Arhiva

Aktivizam u centru vizije

Nataša Gvozdenović | 20. septembar 2023 | 01:00
Konferencija „Upravljanje kreativnim distriktima: Kineska – kreativni polis“ održana je ovog oktobra u Novom Sadu, u organizaciji Fondacije „Novi Sad 2021“, koja je okupila stručnjake iz zemlje i sveta sa lokalnim predstavnicima kulturnih institucija i sa namerom da se istraži koji bi model bio najproduktivniji za Kinesku – kreativni distrikt jedan od centralnih projekata Novi Sad Evropska prestonica kulture (EPK) 2021. Arhitekta dr Darko Polić je predsednik radne grupe za kapitalne infrastrukturne projekte u okviru realizacije projekta Novi Sad 2021 EPK i za NIN govori o zaključcima sa ove konferencije, odnosno koracima ka definisanju modela kreativnog distrikta Kineska. Čuvanje autentičnosti novosadske stvaralačke scene jedan je od prvih zaključaka konferencije. Kako vidite iz ugla arhitekte, a u kontekstu rekonstrukcije Kineske taj zadatak? Kineska četvrt je mali, ali vredan komadić umetničke scene Novog Sada. Umetnici iz domena vizuelnih i izvođačkih umetnosti imali su zapaženu produkciju, neki čak i u evropskim razmerama. Kulturna produkcija obuhvata i izložbe, umetničke kolonije, studentske radionice, pozorišne predstave, koncerte od mladih do renomiranih bendova. Prostor nekadašnje fabrike braće Kremer, nakon nacionalizacije „Petar Drapšin“, inspiriše, ne samo zbog podsticajnog okruženja industrijskog nasleđa, nego i zbog potencijala za savremenu produkciju u novim oblicima stvaralaštva i povezivanja. Osim umetničkog važno je istaći simbiotičko stvaralaštvo sa majstorima Kineske četvrti iz čije je saradnje izašlo nekoliko umetničkih dela. Taj kvalitet Kineske treba negovati i uzeti u obzir prilikom rekonstrukcije objekata. Ova zajednica je mala, pa joj treba pomoći da se dalje organski razvija i dopunjava novim, jednako kvalitetnim sadržajima. Podrška i pomoć svim dobrim postojećim praksama je duh projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture. Ono što je moj utisak sa konferencije jeste da je ona svakako u velikoj meri govorila o duhu vremena u kojem živimo - tako je dominantan osećaj potrebe za otvorenim modelima koji će se lako u izvesnom smislu moći menjati, jednako govorilo se o nekoj vrsti fluidnosti granica ako govorimo o sadržajima. Jedna od preporuka jeste da se stalno radi na različitim scenarijima. Kako to komentarišete? Kompresija vremena i prostora, izazvana informacionom revolucijom, svakim danom određuje matricu našeg razmišljanja, poimanja stvarnosti ali i planiranja budućnosti. Teško je planirati modele po kojima se aktivnosti mogu predvideti. Sve je fluidno, nestabilno, nezavršeno. U ovome treba naći inspiraciju za osmišljavanje scenarija razvoja koji balansiraju različite promenljive: relativno stabilan prostor i nestabilne tehnološke, umetničke, vrednosne ali i političko-ekonomske elemente. Ključna smernica konferencije je: stvarajte prostore hibridnih namena po co-working principu! Ovakav scenario je odličan, jer dozvoljava učešće više učesnika i njihovu fluktuaciju, međusobni zajednički rad (alone together) koje rezultira velikim spektrom (projektnih) produkcija. Fluidnost scenarija, naspram krutosti modela, jeste razvojna platforma 21. veka i kod nas, kao deliću globalizovanog sveta. Ako govorimo o rezidentima Kineske onda su tu vizuelni umetnici, tu je muzički studio,zatim SKC sa svojim sadržajima. U kom odnosu je kreiranje novih prostora sa novim sadržajima koji će biti uvedeni – pozorište, ples, turizam, galerije, omladinski aktivizam)? Više puta je javno rečeno da je obim umetničke produkcije u Kineskoj mali, što su kasnija istraživanja i pokazala. Za mene je poseban izazov zadržati sve postojeće umetničke stvaraoce koji žele da nastave rad. Novi sadržaji treba i mogu da se uklope ne samo u kulturno-umetnički nego i u planirani prostorni koncept. Niz novosadskih lidera je stvorio respektabilne uspehe u zemlji i inostranstvu. NJihove ekspertize i motivisanost da stvaraju nove vrednosti Novog Sada kao uzorne evropske prestonice kulture, doprineli bi nadgradnji Kineske, novim kvalitetom i autentičnošću. Aktivizam je u centru vizije Kineske, kao Omladinskog kreativnog grada (Youth Creative Polis). Ne samo zbog titule Omladinske prestonice Evrope, nego i zbog suštinske potrebe da se ojačaju kapaciteti mladih kako bi postali samostalni, obrazovani i kreativni stvaraoci. Zbog toga, sledeće godine počinje obnova i nadogradnja objekta za namenu Kulturne stanice „OPENS“. Kineska je jedan od centralnih delova projekta Novi Sad 2021 EPK, ali govorili smo i o Kulturnoj stanici Svilara kao primeru rekonstrukcije industrijskog nasleđa. Na tom tragu ovog meseca će švedski arhitekta Johan Kaselbrant doći u Novi Sad gde će u otvorenom arhitektonskom studiju na Trgu slobode uz učešće stručne javnosti raditi na arhitektonskom rešenju javnih prostora centra Novog Sada. Možete li objasniti o čemu je tačno reč? Projekat „Nova mesta“, Fondacije „Novi Sad 2021“, ima za cilj preuređenje javnih prostora, primenom principa participacije. Javni konkurs za preuređenje javnih prostora gradskog jezgra je najveće „novo mesto“. Nagrađeni radovi su ponudili dobra rešenja. Kako bismo dobili konačno rešenje, Fondacija je pozvala predstavnika švedskog biroa Kanozi Johana Kaselbranta, kao gostujućeg umetnika, da kroz stručnu radionicu sa svim relevantnim akterima (departman za arhitekturu FTN-a, Društvo arhitekata Novog Sada, akteri privatnog i javnog sektora) ponudi konačne smernice za dalju projektnu razradu. Ovaj projekat ističe važnost participacije i evropske dimenzije kojim se malo koji grad, čak i u regionu, može pohvaliti. Radionica će biti od 12. do 15. decembra, a rezultati predstavljeni 1. februara, na Dan grada Novog Sada. Potreba o kojoj se govorilo na konferenciji za kreiranjem kako umetničkog saveta tako i za definisanjem menadžment i master plana koji bi mogao najbolje da funkcioniše u našoj sredini i zakonskom okviru govori o nameri da se stvore optimalni uslovi za dobro funkcionisanje samog distrikta. Koji su po vama najvažniji naredni koraci u tom smeru? Dobra namera da se Kineska četvrt dalje razvija kao umetnički i kreativni distrikt zahteva pravnu formalizaciju i razradu sistema upravljanja. Neke od dobrih primera smo čuli na konferenciji, ali nama je potreban autentičan oblik. Stručni kulturni savet bi, u reprezentativnom sastavu, predložio sistem rada, prava i obaveze i sve druge elemente za dugoročnu održivost i otpornost Kineske. Pitanje ekonomske održivosti nije osnovno, jer je za krhku umetničku zajednicu neophodan pristupačan zakup, ako stvarno želimo da ona bude baza. Sadržaj nije upitan, jer je Kineska kao kreativni distrikt centralni projekat kulturne infrastrukture Novog Sada – evropske prestonice kulture 2021. godine.