Arhiva

Krezubi Tigar

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Al` ga je opravio, ostali samo dugmići. Ovako bi najkraće mogao da se opiše uspeh koji je Vladimir Ilić, bivši državni sekretar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, partijski drug i desna ruka nekadašnjeg resornog ministra i lidera Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, postigao kao v. d. direktora Tigra iz Pirota. Ilića je država pre nešto više od godinu dana poslala u Tigar da spasi šta se još spasti može, ali je sve jasnije da će pod njegovom dirigentskom palicom Tigar ostati i bez ono malo preostalih zuba. Drugačije, doduše, teško da je i moglo biti ako se ima u vidu da je krizni menadžment poveren čoveku koji nikada ranije nije vodio nijednu kompaniju. Umesto da se firma na umoru poveri iskusnom menadžeru, država je odlučila da u Pirot pošalje partijskog čoveka u čijoj radnoj biografiji piše da je do avgusta 2017. bio državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je pre toga tri godine obavljao dužnost direktora Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu i deset godina radio kao pravnik. Zato ne bi ni trebalo da čudi što je ovih dana cena jedne akcije Tigra, koji je formalno akcionarsko društvo, ali u kome je država, posredno i neposredno, većinski vlasnik, pala na samo 41 dinar, što je i najniži nivo u poslednje tri godine. Poređenja radi, pre nego što je na mesto v. d. direktora postavljen Vulinov partijski kolega, jedna akcija vredela je 50 odsto više. Šta tek reći ako se ima u vidu da je u jeku finansijske krize, u jesen 2008, pre tačno 10 godina, akcija Tigra vredela 940 dinara. Ne treba biti finansijski ekspert pa zaključiti da se Tigru crno piše. Trenutno je, na osnovu podataka iz konsolidovanog finansijskog izveštaja za prvu polovinu ove godine, gubitak za 1,4 milijarde dinara veći od kapitala, što bukvalno znači da kompanija više ne vredi ništa. Tim pre čudnije zvuče reči v. d. direktora na nedavno održanoj Skupštini akcionara, na kojoj se Vladimir Ilić hvalio kako je od 6,1 milion evra prihoda čak 73 odsto potiče od izvoza, da je proizvodnja povećana za 14 odsto, izvoz za 23 procenta, da primetno raste tražnja ključnih kupaca, da su dobijeni neki tenderi za 2018, da je realizacija jedne od zavisnih firmi, Fabrike hemijskih proizvoda udvostručena, da su ugovoreni novi izvozni poslovi... „Tercirao“ mu je predsednik Samostalnog sindikata Slobodan Petrović, po čijim se rečima sa dolaskom Ilića na čelo firme „jasno vidi da će Tigar uspešno nastaviti izlazak iz krize u koju je upao pre nekoliko godina“, uz tvrdnju da su „zajedničkim snagama rukovodstvo i sindikat doprineli oporavku Tigra“. Šta bi tek bilo da ga nisu oporavili? Da li je moguće da je i sam Ilić zaboravio da je lično potpisao izveštaj u kome se jasno precizira da su u prvom polugođu 2018. prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga pali za sedam odsto, na nešto više od milijardu dinara, dok je neto gubitak više nego udvostručen, sa 65,6 na 143,5 miliona dinara! I to je taman mera uspeha jednog od funkcionera Vulinovog Pokreta socijalista, koga je Vlada imenovala za v. d. direktora upravo prošlog leta. Nije Ilić bio jedino pojačanje za posrnuli Tigar. U paketu sa njim, za predsednika Nadzornog odbora imenovan je Dragan Todorović, koji je, kao i Ilić, za Vulinovog vakta bio državni sekretar u Ministarstvu rada, a dodatna kvalifikacija mu je svakako što je u to vreme bio zamenik predsednika, a sada je član predsedništva Pokreta socijalista. Todorović je u početku govorio da je u Tigru „oformljen novi tim ljudi kako bi se unapredilo poslovanje, povećao rast i proizvodnja kompanije“ i da su na odgovorne položaje došli ljudi „prvenstveno zbog svojih kvaliteta, kao stručna i odgovorna lica, koji su i u dosadašnjem radu pružili zavidne rezultate“. Nije se, međutim, dugo zadržao u Pirotu. Na mestu predsednika Nadzornog odbora nasledila ga je Jelena Bečanović, zamenica Vulinovog šefa kabineta dok je lider Pokreta socijalista bio ministar rada. Ko upravlja Tigrom vidi se i po tome što je u Nadzornom odboru i Dejan Jovešić, bivši specijalni Vulinov savetnik. I pre nego što je postavljen aktuelni menadžment, Vulinovi kadrovi su vedrili i oblačili u Tigru, ali nisu bili jedini. Do 3. jula 2017. član Nadzornog odbora bio je i sada već bivši član SNS-a Aleksandar Radojević, bivši poslanik te stranke, lekar u Zdravstvenom centru „Dragiša Mišović“ u Čačku, ali i suvlasnik dve privatne firme - Agro eko kom i Ars-Andezit. Iako bi na prvi pogled to moglo zvučati kao dobra preporuka, nije tako, jer je Radojević prvu firmu osnovao još 2005. sa Vjekoslavom Markovićem iz Švajcarske, ali je ona neaktivna i već sedam godina nema prihoda, a drugu je otvorio 2007. sa izvesnim Zoranom Simovićem, ali ona poslednjih godina nije dostavila nijedan finansijski izveštaj APR-u. Sa takvim, politički probranim kadrovima finansijski rezultati Tigra bili bi sigurno mnogo gori da deo dugovanja državi nije pretvoren u kapital, što se svodi na oprost dugova. Samo u poslednjoj turi, zaključkom Vlade iz juna ove godine, u trajni ulog su pretvorene 193 miliona dinara teške obaveze, od čega su samo dugovi fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje bili 106,5 odnosno 39,7 miliona dinara. To je, međutim, samo kap u moru, jer je prethodno, tokom 2016. i 2017. u četiri navrata fabrici iz Pirota, konverzijom u kapital, praktično oprošten dug od čak 2,9 milijardi dinara – veći od godišnjih prihoda kompanije! Na taj način država je, zajedno sa Akcionarskim, penzionim i zdravstvenim fondom ponovo postala većinski vlasnik Tigra umesto malih akcionara, koji se odavno ništa više i ne pitaju. Ali i pre nego što je država vlasnički preuzela Tigar, aktuelna vlast smenila je prethodno rukovodstvo i pod optužbom za korupciju i zloupotrebu službenog položaja 2013. uhapsila je nekoliko rukovodećih ljudi, na čelu sa dugogodišnjim direktorom Draganom Nikolićem. Niko od njih nije osuđen, ali je Nikolić četiri godine kasnije preminuo. U trenutku njegove smene Tigar je imao ugovoren izvoz za oko 45 miliona evra, dok je udarna vest ove godine bila da će finska vojska kupiti od Tigra 15.000 pari gumenih čizama za 660.000 evra. Pre pet godina u fabrici je radilo 2.000 a sada radi oko 1.200 ljudi. Konverzija „starih“ dugova u kapital trebalo je da olakša posao novom direktoru, ali je on u međuvremenu uspeo da napravi nove. Bez obzira što su neki mediji skorašnju vest o izvozu gumenih čizama za finsku vojsku najavili uz naslov: „Mnogo posla, rad u tri smene, vratio se optimizam“. Možda i jeste, ali samo zato što ni sami zaposleni zapravo ne znaju pravu sliku. Poslednji put Tigar je bio u plusu davne 2008. Poslovni prihodi godinama padaju, a ukupan dug - uprkos tome što im država prašta dugove - stalno raste sa malim šansama da stvari u Tigru krenu nabolje. A i kako će dok umesto vrhunskih menadžera kompanijom upravljaju socijalni radnici, a za volanom na putu ka modernoj tržišnoj, dakle kapitalističkoj privredi, sede provereni kadrovi Pokreta socijalista.