Gubitaš u Karađorđevu

Javnost je očito veoma skeptična prema bilo čemu što se tiče Vojske i bezbednosnih struktura. Kako je reforma Vojske i sektora bezbednosti više nego neophodna, a to iziskuje mnogo novca, Savet ministara je oformio Fond za reformu, telo koje bi upravljanjem viškom vojne imovine trebalo da obezbedi neophodna sredstva. Kako je procena tog viška pet do sedam milijardi evra, pri čemu mnogi ne veruju da će moći da se proda zaista u toj vrednosti, javnost se uzbunila, tim pre što je na čelo Fonda postavljen Vladan Živulović, čovek iz nevladine organizacije Atlantski savet, advokat koji se, prema sopstvenim rečima, već dvadeset godina bavi prometom nekretnina i stranim ulaganjima. Čula se i teza da je formiranje Fonda neustavan čin. Koplja se lome i oko toga hoće li postupak prodaje teći regularno. Odgovarajući na ova pitanja, Vladan Živulović kaže za NIN:

- Fond je osnovan uredbom Saveta ministara u julu ove godine. Fond nema članove, već postoji Upravni odbor čiji su članovi ministar odbrane, njegov zamenik, načelnik Generalštaba, predstavnici ministarstava finansija iz Srbije i Crne Gore, predstavnici centralnih banaka država članica. Ukupno sedam članova. Mene je za direktora predložio ministar odbrane, a postavio me je Savet ministara.

Ko nadzire rad Fonda?

- Postoji nadzorni organ, a to je Savet ministara. Način odlučivanja je takav da treba preći mnogo stepenica. Direktor je u obavezi da jednom mesečno podnosi izveštaj ministru odbrane o radu Fonda. Sam ne mogu da donesem nijednu odluku bez saglasnosti Upravnog odbora, a potom se sa predlogom mora složiti i Savet ministara. Kad je Crna Gora u pitanju, potrebna je i saglasnost njene vlade.

Mnogo se spekuliše vašim članstvom u Atlantskom savetu.

- Posmatrao bih to iz drugog ugla iako mi je ovo sasvim razumljivo. Gospodin Davinić je u Atlantskom savetu proveo četiri godine. Toliko mi postojimo. Mi smo četiri godine zajedno radili na projektima reforme sistema odbrane. Normalno je da će se on opredeliti da mu pomažemo i u ovom poslu. Dane i noći smo proveli na ovim projektima, zajedno sa ljudima iz NATO-a i EU, radili na resocijalizaciji i svemu onome što treba da bi se reformisala naša vojska. Kad pogledate prethodne ministre i broj ljudi koje su oni dovodili iz svojih stranaka, vidite da su oni to radili u daleko većem broju. Ukupan broj ljudi iz Atlantskog saveta je dva savetnika i ja, kao direktor Fonda. Verujem da imam neke kvalifikacije jer se kao advokat bavim već dvadeset i dve godine prometom nepokretnosti i stranim ulaganjima.

Ko je još učestvovao u izradi Strategije?

- Od nevladinih organizacija, to je još Centar za civilno-vojnu kontrolu i Institut G 17 plus, a glavno težište je bilo na Ministarstvu odbrane i njegovim upravama. Mislim da je bio uključen i Fakultet civilne odbrane.

Tvrdi se da Vojska mnogo ćuti. Da li je Generalštab bio uključen?

- Kako da ne.

A da li je Generalštab učestvovao u izradi plana rada Fonda, tj. jesu li se pitali o nekretninama?

- Fondu je data samo nepokretna imovina na raspolaganje, a prethodno je Generalštab morao da da svoje mišljenje. Naoružanje inače spada u Sektor za materijalne resurse pri Ministarstvu odbrane.

General Blagoje Grahovac je osporio ustavnost Fonda. Kojim je zakonom regulisan rad Fonda?

- Već sam rekao da je Savet ministara osnivač a prethodno je Vrhovni savet odbrane doneo odluku o osnivanju. Sve je u skladu s Ustavnom poveljom, jer ona nigde ne zabranjuje rad Fonda. Suština Fonda je novac - vidite da je i ovim rebalansom budžeta Vojska dobila znatno smanjena sredstva. Nije dovoljno ni za plate. A potrebe su ogromne. Reforma Vojske znači rešavanje socijalnih problema, tj. izgradnju dvadeset i dve hiljade stanova za naše ljude. Potrebno je da u skladu sa smanjenjem broja pripadnika Vojske, omogućimo tim ljudima da otpočnu neki drugi posao. Isto tako, moramo obezbediti sredstva za mirovne operacije! Nikako nije protivzakonito. Grahovac tu ima neke druge interese.

Šta je sa zakonom o vojnoj imovini?

- Ne postoji nikakav poseban zakon, već samo Ustavna povelja i zakon o njenom sprovođenju. Članom 21 je određeno da Savet ministara osnuje Komisiju za imovinu, koja je trebalo da uradi predlog o obimu i strukturi imovine država članica, naročito one koja se tiče državnih institucija, pa i Vojske. NJeni rokovi su bili devedeset dana, a oni su produženi. Tek posle utvrđivanja obima trebalo je videti šta je to višak i dostaviti to Skupštini SCG na razmatranje. Kako ta komisija do dana današnjeg taj posao nije obavila, a zahvaljujući članu 21 onemogućen je rad Vojsci, recimo otkup stanova, kreditiranje, otkup garaža, onda je ministar odbrane dostavio spisak te neophodne imovine Savetu ministara, koji je usvojio predloženi obim. Imovina je data Ministarstvu, tj. ministru odbrane da njome raspolaže i da je ustupi Fondu. Potpuno je apsurdno pričati o legitimnosti Fonda. Inače, postoji dosta nedorečenosti u Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje, baš kad je reč o radu te komisije. Kako je Komisija mogla da utvrđuje šta su viškovi, a da prethodno nije utvrdila šta je to što se koristi? Tu je Komisija malo uletela u nadležnosti Saveta ministara jer je sama u nekim slučajevima utvrđivala višak i prodavala ga.

U nekim medijima se pojavio spisak od pet stotina objekata koji su na raspolaganju Fondu. Da li svi idu na prodaju ili se neki i iznajmljuju?

- To je preliminaran spisak. On predstavlja samo mogućnost za ponudu. Mi je osmišljavamo i predajemo Upravnom odboru, pa tek ako se on složi sa tim da se nešto proda ili iznajmi, onda to ide dalje, na Savet ministara. Sada se govori o korupciji. Mi smo inače sa ljudima iz NATO-a, koji su takođe čuli te priče, računali da li se tu isplati nekakva korupcija. Kako je veliki broj ljudi koji odlučuju, zaključili smo da bi svaki pokušaj mita bio veoma skup.

Na osnovu kog kriteriujuma ste stavljali objekte na spisak?

- Nismo mi pravili spisak, već su to radili Generalštab i Ministarstvo odbrane. Nisam siguran da su oni sastavili konačnu listu. To je veoma promenljivo, između ostalog i zato što osnovni vojni dokumenti nisu usvojeni. Kad nemate usvojenu Strategiju odbrane, Vojnu doktrinu, Belu knjigu, onda ne možete sa sigurnošću znati kakvu ćete Vojsku imati. Tek kad to budemo znali, onda možemo odrediti šta ide a šta ne. Nije isto imati pet baza u Srbiji a zbog toga otuđiti sve kasarne koje su u centrima gradova, ili zadržati kasarne. Nadam se da će Strategija biti usvojena 4. novembra. Postoji ceo projekat, ali se u realizaciju ne može ući dok se ne reši pitanje Strategije.

Da li ste već dobili ponude za neke lokacije?

- Već je stigao veliki broj ponuda. Najozbiljniji kada je stanogradnja u pitanju stigao je od američke firme “Meridian DŽomes”. Oni bi trebalo da dođu već 4. novembra kako bi potpisali predugovor. Voljni su da nam izgrade onih 858 stanova na Bežanijskoj kosi, o kojima je dogovoreno još pre četiri godine i podeljeni su ljudima, a mesna zajednica Bežanijska kosa neće da ih završi. Vrednost tih radova je 30-40 miliona evra. Sada Vojska utvrđuje njihovu tačnu vrednost, jer s obzirom na to da Fond nema novca, mi njima nudimo neke lokacije. Oni hoće da uzmu nekoliko lokacija u toj vrednosti. Upravo naši i njihovi advokati prelaze pravni deo a ekonomisti odrađuju svoj posao. Očekujemo da oni, posle potpisivanja ugovora u roku od 18 meseci završe te stanove. Naravno, obezbedili bismo se na svaki mogući način kako bi oni ispoštovali svaki deo ugovora.

Postoji još jedna ponuda, upravo smo je danas dobili. U pitanju je američka firma DGL “Land Holding Corporation”, iz Kalifornije, koja je zainteresovana za Banjički vis (predviđeno je 360 000 kvadrata), zatim sportsko-rekreativni centar u Surčinu, izgradnju dve hiljade stanova. Ima još ponuda. Morate ipak imati u vidu da smo mi počeli sa radom tek 3. septembra.

Delujete kao optimista.

- Optimista sam pod uslovom da nas puste da radimo u miru. Da ne vrše pritiske na nas. Veoma je važno to što je Fond pravno lice. Mi nismo u budžetu. Zato imamo mogućnosti da se zadužujemo kod banaka. Da imamo slobodu poslovanja. Planiramo da uskoro krenemo u otkup vojnih stanova, što bi trebalo da nam kroz protok novca omogući i kreditiranje. Praktično, mi bismo time dobili dodatna sredstva da gradimo i da tako uposlimo i Vojno-građevinsku upravu. Koristićemo najpovoljnije predlagače. Moram da kažem da postoji izraženo interesovanje i stranih banaka, investicionih fondova. Nude nam se neke donacije, doduše nezvanično za sada, i od nekih članica zemalja NATO-a.

Šta je sa vojnim poljoprivrednim dobrima? Karađorđevo, na primer.

- Vojna poljoprivredna dobra nisu data Fondu, osim Karađorđeva. Ali, ovo dobro ima problem dugova. U ovom trenutku je to negde oko 360 miliona dinara i blizu je mogućnosti da bude izuzeto od Vojske i predato na upravu Republici. Republika bi lako mogla da promeni pravni status ovog dobra i da ga otera u stečaj. Mi ipak imamo neke druge ideje; dugoročni zakup, na primer, sa garancijama da će ono biti podignuto, da ljudi neće biti otpuštani, da se vrate dugovi, da se isplaćuje zakup. Imajte u vidu da Krađorđevo ima negde oko 4 600 hektara obradive zemlje; pa farme, ergela! Veliki je gubitaš uprkos tome što je nekada hranilo bezmalo celu vojsku. A Vojska inače nema trenutno kapaciteta da uloži nešto tamo i podigne proizvodnju. Imamo neke veoma zanimljive ponude i mislim da ćemo u najskorije vreme naći rešenje.

Koje su to ponude?

- Sve je suviše sveže i ne bih o tome.

A namenska industrija? Hoće li se ona privatizovati?

- Kad je Fond osnivan, određeno je da će se baviti i namenskom industrijom, ali tek kad stane na noge. Pravi odgovor je u tek osnovanoj Direkciji za namensku industriju pri Ministarstvu odbrane, koja ima za zadatak da sagleda situaciju u ovoj grani.