Arhiva

Hajde, probaj da se razboliš

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Inicijativa Privredne komore Srbije upućena letos Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije bio prvi pokušaj da se pravo na bolovanje „relaksira“. Lagano probijanje granice univerzalnih i ustavnih prava, ako ne pre, počelo je kada je predsednik PKS Marko Čadež, oktobra prošle godine, posetio pogon kompanije Magna siting, gde je obećao rešenje za problem lažnih bolovanja. Iste godine, drugim, kineskim gazdama Železare Smederevo, premijerka Ana Brnabić hladnokrvno je obećala vanrednu kontrolu lažnih bolovanja. Upornost da se od revizije prava na plaćeno odsustvo ne odustane ozbiljnija je, jer dolazi iz PKS- tela koje često dobija zadatke od nacionalnog značaja, kakav je, na primer, otpočinjanje bilateralnih odnosa sa Prištinom. Ministarstvo Zorana Đorđevića, kako god, nije odbilo inicijativu PKS nego je odložilo do trenutka kad se bude pristupilo izmenama Zakona o radu, 2019-2020. Štaviše, u odgovoru se kaže da će PKS biti pozvana da u izradi izmena učestvuje sa svojim predlozima. Najmanje su tri sporna pitanja u ovom naumu koji Vlada Srbije nije odbila - kako i kojim mehanizmima će meru dodatne kontrole zdravstvenog republičkog sistema (u službi građana koji ga finansiraju) sprovoditi jedna organizacija privrednika, kome je i zašto dodatna kontrola uopšte potrebna kad mehanizmi zaštite od lažnih bolovanja već postoje i da li je direktnija veza poslodavca sa zdravstvenim podacima radnika zakonita nauštrb privatnosti. Predsednik PKS je u svom junskom dopisu Ministarstvu zatražio da se ozakoni da poslodavac može da od nadležne zdravstvene ustanove, a za svakog zaposlenog, zatraži izveštaj na osnovu koga bi se utvrdila osnovanost bolovanja, ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih na bolovanju veći od deset posto. Onaj ko bi utvrđivao osnovanost, razume se, da ne bi ulazio dalje u razloge koji bi mogli da kompromituju poslodavca. Šta ako se radi u nehumanim uslovima, bez prirodne svetlosti ili ventilacije, zbog čega se širi zaraza - trebalo je, doduše, da pitaju sindikati. Ali, nisu. Ostaju i druge nedorečenosti. Ko proverava osnovanost i kojim sredstvima, da li bi dodatna kontrola podrazumevala dodatni angažman ionako deficitarnih lekara, Ministarstvo zdravlja NIN-u nije odgovorilo do zaključenja ovog broja. Ukoliko se utvrdi neosnovanost bolovanja, PKS zahteva da poslodavac može automatski da otkaže ugovor o radu, a protiv lekara da se pokrene disciplinski postupak u Ministarstvu zdravlja. Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Mario Reljanović pretpostavlja da će se i u ovom slučaju ozakonjenje nezakonitog odvijati uobičajenom agendom. „Sledeći su NALED i Savet stranih investitora da u nekom obliku iznesu ovu ideju i šta oni predlože - biće zakon. Pretpostavljam da se želi legalizovati stvar koju poslodavci i danas rade, iako nije dozvoljena, da u privatne klinike sa kojima imaju ugovor ili medicinu rada šalju zaposlene na proveru sposobnosti. Druga, možda i gora mogućnost je da se u skladu sa liberalnom tradicijom kojoj stremimo uvede takozvani sick leave neplaćeno odsustvo zbog bolesti. Nakon što su trudnice destimulisane, i svi drugi se žele destimulisati da koriste bolovanje. Pravo na neplaćeno odsustvo, određeni broj dana u godini, dobija se bez medicinske dokumentacije, a kad jednom odbolujete virus, sledeći put ćete ići bolesni na posao. Kad se bude radio novi zakon o radu, međutim, tim idejama neće imati ko da se odupre, osim socijalnog gneva.“ Portal Radnik.rs problematizovao je ovu temu, ali je ostajao bez odgovora njenih tvoraca. „Inicijativa PKS je podneta praktično tajno, bez znanja socijalnih partnera, sindikata, pa čak i Unije poslodavaca, u kojoj je, za razliku od PKS, članstvo dobrovoljno“, kaže Miloš Vučković, urednik sajta. „Ne zna se koji poslodavci su se žalili na zloupotrebe bolovanja ni ko stoji iza ove inicijative.“ Vučković, takođe, veruje da će inicijativa naći svoj put do zakona. Januara 2017. Vlada je formirala radnu grupu za sprovođenje preporuka iz „Bele knjige“ Saveta stranih investitora. Jedan od njihovih zahteva bila je izmena Zakona koja bi omogućila da se trudnice otpuštaju kao tehnološki viškovi. NJihov predlog je i da se rad na određeno produži na 36 meseci, što je trostruko više od roka iz zakona koji je važio do 2014. Čini mi se da velike strane kompanije koriste PKS kao još jedan kanal za pritisak na zakonodavstvo, u cilju kontrole zaposlenih“, nepoverljiv je Vučković. Važeće mogućnosti za poslodavce su već toliko obilate da on ima i pravo na naknadu štete, ako se ispostavi da je bolovanje zaposlenog bilo lažno ili nepropisno. Naravno, ima pravo i na otkaz. A prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju i na veštačenje okolnosti bolovanja kao i zdravstvenog stanja zaposlenog. Bolovanje se u domovima zdravlja ionako dobija na najviše 15 dana, a čak i najteži zdravstveni slučajevi su u obavezi da pred lekarsku komisiju izlaze svakog meseca. Ako poslodavac ne koristi te mehanizme, ima li prava da se žali na masovna bolovanja tokom sezone poljoprivrednih radova? Nezakonite prakse kao što su bonusi za dolazak na posao za vreme bolovanja su, takođe, uobičajene, kaže Reljanović. „Ideja je nepotrebna uz važeće zakone, Statut lekarske komore i čitav član u Zakonu o radu koji se zove „zaštita od lažnog bolovanja“. Poslodavac i sad ima pravo da zatraži mišljenje od lekarske komisije. Ustanovi li se falsifikovanje, to je čak i krivično delo, ustanovi li se pogrešna dijagnoza slede mere protiv lekara, ali svakako zaposlenom se može otkazati ugovor o radu. U praksi postoje slučajevi kada zaposleni na bolovanju budu angažovani kod drugog poslodavca, to je onda kršenje radne disicpline, a ishod isti. Da nema nikakvog osnova da se to pravo poslodavca proširi argument više je njegova mogućnost da, u slučaju kad ne želi da angažuje lekarsku komisiju, obrazuje sopstvenu, koja može da ode na lice mesta i utvrdi da li je bolesni radnik na njivi. Pooštravanje kontrole ne može da se proširi, a da ostane zakonito.“ Bez dodatnog zadiranja u privatnost mogući su drugi ataci na pravo na bolovanje. Moguće je, na primer, smanjiti broj dana za koje nije potreban izlazak pred komisiju, smanjiti naknadu za vreme bolovanja, ukinuti donji limit za obračun naknade i drugo. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pre svega, kaže da poslodavac i trenutno ima pravo da zatraži proveru opravdanosti razloga za bolovanje, i veštačenje zdravstvenog stanja zaposlenog, ali po proceduri i na način koji propisuje sistem zdravstvene zaštite. „Ako se ide ka tome da poslodavac dobije pravo na neposredniji uvid u zdravstveni karton zaposlenog, to je u potpunoj suprotnosti sa zakonima - o zaštiti podataka o ličnosti, o pravima pacijenata, o zdravstvenom osiguranju - i sa logikom sistema zdravstvene zaštite“, objašnjava Rodoljub Šabić. Tabloidi (ako nije pleonazam atributirati ih režimskim) obznanili su radosnu vest da će zbog lažnih bolovanja, na koja idu „svi Srbi“, od sada leteti otkazi. Sprega lošeg novinarstva, neodgovorne države i nezasite gladi za profitom dovela je i do praga od deset odsto zaposlenih nakon čijeg korišćenja prava na bolovanje, može da počne opsada privatnosti. Sličnom novinarskom metodologijom utvrđeno je, naime, da 11 posto zaposlenih ide na lažna bolovanja. To je zapravo procenat onih čije su bolovanje poslodavci preispitivali. Razlika je ogromna u odnosu na dokazana lažna bolovanja, kojih je bilo 0,6 odsto od ukupnog broja odsutnih. Pa, ipak, taj procenat nastavlja da otvara vrata našeg radnog prostora Čadežovom „imaginarijumu“ u kojem će, mašala, svi radno sposobni biti zdravi dok ne postanu trajno nesposobni.