Arhiva

Turkoskepticizam

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00

Evropsku zajednicu već mesecima muči dilema: primiti ili ne primiti Tursku u svoje redove. Oni koji sumnjaju da je to pametno rešenje, zovu se turkoskepticima, kao što su se oni koji su se kolebali da li da uđu ili ne uđu u Evropsku uniju zvali evroskepticima.

Etimologiju reči Turčin pokušao sam da objasnim u ovoj rubrici još 8. aprila 1994. godine. Neki tvrde da su ovom narodu dali ime Kinezi kad su Turci živeli na njihovoj granici, a drugi da ono potiče od stare turske reči za čoveka.

Skeptik danas označava onoga koji u nešto sumnja. Pojam potiče od naziva starogrčke filozofske škole trećeg veka pre nove ere čiji je začetnik bio Piron iz Elide. Kao i Sokrat, on je svoju filozofiju propovedao samo usmeno. Zagovarao je sumnju u mogućnost spoznaje pravog stanja stvari, te se čovek mora uzdržavati od konačnih sudova, naročito onih kojima podleže masa. Starogrčki glagol skepsesthai je značio posmatrati svet oko sebe bez zauzimanja konačnog stava. Pristalica radikalne skepse bio je i Dejvid Hjum, engleski filozof empirijskog pravca iz 18. veka.

Pristalice prijema Turske u Evropsku uniju tvrde da bi taj prijem pokazao muslimanskom svetu da narodi Evrope nisu protiv njihove religije. Turkoskeptici se s tim ne slažu. Po njihovom mišljenju Turska je slab argument, jer većina muslimanskih zemalja Azije i Afrike smatraju da je Turska zapravo izdajnik muslimanskog sveta, previše bliska Americi. Oni dodaju da bi se prijemom Turske granica Zajednice opasno približila zemljama nimalo prijateljski naklonjenim Evropi, te bi ona postala nebezbedna. Neki, opet, nisu zadovoljni nivoom demokratije u Turskoj i odnosom prema manjinama.

Kako se mišljenja među Evropljanima veoma rizlikuju, turkoskeptici predlažu da se pitanje prijema Turske odloži za petnaest godina. A onda - kud koji, mili moji.