Uhvaćeni sa rukom u džepu građana

Da li su naši poslanici korumpirani? Mogu li se lako kupiti? Obrazlažući zašto je neophodno usvojiti zakon o Narodnoj skupštini Republike Srbije (u čijem se predlogu čak 18 članova bavi poslaničkim statusom - više privilegijama, manje obavezama), sami su na ova pitanja dali potvrdan odgovor. Navodno, visoka plata, najpovoljniji mogući uslovi za sticanje penzije i slične pogodnosti (doškolovanje o trošku države tokom mandata i slično) destimulisaće ih da “crnim parama” pune džepove.

Nije, istina, objašnjeno kako nekoga visoka plata može da odvrati, ako je nemoralan, da primi mito, ali bi, u svakom slučaju, istražni organi morali da se pozabave (nesmotrenim?) priznanjem narodnih predstavnika o virusu podmitljivosti u njihovim redovima.

Pokazalo se još nešto: kada je reč o privilegijama, svi poslanici su u istoj partiji, bez obzira na ideologiju, Hag, Kosovo... Na jednoj strani javnost, na drugoj oni. Pa su sada, kada su, pod pritiskom te iste javnosti, bili prinuđeni da predlog ovog zakona iz hitne prebace u redovnu proceduru (sa mogućnošću da bude i tiho zaboravljen), grdno ljuti na narod, medije, na sve one koji su izvan zdanja u Ulici srpskih vladara.

Pravo na penziju po povlašćenim uslovima imaju svi poslanici od 1990. godine, piše u Predlogu zakona o Narodnoj skupštini. Takvih ima oko 1 000.

Poslanik sa 20 godina radnog staža i sa 50 godina starosti imao bi penziju u bruto iznosu od oko 60 000 dinara. “Pravo na penziju sticalo bi se danom prestanka mandata ili smrću bez obzira na uslove koji su određeni za sticanje prava na penziju po opštim uslovima”, stoji u Predlogu.

Za poslanike, tako, ne bi važilo, kao za obične smrtnike, da visina uplaćivanog doprinosa određuje visinu penzije. Razlika bi se nadoknađivala iz budžeta.

Tako se Srbija suočila sa problemom zemalja ometenih u razvoju: važan zakon, onaj koji reguliše rad jednog od stubova vlasti, nećemo dobiti jer su nad opštim pobedili pojedinačni interesi. Misleći da su lukavi, predlagači ovog zakona (u Administrativnom odboru svi njegovi članovi, iz svih partija, poduprt, kasnije, potpisima još 205 poslanika) u ovaj značajan akt pokušali su da proture, na mala vrata, neizmerne beneficije samima sebi. A kada su uhvaćeni sa rukom u džepu građana (koji bi sve to, naravno, plaćali), počeli su da vrdaju, prebacuju odgovornost, povlače se...

Srbija se, tako, još jednom suočila sa problemom političke elite, čiji vidokrug (vizije da ne pominjemo) retko nadilazi sopstveni novčanik. Pa se poslanicima, naravno, učinilo da plata od 35 000 dinara (plus paušal od 16 000) nije dovoljna. Parlamentarci iz unutrašnjosti imaju, uz to, pravo na hotelski smeštaj B kategorije, kao i neograničen broj besplatnih putovanja drumskim, železničkim, javnim gradskim i rečnim saobraćajem na teritoriji Srbije, kao i, naravno, na avionski prevoz.

Slovenija - pogrešan primer Pravo na penziju slovenačkih poslanika ni u čemu se ne razlikuje od prava ostalih građana Slovenije Argumente za predlaganje enormnih povlastica sebi naši poslanici mahom su nalazili u “dobrim primerima evropskih i parlamenata iz okruženja”, ponajviše se pozivajući na slovenačko iskustvo. Sakrili su, međutim, da je prosečna poslanička plata u Sloveniji samo tri puta viša od prosečne (naši su tražili pet puta veću). I još nešto: pravo na penziju slovenačkih poslanika ni u čemu se ne razlikuje od prava ostalih građana Slovenije. Evo još primera, iz okruženja i šire.. MAKEDONIJA: Predlog zakona sličan našem, kojim se poslanicima daju ogromne privilegije, ove nedelje je povučen iz procedure Sobranja. Zbog pritiska javnosti. MAĐARSKA: Poslanici primaju honorar umesto plate, ali im se vreme provedeno u parlamentu računa, kad je radni staž u pitanju, kao stalno zaposlenje. Posle prestanka mandata platu dobijaju još šest meseci. Imaju pravo i na besplatan prevoz, kao i zdravstveno i socijalno osiguranje. Poreze i doprinose plaćaju iz sopstvenog džepa. HRVATSKA: Dok su u Saboru, osim brojnih privilegija (poput neograničenih troškova putovanja, prava na funkcionerski stan u zgradama u vlasništvu države, naknade za odvojen život), imaju i tri puta veću platu od prosečne. Makar koliko vremena proveli u Saboru, stiču pravo na poslaničku penziju, ali samo ako zadovolje ostale zakonske uslove, iste za sve građane. BiH: Poslanici mesečno primaju 1 400 evra, u šta se računa i paušal i dodatak na minuli rad. Stan mogu da iznajme u vrednosti do 230 evra. FRANCUSKA: Pravo na penziju stiču na osnovu civilnog i poslaničkog staža, za šta postoje dva penzijska fonda, u koje za prvih 15 godina poslanikovanja uplaćuju dvostruku penzijsku kotizaciju. VELIKA BRITANIJA: Britanski Parlament ima sopstveni penzioni sistem, u koji poslanici mogu za vreme mandata da uplaćuju doprinos. Samo oni koji izdvoje šest odsto od 100 000 dolara, koliko iznosi prosečna bruto plata poslanika, stiču pravo na penziju sa napunjenih 65 godina. NEMAČKA: Posle dva mandata, nemački poslanik stiče pravo na penziju koju može da koristi tek pošto doživi minimalnu starost, istu za sve, zakonski predviđenu. Ako nema još neki osnov, dobijaće 24 odsto pune poslaničke penzije, a ova se stiče posle najmanje 23 godine rada u parlamentu i, opet, može se koristiti tek u godinama starosti predviđenim za sve građane. AUSTRIJA i RUSIJA: Priveligije poslanika u Austriji ravne su nuli, kao i onih u Dumi, koji čak ni po platama ne odskaču od proseka u zemlji.

Tu su i regres, otpremnine, dnevnice, topli obrok, nadoknada kirije do 40 000 dinara. I, naravno, ono što se u javnosti pominje sa gotovo mitskim prizvukom - uživanje u dotiranoj hrani skupštinskog restorana (pastrmka 100, čorba 30, palačinke sa orasima 40 dinara...)

Obični smrtnici, po Predlogu zakona o radu, koji se upravo nalazi u proceduri, do beneficija koje uživaju poslanici (regres, topli obrok) mogu da dođu tek kolektivnim pregovaranjem. Dugim, napornim i neizvesnim.

Povlačenjem Predloga zakona o Narodnoj skupštini iz hitne procedure problem, naravno, nije rešen. Status poslanika treba trajno i precizno regulisati, mora im se obezbediti stabilan status bez primisli na uravnilovku, ali samo ako se o tome postigne “sporazum sa narodom”.

Uz još jedan uslov: da se narodni predstavnici (i svi državni funkcioneri) zakonom obavežu da javnosti pruže na uvid svoju imovinsku kartu. Kao što je u zemljama na koje se pozivaju kada traže privilegije.

Dragana Perić

Branislav Jovanović