Divide et impera!

Planirano je da Nacrt zakona o nauci i istraživanjima bude na javnoj raspravi do 3. 1. 2019. U svom nedavnom istupu u medijima (Večernje novosti od 8. 10. 2018), državni sekretar resornog ministarstva je izjavio da će na osnovu usvojenog zakona o Fondu za nauku Republike Srbije i krovnog zakona u vidu ovog Nacrta, istraživači moći da odahnu jer će njihovi finansijski problemi biti rešeni. Ovim zakonskim rešenjima je naučnicima na institutima u svojstvu pravnih lica obezbeđena finansijska stabilnost jer će, kako se zakonom predviđa, pored projektnog, njihova plata biti i institucionalno finansirana. Direktorka Instituta Vinča je takođe ispoljila zadovoljstvo jer će se, kako ona ističe, ovim zakonom poboljšati položaj naučnika na institutima, zbog čega će najbolji mladi ljudi biti stimulisani da ostanu u zemlji. Lepo, ali kako to obično biva, đavo se krije u detaljima ili bolje rečeno u prelaznim i završnim odredbama. Tako je svojevremeno, na primer, u prelaznim i završnim odredbama Zakona o visokom obrazovanju članom 146, univerzitetskim profesorima (pošto im je 2016. i 2017. Senat odobrio produžetak radnog staža nakon navršenih 65 godina života za još tri godine), to stečeno pravo retroaktivno ukinuto ako do 30. septembra 2018. nisu uspeli da ispune do tada nepostojeći uslov za izbor u zvanje redovnog profesora. Slično tome, dok se ovim Nacrtom istraživačima na institutima u svojstvu pravnih lica kroz institucionalno finansiranje obezbeđuje finansijska stabilnost, članom 126 prelaznih i završnih odredaba se istraživači zaposleni na institutima i centrima pri fakultetima (koji samim tim nemaju svojstvo pravnih lica) praktično teraju na ulicu. U tom slučaju se država ni na koji način ne obavezuje da vodi računa o njihovoj budućnosti - sve se svodi na preporuke i procene, dok finansijske obaveze nema. Država preporučuje fakultetima da što veći broj ovih istraživača prevedu u nastavničko zvanje, nezavisno od toga što je potreba za nastavnicima uslovljena potrebama nastave pri čemu finansijski teret ovakve odluke u potpunosti pada na fakultete koji već godinama kubure sa finansijama. Zatim se preporučuje institutima u svojstvu pravnih lica da naprave procenu potreba za ovim istraživačima i da ih u skladu sa ovom procenom angažuju. Naravno, sasvim je izvesna mogućnost da će ovi instituti proceniti da im niko ne treba. Potom država kaže da će, po za sada nepoznatim kriterijumima, preko Fonda za nauku Republike Srbije angažovati 20% najboljih istraživača iz ove skupine. I na kraju, država će pokušati da, u skladu sa potrebama razvoja kojeg, uzgred budi rečeno i nema, i kroz saradnju sa privredom i osnivanje novih institucija, uhlebi ostatak. Osim ove lične tragedije, fakulteti će pretrpeti veliku štetu jer će im naučni kapaciteti biti desetkovani, dok će fakultetska naučna infrastruktura ostati velikim delom neuposlena. Nema šta, besprekorna preporuka za buduće pozicioniranje na Šangajskoj listi! Strategijom - Divide et impera! (zavadi pa vladaj!) - se u cilju lakše kontrole podanika vladaoci služe od davnina. Ona, po Emanuelu Kantu, spada u osnovne principe koji garantuju uspeh vladaocu. Po Kantu se ova strategija sastoji iz četiri osnovna elementa: stvaranje ili podsticanje podela među podanicima kako bi se sprečili savezi koji bi mogli da ugroze vladara; pomaganje i podsticanje onih koji su voljni da sarađuju sa vlašću; sejanje nepoverenja i suparništva među lokalnim vođama; ohrabrivanje besmislenog trošenja kako bi se smanjila ulaganja u politički i vojni potencijal (čitaj institucije). Na naučnoj zajednici je da pokaže da li poseduje podanički ili građanski mentalitet. Građanski poziva na solidarnost i prevagu opštih nad posebnim interesima.