Predsednička vera

Uprkos tome što je zvanično crkva odvojena od države i ne sme da se meša u državna pitanja, religija je veoma prisutna u gotovo svakom aspektu američkog života i često se koristi u političke svrhe. Koriste je političari dok su na vlasti, kao što se njom često manipuliše i da bi se pobedilo na izborima i na vlast došlo.

Trenutno je pitanje uticaja crkve na državu jedno od najaktuelnijih pitanja u Americi. Vodi se velika polemika oko dva slučaja o kojima će konačnu reč dati Vrhovni sud Amerike.

Jedan roditelj je podneo tužbu Vrhovnom sudu, jer je ateista i smatra da je ustavno pravo njegove ćerke ugroženo time što je prilikom polaganja zakletve pred zastavom, koju polažu svi đaci u osnovnim školama, primorana da izgovori sledeće reči: “Jedna nacija pred Bogom sa pravdom i slobodom za sve.”

Drugi slučaj, koji će takođe rešavati Vrhovni sud, jeste da li je prekršaj Ustava to što u nekim državnim ustanovama postoji tabla sa deset Božijih zapovesti. Pitanje je konkretno vezano za državu Alabamu u kojoj je jedan sudija na ulazu u Savezni sud postavio takvu kamenu ploču. Savezni sud je naredio da se ploča ukloni smatrajući da je to prekršaj američkog Ustava. Nezadovoljan tom odlukom sudija je odmah podneo tužbu Vrhovnom sudu SAD. On je podsetio da je na samom ulazu u zgradu uklesana ogromna figura Mojsija i postavio pitanje kako to da na zgradi ima mesta za Mojsija, a nema mesta za deset Božijih zapovesti koje je on dao Izraelcima.

Ali oba ova slučaja zasenila je sadašnja predsednička kampanja u kojoj je religija postala jedno od ključnih pitanja za oba kandidata. Demokrati od samog početka kampanje žele da DŽordža Buša predstave kao hrišćanskog fundamentalistu i čoveka čije je bukvalno shvatanje Biblije pretnja za osnovna građanska prava Amerikanaca. Sa druge strane, republikanci predstavljaju DŽona Kerija kao oportunistu koji svoje stavove usklađuje sa rezultatima anketa, a ne bazira ih na uverenju i principima i kao čoveka koji ne poštuje ni svoju veru ni uputstva svoje Katoličke crkve. Argumente za to našli su u njegovom izjašnjavanju za pravo žena na abortus i prihvatanju naučnih istraživanja koja koriste moždane ćelije fetusa.

Vera je postala toliko važno pitanje za ove predsedničke izbore da su u poslednjoj debati između predsednika Buša i senatora Kerija oba kandidata najviše vremena potrošila objašnjavajući kako je vera u Boga jedan od značajnih temelja njihovih života, kako dobijaju “snagu” iz te vere i kako će ta vera biti stub njihovog odlučivanja ukoliko budu izabrani za predsednika Amerike.

Mada će mnogima ovo zvučati neiskreno i prozaično, bila bi greška potcenjivati iskrenost kandidata kada je u pitanju značaj vere u njihovim životima. To nije čudno za američku političku scenu niti za američku političku tradiciju. Sami osnivači Amerike, tzv. očevi nacije, izgradili su Ameriku na jednoj duboko religioznoj, i u to vreme revolucionarnoj ideji, a to je da prava građana ne dolaze od države, niti su od nje data, već da su data od samog Boga. Svaki se čovek rađa sa istim pravima upravo zato što su ona data od Boga. Ideja da Amerika ima jedno specifično mesto u Božijem svetu takođe ima dugu istoriju. Naravno, svaki Amerikanac, a i svaki stranac koji koristi američke dolare, seti se toga kad god pogleda američku novčanicu, na čijoj pozadini velikim slovima piše “U Boga verujemo”.

Religija je ključno pitanje i odnosa Amerike sa svetom. Amerika je jedan od glavnih boraca za slobodu veroispovesti u celom svetu. Postoje desetine nevladinih organizacija koje lobiraju američku vladu za prava raznih crkava, religijskih grupa i vera koje su širom sveta ugrožene od vlada njihovih zemalja. U američkom Kongresu postoje komiteti koji se bave pitanjem religijskih sloboda u svetu. Takođe, postoje departmani u Stejt departmentu i u Savetu nacionalne bezbednosti, čak i u Beloj kući u kancelariji predsednika, koji takođe prate stanje religijske slobode u svetu i koji se redovno izjašnjavaju o pitanju tih sloboda.

To nije ništa novo. Isti ti departmani i isti ti komiteti su postojali i za vreme predsedništva demokrate Bila Klintona i sigurno će postojati i ukoliko bude izabran i DŽon Keri.

Religija tako ne samo da ima važno mesto u javnom i političkom životu Amerike, nego često ima veliki uticaj i na samu državu, koja se ponosi time što postoji ustavna podela između države i crkve. Oni koji su širom sveta pristalice američke demokratije, a ne shvataju u kolikoj meri je ta demokratija vezana za veru u Boga, ne shvataju osnovnu stavku te demokratije. Ali uticaj religije na američku državu ne može se opisati ni kao neka mutacija demokratije. Sami “očevi” američke nacije znali su da država treba da se zasniva na temeljima vere, ali istovremeno su se i plašili države koja manipuliše verom i crkvom, tako da su pokušavali da nađu balans. Taj balans su našli u Ustavu i zbog toga su pomenuti procesi koji se vode na Vrhovnom sudu veoma značajni za američku demokratiju. Ako Ustavni sud podrži pravo da se religiozni simboli zvanično koriste u državnim zgradama, uključujući i škole, to bi samo potvrdilo ono što se zna već više od dvesta godina - Amerika veruje u Boga.

Obrad Kesić