Arhiva

Hrast koji govori

Dragan Jovanović | 20. septembar 2023 | 01:00
I od najokorelijih mokranskih pijandura može mnogo toga da se nauči. Recimo, kako se pravi špricer od rakije, a receptura je sledeća: na deci rakije idu dva deci vode. Mogu i tri ako je posredi komovica, ona od koje se stavljaju obloge na pluća. Prvo, ušteda u komovici je velika, drugo, štiti se i jetrica, a dobije se sasvim pristojna kafanska rakijica. Mada, kada Bilja ovaj recept iz NIN-a pročita ima, načisto, da pošandrca. E sad, kažu eksperti, ako se dugo pije špricer od komovice, počneš da sanjaš bele miševe. Dočim, kod mene je drugačije. Sanjam, bre, noćima kineske robote i to sa nanogicama od svinjskih papaka!? Čuj, svinjski papci! Kako li su mi oni ušli u san?! Elem, roboti iz mog sna preplavili Srbiju i krenuli odozgo od Subotice i ubijaju, hrane se ljudima, mislim, pretežno Srbima. Kao, šatro, Srbi su najukusniji... I stigli roboti do Niša i Niške Banje, krenuli i na Belu Palanku, stigli do Mokre i pošli ka meni u Vidovo, te zapalim, gore, ka vrhu Suve planine, setim se Đorđijine hajdučke pećine. Kad oćeš, bato! U Đorđijinoj hajdučkoj pećini sačekuje me moj Alek sa četrdeset robota! I oni sa svinjskim papcima na nogama. I smeje mi se Alek u lice, pa kaže: „Šta je?! Misliš da možeš da se sakriješ od mene?! I šta si se uskopistio na mog belopalanačkog šerifa Miljka samo zato što je ’pojeo’ pola brda na putu do Bukurovca! Mora, bar, kamenjem da nahrani svoje biračko telo, a ono čini 60 odsto birača! I, poješćemo, bre, sva srpska brda i planine! Srbija će da postane ravna kao tepsija, tačnije, kao Vojvodina. Evo, i Miletu Dodiku dao sam kamenolom kod Ostrovice na ulazu u sićevačke tunele i daću brda sve do Pirota, a on je, valjda, rekao neku dobru reč za mene kod Putina...“ Reče sve ovo moj Alek, pa sede u leteći automobil iz Kine i u pratnji četrdeset robota ode, brže--bolje, na Gazivode da Tačija uhvati za... čamac! Trgnem se iz sna, sav u znoju lica svog, i zareknem se da više neću da pijem špricer od komovice. Da li je, bre, moguće da sada i Mile Dodik bolje stoji kod Putina kad mu, eto, Alek dozvoljava da „jede“ brda duž Ponišavlja? K. G. Jung, moj guru iz Švice, pak, ovako tumači moje snove: „Uzrok tvojih mračnih snova nije špricer od komovice, već ovo somnabulno vreme u kome živiš! DŽordž Orvel je, takođe, bio okorela pijandura, ali nije napisao Životinjsku farmu zbog prevelike doze viskija. Nije ni on sanjao bele miševe, nego bele svinje koje i danas vladaju po srpskim varošima. Ti si, moj dečače, otišao korak dalje od Orvela! Ti sanjaš robote koji jedu ljude, ali i brda. Shvati, Srbija je postala zemlja robota, a ti bi da budeš nešto kao Gilgameš, kao Zaratustra! E, pa to će biti malo sutra!“ Pošto me Jung ovako lepo utešio, cvrcnem malo špricera od rakije pa ajd’ iz Vidova do Bele Palanke, na poštu i pijacu. Kad, kod Tri mosta na mene srlja džip, i to „čiroki“, a u njemu LJubinko iz Arizone sa prijateljicom: „Dobar dan, kako da stignem do starog hrasta u Divljani? Sednem u „čiroki“ pa ajd’ do „najstarijeg živog stvora na Balkanu“ koji pamti ne samo Kosovsku bitku, već, i makedonskog kralja Samuila koji je ovuda prolazio kada je išao u pohode sve do Dunava i Crnog mora. Ali, gle, šta mi hrast, na uvo, šapuće: „Samuilova pobednička vojska, po povratku sa Crnog mora, olešila se od vina pa su ih Vizantinci, na spavanju, sve redom oslepili i tako Samuilu u Makedoniju poslali...“ Tu se moja Crna nadovezuje: „Kada je Samuilo, na Prespanskom jezeru, video svoju slepu vojsku, umro je od muke. Mada su se, po meni, Samuilovi vojnici zemljosali jer su mešali vino sa špricerom od rakije.“