na kome su pored ministra kulture Dragana Kojadinovića prisustvovali i gosti, predstavnici izdavača iz drugih zemalja, kao i predstavnici javnog i kulturnog života Frankfurta.

O Sajmu knjiga moglo bi se pisati iz različitih uglova, a za ovu priliku treba dodati da su organizatori hrabro, kao gosta doveli arapske zemlje. Izdavači iz 22 zemlje Arapske lige napravili su izbor najreprezentativnijih izdanja na arapskom jeziku. Za nas je zanimljivo da se u izboru prevoda nobelovca Nagiba Mahfusa našla i knjiga objavljena u “Prosveti” 1989. godine. Naše prisustvo moglo se uočiti još na nekim stranama. Na primer, na štandu “Galimara” među fotografijama stranih pisaca bila je i fotografija Davida Albaharija. Bilo je još mnogo toga uočenog ili neuočenog, ali za nas je najvažnije što smo se našli na dobrom mestu među državama koje svake godine dolaze na Frankfurtski sajam, što smo nastavili prekinutu komunikaciju a najvažnije će biti, ako to mesto zadržimo i narednih godina. Ako smem da zaključim, moram reći da je eho našeg prisustva bio veći od onoga što smo ove godine ponudili, ali najvažnije je da smo se tamo vratili.

Živadin K. Mitrović