Arhiva

Tužiću sam sebe i pobediću

Danica Popović | 20. septembar 2023 | 01:00
Kad ste poslednji put gledali predstavu „Kralj Ibi“? Evo, da vas podsetim – prošle subote! Samo, ta predstava se još nije završila, i neće skoro. A ko pogleda malo bolje, videće sebe kako u njoj učestvuje! A baš prošle subote, kao za inat, menjao se tekst, ubačena je scena u kojoj predsednik (svega) očajava što narod ne veruje da njegov brat nije učestvovao u „aferi Jovanjica“, i onda najavljuje kako će gradonačelnik Novog Sada (i potpredsednik njegove stranke) već u ponedeljak podići krivičnu prijavu – ne samo protiv brata, nego i protiv njega lično! Sad, problem je nastao zbog toga što polovina učesnika još nije ni shvatila da učestvuje u predstavi - pa ima dosta praznog hoda i zastoja... Umesto da izađu iz pozorišta, mnogi sede i pitaju se – kako može gradonačelnik Novog Sada da podnese krivičnu prijavu protiv predsednika države zbog dela za koje sa sigurnošću zna da se nije desilo? I zašto mu, kao najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta, predsednik (svega) nije rekao koje su posledice lažnog prijavljivanja? Da nije to nameštaljka, u kojoj će stradati gradonačelnik Novog Sada, u čiju nevinost niko ne sumnja? Možda bi se u pozorištu i našla neka dobra duša da ga spase, ali prođe scena, gotovo... dolazi Agencija za borbu protiv korupcije koja brzinom munje saopštava gledalištu da ne postoji sukob interesa između ministra unutrašnjih poslova i njegovog oca, jer otac nikada, na bilo koji način, nije bio angažovan u toj kompaniji GIM koja se bavi trgovinom oružja. Potpuni haos: dok Agencija priča jedno, na sceni još stoji predsednik (svega), koji tvrdi suprotno, a pored njega stoje mediji, beleže, javljaju, prenose, najglasnija je ona novinska agencija Beta: „Odgovarajući na pitanje novinara o povezanosti Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova, s firmom za trgovinu oružjem GIM, Vučić je rekao da je „Stefanović bio pravni savetnik u toj firmi, iako je inače ekonomista“ i dodaje „Pa šta ako je bio, je’l to neko krivično delo?“ Pa naravno da nije! Ali, kako to može, vajka se publika, ekonomista da bude pravni savetnik, hajdete molim vas... ovaj deo da se izbaci u narednoj predstavi!!! U celu zbrku ubacuje se jedna istorijska sekvenca, gde nekakav profesor univerziteta vodi zdravog i pravog mladića na ispit i predstavlja ga kao slabovidog, ne bi li taj lakše položio, pa odmah zatim raspisuje konkurs da ga primi za svog asistenta... Ali, avaj, nesuđeni kandidat propada, i tek mnogo kasnije postaje vlasnik Megatrenda. Onda se priča vraća u stvarnost, gde sada već sredovečni vlasnik tog Megatrenda, vidno razočaran domaćim lažljivim medijima, prodaje svoj univerzitet izvesnom Đorđeviću za 56 miliona evra, i odlazi u svoj drugi dom, u Kan. Ipak, ni to mu ne polazi za rukom, jer se, za svega par dana (dok predstava traje, li traje), ispostavilo svašta... Da taj kupac nema ni prebijene pare, da ni kiriju ne plaća, da mu upadaju kirajdžije i odnose mu televizor, a on ih, besan, lažno prijavljuje miliciji... pa ga na kraju, nesrećnog kupca, hapse, zbog lažnog prijavljivanja napada. Što nas vraća na prvi čin, i još uvek lebdeće opasnosti nad gradonačelnikom Novog Sada zbog lažnog prijavljivanja predsednika države i njegovog rođenog brata... ah, kakve napetosti, kakve katarze u gledalištu!!!! I sad, ko bi u ovoj predstavi - i u ovoj zemlji - voleo da bude predsednik (svega) ili njegov rođeni brat? I nije čudo, evo, predsednik sve glasnije govori: „Sam ću se tužiti sudu - i pobediću.“ A jedan iz publike, sa Tvitera, dobacuje, kaže, kad izgovoriš „pobediću“, reci „onda ću naplatiti odštetu i dati je u dobrotvorne svrhe.“ Treba ti efektan završetak - pred pauzu! A vi, gde ste krenuli? Nema pauze u ovom pozorištu. Ni za glumce - ni za publiku.