Arhiva

Bojkot svih izbora jedina racionalna odluka

Boban Stojanović | 20. septembar 2023 | 01:00
U decembru će se održati lokalni izbori u četiri opštine u Srbiji. U Lučanima redovni, dok su u preostale tri opštine – u Kladovu, Kuli i Doljevcu – prema dostupnim podacima izbori raspisani mimo pravila i suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi. Odluka da se ovi izbori raspišu je isključivo politička, došla je od strane vladajuće partije i više je nego jasno da su u preostale tri opštine izbori raspisani kako opozicija ne bi mogla da izađe na njih i kako bi se manipulisalo izbornim rezultatima. Savez za Srbiju, kao najveći opozicioni akter, najavio je da će učestvovati na regularnim izborima u Lučanima, a da na ostalima neće učestvovati, odnosno da će ih bojkotovati jer su neregularni. Nema dileme da će SNS pobediti u sve četiri opštine, ali je mnogo drugačije kada predstavite rezultate SNS-a iz sve četiri opštine zajedno, a npr. Saveza za Srbiju samo iz Lučana. Već vidim kako će u tu nedelju uveče Vučić izgovoriti da je SNS osvojio nekoliko desetina hiljada glasova u ovim opštinama, a kako je cela opozicija okupljena u Savez osvojila par hiljada. Takođe, deluje da smo jako blizu toga da na proleće imamo nove vanredne parlamentarne izbore, kako bi Vučić obnovio mandat pre „rešenja za Kosovo“, a jedino mu ostaje da smisli kako da izazove i vanredne lokalne izbore u svim jedinicama lokalne samouprave, jer ih sigurno neće pustiti da se održe samostalno 2020. Ne bi me začudilo da se u narednim mesecima „dese“ izmene Zakona o lokalnoj samoupravi ili Zakona o lokalnim izborima i da to bude povod da se raspuste sve skupštine opština i gradova i da se raspišu opšti lokalni izbori. U susret lokalnim izborima 16. decembra ove godine i eventualnih parlamentarnih naredne godine, u skladu sa okolnostima koje utiču na ravnopravnost u izbornoj trci – deluje da je jedini izbor za opoziciju da bojkotuje apsolutno sve izbore koji predstoje (redovne ili vanredne), a koji će se održati u ovakvim uslovima. Prvo, zbog stanja u medijima, jer imamo de facto nekoliko propagandnih televizija i dnevnih listova i nema nikakve prilike da se građani objektivno informišu, jer mediji ne ispunjavaju osnovne uslove istinitog informisanja i traženja odgovornosti od političara, uz svakodnevni medijski progon i crtanje meta na glavama nepodobnih novinara (makar ono malo slobodnih novinara što je preostalo). Drugo, zbog stanja javnog mnjenja - građani su uplašeni i žive u konstantnom strahu od izgovorene reči, a kamoli od bilo kakvog opozicionog delovanja. I konačno, zbog sprege javnog sektora, biznisa i partije, tako da za izbore vladajuća partija ima daleko veće finansijske mogućnosti kroz eksploataciju kako javnih resursa, tako i resursa iz privatnog sektora. U ovakvim izbornim uslovima, gde se slobodno misleći ljudi zastrašuju, politički protivnici prebijaju, a preostali se usisavaju u sistem vladajuće partije, nemoguće je imati slobodne i fer izbore i učešćem na takvim izborima, gde se unapred zna pobednik, opozicija samo daje legitimitet tim izborima i produžava vek trajanja Vučićeve vlasti. Srbija nikada nije bila ni blizu liberalne ili konsolidovane demokratije, ali je u periodu nakon 2000. bila izborna demokratija, ili makar iliberalna demokratija gde su postojali slobodni i fer izbori, ali nije bilo vladavine prava, podele vlasti i gde je takođe postojala „okupacija javnog sektora“ od strane vladajućih partija. Ipak, situacija se nakon 2014. značajno pogoršava - u pogledu podele vlasti, institucionalizacije političke moći, eksploatacije javnog sektora, ali i povezivanja vlasti i biznisa, kao i slobodi izražavanja i posebno slobodi medija. Trenutno stanje u Srbiji se može okarakterisati kao vrsta hibridnog režima - takmičarski autoritarizam, režim gde postoje demokratske institucije kao što su izbori (održavaju se izbori, svi mogu na njima da učestvuju, formalno se ne zabranjuje opozicija i formalno se ne ukida sloboda izražavanja), ali su izbori daleko od poštenih i nosioci vlasti kontinuirano praktikuju elemente autoritarne vladavine. Političko takmičenje u ovakvim režimima nije ravnopravno jer se sve više guši (naravno, sofisticiranim metodama), a najviše uz pomoć medija i ekonomskih pritisaka na birače. Učestvovanjem na ovakvim izborima, opozicija daje legitimitet izbornim uslovima i samom političkom poretku. Opozicija bi morala da kolektivno bojkotuje izbore i uskrati taj legitimitet. Iako su međunarodni faktori na Vučićevoj strani i sklanjaju glavu od unutrašnjeg stanja u Srbiji, bojkot izbora bi ipak morao da upali neke alarme, pre svega u Evropskoj uniji, i da stvori makar neku vrstu pritiska na Vučića. I sam Vučić želi da opozicija legitimiše njegovu pobedu na izborima, jer time daje privid demokratiji u Srbiji. Odluka da se totalno bojkotuju izbori bi sigurno napravila makar minimalne probleme SNS-u i Vučiću. U trenutnim okolnostima kolektivni bojkot je jedina racionalna odluka. Totalnim bojkotom bi mogli da se mobilišu neki aktivisti, da se opozicija okrene vanparlamentarnim modelima borbe – od protesta, akcija, pritisaka na bilo koji način, kako bi se demokratija vratila u Srbiju. Očigledno je da se u trenutnim okolnostima ne može drugačije. Kao argument protiv bojkota izbora se koristi to da će lažna opozicija da pruži lažni legitimitet naprednjacima. Teško se može očekivati da bilo koja partija/pokret (osim eventualno Šapićevog pokreta) može i uz bojkot opozicije da pređe cenzus i uđe u parlament. Ali će i to biti pokazatelj ko je opozicija, a ko nije. Ne postoji demokratska država u kojoj je samo vlast osvojila mesta u parlamentu i takve stvari će „upaliti mnogo alarma“, a to je ono što prava opozicija jedino u ovom trenutku može da uradi. Oni koji odluče da učestvuju na ovakvim izborima, jasno će biračima pokazati da nisu prava opozicija. Drugo ograničenje koje može dovesti do toga da se izbori ne bojkotuju kolektivno je to da li će neke stranke pristati na to da se odreknu novca koji bi dobile iz budžeta kao parlamentarne stranke. Ukoliko zaista jesu opozicione i ukoliko su im interes građana i demokratija važniji od tog novca – onda to neće biti prepreka za totalni bojkot izbora. Drugi način ne postoji. Učestvovanjem na izborima se daje legitimitet nepoštenim izborima sa unapred poznatim pobednikom, režim će iz godine u godinu biti samo autoritarniji, a izbori sve neslobodniji i na taj način dodatno produžiti Vučićevu vladavinu.