Gruevski nije žrtva političkog progona

Razgovor sa Zoranom Zaevim, predsednikom Vlade Makedonije, vođen je samo dva dana nakon što je objavljeno da je Nikola Gruevski, bivši premijer, pod misterioznim okolnostima, uspeo da doputuje u Mađarsku i zatraži politički azil. U tom trenutku bilo je mnogo nepoznanica i za makedonsku vlast o načinu na koji se Gruevski iznenada obreo u Budimpešti, puta kojim se kretao i okolnosti koje su dovele do toga da, samo nekoliko dana pre odlaska na služenje zatvorske kazne, bivši lider VMRO-DPMNE napusti Makedoniju i bez ikakvih problema prođe kroz nekoliko država. „Ono što je sada svima jasno je da je Gruevski imao pomoć zato što su ga diplomatska kola prevezla kroz Albaniju, Crnu Goru, Srbiju do Mađarske. Mi sada radimo na istrazi o pomoći u Makedoniji ako je bilo. Utvrdićemo ima li odgovornosti naših organa i čija je to odgovornost. Unutrašnja kontrola proverava policiju, a Tužilaštvo za organizovani kriminal radi na kompletnoj rekonstrukciji celog događaja kako bismo imali potpunu i jasnu sliku kako je Gruevski pobegao. Mi se nadamo da će Vlada Mađarske odbiti njegov zahtev za azil jer on je osuđen, postoji pravosnažna presuda i verujem da će biti vraćen u Makedoniju da odsluži svoju kaznu“, kaže Zoran Zaev u intervjuu za NIN. Šta je Makedonija do ovog trenutka sve preduzela na spoljnopolitičkom planu povodom bekstva Gruevskog? Komunikacija sa Mađarskom je direktna, na svim nivoima. Najpre su razgovarali ministri unutrašnjih poslova gde je sve objašnjeno, poslata je dokumentacija koju su tražili. I naš ministar inostranih poslova je ministru spoljnih poslova Mađarske Peteru Sijartu predočio sve informacije, obrazložio sve detalje, naš ambasador u Mađarskoj je posetio njihovo Ministarstvo spoljnih poslova i objasnio da po međunarodnom pravu Gruevski nema pravo na azil. Očekujete li da Mađarska izruči Gruevskog? U ovom slučaju, jasno je da Gruevskom nije ugrožena bezbednost, niti je izložen političkom progonu. Sve je bilo transparentno, svi znaju da je utvrđena njegova krivična odgovornost kroz sudski proces koji ne osporava ni njegova stranka VMRO-DPMNE. Zbog toga verujem da će Mađarska doneti ispravnu odluku, u skladu sa međunarodnim pravom koje reguliše pitanje azila i da će Gruevski biti vraćen u Makedoniju. Koliko na odluku može uticati lično prijateljstvo Orbana i Gruevskog? Sve je moguće, ali odluku ne bi trebalo da donesu pojedinci već institucije u skladu sa međunarodnom praksom i unutrašnjim zakonodavstvom Mađarske. Mi ćemo na tome insistirati. Orban i Gruevski su lični prijatelji, ali i Makedonija i Mađarska su, ipak, dve prijateljske države. Mađarska nas podržava u našim integracijama u EU i NATO, i to mora da ostane tako. Makedonija se nada da će u junu sledeće godine otvoriti prvo poglavlje u pristupnim pregovorima koje se tiče sudstva i ljudskih prava i mi s pravom očekujemo da će se Mađarska, ponašati kao članica EU u kojoj je vladavina prava imperativ i pokazati nam sopstvenim primerom da je podrška koju Makedonija ima na svom evropskom putu iskrena. Ne zaboravite, takođe, mi smo sledeća, 30. članica NATO. U takvoj situaciji ne sme se dozvoliti da na konačnu odluku eventualno utiče lično prijateljstvo, već rešenje mora da se zasniva na međunarodnoj regulativi i potpisanim sporazumima koji obavezuju sve države. Poslednje informacije govore da je Gruevski, na svom putu ka Mađarskoj, prošao i kroz Srbiju? Mi tragamo za kompletnim odgovorom šta se zapravo desilo. Albanija i Crna Gora su objavile da je Gruevski prošao kroz njihove zemlje u autu sa mađarskim diplomatskim tablicama, precizirajući u koje vreme se to desilo i ko je u autu bio sa njim. Navedeno je tačno kad je on napustio teritoriju Crne Gore. Gruevski nije mogao da preleti preko Srbije, zar ne? Naša saznanja su da je Gruevski ušao u Mađarsku direktno iz Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić je i zvanično potvrdio da je Gruevski, na putu ka Mađarskoj, prošao i kroz Srbiju? Činjenica je da je Gruevski prošao kroz tri države koje su kandidati za članstvo u EU i ušao u zemlju koja je članica Unije. Ja verujem da će svi poštovati međunarodno pravo jer je važno kakve poruke šaljemo građanima sopstvenih država, ali i Briselu. Da li će i u kojoj meri ova situacija uticati na bilateralne odnose između Makedonije i Srbije? Mi želimo prijateljske odnose sa Srbijom i trudićemo se da oni budu i dalje na visokom nivou. Pre nekoliko dana imao sam sastanak sa premijerkom Brnabić u Sofiji, na Startap samitu, razmenili smo iskustva, podržali jedni druge. Priprema se ubrzo i zvanično otvaranje zajedničkog projekta „One stop shop“ u Tabanovcima, na graničnom prelazu sa Srbijom. Odlična saradnja na političkom, kulturnom, sportskom, ekonomskom nivou je dokaz našeg međusobnog prijateljstva i bratskih odnosa. I na političkom planu? Ne stiče se baš takav utisak? Srbija je u jednom trenutku čak povukla osoblje ambasade iz Skoplja. Odnosi sa Srbijom na političkom planu nisu onakvi kakve žele naši građani i moraćemo zajedno da radimo na tome. Često dolazi do nerazumevanja, ali uveravam vas da mi imamo samo prijateljske namere i ogromnu želju da saradnja, u obostranu korist, bude još bolja. Što se tiče povlačenja osoblja ambasade, to smo rešili na prijateljski način kao što to i priliči susedima i prijateljskim državama. Koliko je Kosovo kamen spoticanja u odnosima Makedonije i Srbije. Makedonija je, ipak, priznala nezavisnost Kosova? Mi podržavamo pregovore Srbije i Kosova i napore da se pronađe rešenje za probleme koji su suštinski, bolni ali rešenje mora da osigura trajan mir i mora da obezbedi perspektivu Srbima, ali i Albancima i drugim nacionalnim zajednicama na Kosovu. Ishod pregovora mora da bude u funkciji prosperiteta celog regiona, mira, stabilnosti, evropskih integracija i iznad svega unapređivanja ekonomske saradnje. Zbog toga verujem da će odnosi između Srbije i Makedonije biti još bolji. Spomenuli ste pregovore Beograda i Prištine. Kakav je stav Makedonije prema ideji razgraničenja, razmene teritorija koja se sve češće spominju kao mogući model sporazuma? Po tom pitanju ostajemo prijatelji i Srbije i Kosova. Vi znate da smo mi priznali Kosovo i neki građani Srbije se ljute zbog toga ali, bez obzira na to, mi smo i dalje iskreni prijatelji Srbije. Makedonija gleda pozitivno na mogući dogovor Beograda i Prištine i očekujemo da se kroz dijalog obezbedi trajan mir. Konačno rešenje mora da obezbedi prosperitet Srbije, Kosova i celog ovog regiona. Ipak, niste odgovorili na pitanje. Mi smo država koja ima aspiracije, kao i ostale države u regionu, da postane članica EU i svako rešenje koje vodi ka tom cilju, mi ćemo podržati. To podrazumeva i razmenu teritorija? To su za nas, za sada, samo spekulacije, nepotvrđene informacije. Ne želimo, u ovom trenutku, da bilo kakvim izjavama ili potezima otežavamo pozicije ni predsedniku Vučiću ni predsedniku Tačiju, jer verujem da će oni iznaći rešenje koje je najbolje za obe strane. Implementacija dogovora između Makedonije i Grčke i njegovo zaživljavanje najviše zavise od razvoja događaja u oba parlamenta, pre svega u makedonskom, a potom i grčkom. U Makedoniji je u toku rasprava o ustavnim promenama kojima bi trebalo da se redefiniše delimično makedonska država, od promene imena i ubacivanja nekih amandmana u ustav kojima se otklanjaju kočnice da i grčki parlament ratifikuje dogovor kako bi on bio pravno validan. Kako teče ovaj proces? Proces je osetljiv ali je veoma važan. Jer, mi ćemo kroz ustavne amandmane implementirati Sporazum sa Grčkom i potvrditi ga, a zatim je na potezu grčki parlament. Ja mislim da će naš parlament usvojiti amandmane. Amandmani neće redefinisati položaj Makedonije osim što ćemo postati “Republika Severna Makedonija” ali važno je da je Grčka potvrdila naše pravo na samoidentifikaciju kao Makedonaca, prihvaćen je naš, makedonski jezik. Mi smo, takođe, ovim ugovorom trajno otvorili vrata i NATO i EU što podržava više od 80 odsto naših građana. I na kraju, mi dobijamo jednog novog prijatelja, Grčku, što će doneti obostranu korist. Kako ćete obezbediti većinu za usvajanje amandmana? Ubeđen sam da ćemo uspeti. To neće biti lako kao što nije bilo ni 19. oktobra kada je 80 poslanika i vlasti i opozicije glasalo da se da šansa ustavnim promenama. Sada je u toku rasprava oko nacrta četiri amandmana koji se odnose na promenu imena, zatim izmene preambule našeg Ustava. Treći amandman se odnosi na teritorijalni i granični integritet Makedonije i naših suseda, a četvrti amandman se odnosi na dijasporu. Verujem da ćemo do kraja januara završiti ovaj proces. Nakon toga sledi rasprava i odluke grčkog parlamenta. Ja verujem da će moj dragi prijatelj Aleksis Cipras obezbediti većinu u parlamentu. Nakon toga ostaje da Sporazum implementiramo i da naši građani vide praktičnu korist od našeg dogovora. Imate li podršku stranaka u Sobranju za usvajanje ustavnih amandmana ili će se većina, kao i u prethodnom slučaju, zasnivati na pregovorima sa pojedinim poslanicima? Pregovaraćemo sigurno jer mi smo dobili podršku samo za izmenu Ustava. Za nacrt amandmana potrebna nam je prosta većina, ali za usvajanje amandmana, odnosno promenu Ustava, opet nam je neophodna dvotrećinska većina, odnosno 80 poslanika od 120. Verujem, radimo na tome svi zajedno, da ovog puta za izmenu Ustava glasa i više od neophodnih 80 poslanika. Iskreno se nadam da će tako i biti. Šta ako predsednik Ivanov ponovo odbije da potpiše neophodne odluke parlamenta. Pominje se mogućnost njegovog opoziva. Može li doći do makedonskog „impičmenta“? Sve je moguće, ali ja verujem da nećemo doći u takvu situaciju. Usvajanje ustavnih amandmana ne zavisi od predsednika, ali ja očekujem da on potpiše Zakon o ratifikaciji Ugovora između Grčke i Makedonije i Zakona o upotrebi jezika. To su zakoni koje on u ovom trenutku ne želi da potpiše, ali verujem da će ih parafirati nakon što budu usvojeni ustavni amandmani. Ako to ne uradi, sačekaćemo 2. maj 2019. kada mu ističe mandat i novi predsednik, jer Ivanov nema pravo da se ponovo kandiduje, verujem, ispuniće svoje ustavne obaveze. Švajcarski univerzitet Sent Galen, odnosno, profesori komparativne politike Tina Frejburg i Tomas Bohmelt, tvrde da Makedonija 2023. godine može da postane članica EU, pre Srbije i Crne Gore. Koliko je to realno? Moguće je zato što smo mi zemlja kandidat od 2005. godine. Zbog problema sa Grčkom stajali smo u mestu ali imamo preporuke od 2009. godine pa sve do danas. U ovom periodu mi smo adaptirali svoje zakonodavstvo i dosta posla smo već završili. Imaćemo poglavlja koja ćemo odmah otvoriti i zatvoriti. Ipak, sve zavisi od nas i ako ostvarimo sve naše planove, ja verujem da Makedonija može da uđe u EU do 2023. godine. Nadam se da ćemo ući u EU zajedno sa Srbijom, ali važno je i za vas i za nas da istinske, kvalitetne i brze reforme osete, pre svega, građani. U Makedoniji se ukrštaju interesi i uticaji velikih sila, pre svega Rusije i Amerike. Koliko takva pozicija otežava zacrtan put Makedonije ka EU i NATO? Mi nemamo neprijatelje. Postoje samo neka otvorena pitanja. Sa Rusijom smo tradicionalni partner. Vi znate da u Makedoniji većinu stanovništva čine građani pravoslavne vere. Imamo saradnju sa Rusijom i želimo da je uvećamo i radimo na tome. Problem je što se Rusija ne slaže sa širenjem NATO na ovaj prostor, ali naše aspiracije da postanemo članica NATO podržava više od 80 odsto građana. Samo manje od pet odsto su protiv. Mi smo miroljubiv narod i želimo samo da osiguramo sopstvenu bezbednost. Nikad više rat – to je naš interes za ulazak u NATO. Verujem da će Rusija to razumeti iako se javno ne slaže i protiv je našeg ulaska u NATO. Mi imamo, međutim, našu strategiju, mi smo nezavisna zemlja. Želimo prijateljstvo ali isto tako i da ostvarimo naše strateške ciljeve. Koliko je realan uticaj Rusije u Makedoniji? Ovo vas pitam zbog mnogobrojnih spekulacija koje su se naročito čule u vezi Prespanskog sporazuma i ruskog uticaja, odnosno protivljenja, često i neskrivene podrške Rusije snagama koje su bile protiv sporazuma Grčke i Makedonije? Mi smo mala zemlja i svakako da Rusija ima uticaj, kao i SAD ili EU. Videli smo kako se on koristi u prošlosti, ali ne bismo želeli da bilo ko prelazi granicu i meša se direktno u unutrašnje odnose u Makedoniji. Kakvi su odnosi između makedonske i albanske nacionalne zajednice u Makedoniji? Koliko su jake snage, sa jedne i sa druge strane koje zagovaraju dezintegraciju Makedonije i podelu po nacionalnoj osnovi? Makedonija se promenila, po mom mišljenju, nabolje zato što smo izgradili jedno društvo za sve građane. Mi nismo od juče multietničko društvo. Albanci ovde žive vekovima, kao i Srbi, Turci ili druge brojne manjinske zajednice. Želimo da nastavimo da gradimo našu državu u kojoj će svi njeni građani imati ista prava i obaveze. Trudimo se da manjine Makedoniju doživljavaju kao svoju državu u kojoj su rođeni njihovi očevi i dedovi, gde će im se rađati deca, da svoj prosperitet vide ovde. Da je Srbija vodila takvu politiku, ovo sa Kosovom se verovatno ne bi ni desilo. To je ta alternativa, i mi smo učili na greškama i ne želimo da ih ponavljamo. Makedonija je zajednička otadžbina svih nas i mi takvi želimo da uđemo u EU i verujem da ćemo uspeti. Plašite li se, ipak, razorne moći nacionalizama koji se javljaju u regionu? Ne, apsolutno. Pa, za mene je glasalo više od 40.000 Albanaca u Makedoniji. Na poslednjim lokalnim izborima imali smo Makedonce koji su dobili podršku od Albanaca i drugih etničkih zajednica, kao i Albance za koje su glasali Makedonci, Srbi, Turci… Tako će biti i u budućnosti jer mi stvaramo jedno inkluzivno društvo koje će biti primer za sve u regionu. Da li se Makedonija oseća ugroženom kada se spominje projekat stvaranja “Velike Albanije”? Tako nešto je nerealno i pripada prošlosti. Ne vidim nikakvu opasnost kroz te priče da će se spojiti Kosovo i Albanija. Postoji samo „velika Evropa” čiji će član biti i Makedonija.