Arhiva

Sve fabrike oružja rade za GIM i Tešića

Vuk Z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Privatna firma GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše, i Partizan tek, čiji je jedini vlasnik trgovac oružjem Slobodan Tešić, nisu samo poslovali sa Krušikom iz Valjeva, od kojeg su mine nabavljali po povlašćenim cenama, već i sa drugim državnim preduzećima namenske industrije Srbije. Dokumenti o isporukama oružja iz Krušika, u koje je NIN imao uvid, otkrivaju da je sa robom proizvedenom u valjevskoj fabrici, namenjenom kupcima iz inostranstva, bilo i oružja napravljenog u još četiri državne fabrike - u Prvoj petoletki iz Trstenika, Slobodi iz Čačka, Zastava oružju iz Kragujevca i Prvom partizanu iz Užica. Ta dokumentacija, takođe, otkriva da su u krugu valjevskog Krušika neke privilegovane privatne firme, a pre svih Partizan tek, skladištile i oružje proizvedeno u drugim fabrikama, konkretno u Zastava oružju i Prvoj petoletki. NIN je već pisao da je GIM svoje „zalihe“ držao u magacinu MUP-a na Avali, a ni posle šest nedelja od MUP-a nismo dobili odgovor na pitanje kako je i pod kojim uslovima zaključen ugovor sa firmom čiji je predstavnik baš otac ministra policije. Upravo ovih dana, kada afera Krušik dostiže vrhunac i kada su o njoj počeli da izveštavaju danski, francuski, nemački i drugi svetski mediji, sprema se novi kontingent oružja, koji bi trebalo da krene put Saudijske Arabije. NIN saznaje da je u pitanju poslednja, četvrta isporuka po ugovoru broj 28/13-GIM-KV/2018/3 između privatnog preduzeća Gorana Todorovića, poslovnog ortaka Branka Stefanovića i Ministarstva odbrane Saudijske Arabije. Upravo zbog sklapanja ovog posla otac ministra policije je početkom juna 2018. i putovao u Rijad, glavni grad Saudijske Arabije, a BIRN je objavio njegov zahtev za vizu, u kojoj je navedeno da tamo putuje kao pravni zastupnik GIM-a. Tim ugovorom od Krušika je naručeno 60.000 mina kalibra 60 milimetara, 150.000 mina od 81 milimetar, 7.000 mina od 82 milimetra i 50.000 mina od 120 milimetara. U ugovoru se precizira i da dogovorene količine budu isporučene u četiri ture. Prva isporuka bila je u decembru 2018, kada je zajedno sa minama iz Krušika isporučeno i 100.000 komada artiljerijskih metaka 23x152 milimetra, proizvedenih u Slobodi iz Čačka. Osim dokumenta o isporuci, jednim zvaničnim mejlom od 24. oktobra 2018. najavljuje se utovar kamiona sa oružjem iz Krušika i Slobode iz Čačka za jedan zajednički kontingent. Mine iz Krušika zajedno sa minobacačima Prve petoletke iz Trstenika, na osnovu drugog ugovora GIM-a i Saudijaca, isporučene su 9. avgusta 2017. sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“. Na fotografijama, od kojih je NIN neke objavio u broju od 31. oktobra 2019, jasno se vidi da su tada na niškom aerodromu bila i tri šlepera sa minobacačima iz Prve petoletke. Avio-prevoznik je bila beloruska kompanija Rubi star (Ruby Star), koja je u više navrata optuživana za nelegalni transport oružja na Bliski istok. Na fotografijama se vide i oznake minobacača M81mm i M69B, koji su deo proizvodnog asortimana Prve petoletke. U autorskom tekstu za NIN general Momir Stojanović, nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) i bivši predsednik Odbora za bezbednost Skuštine Srbije, koji je na to mesto postavljen kao kadar SNS-a, napisao je da je GIM minobacače Prvoj petoletki plaćao oko 11.000 evra, a da ih je Saudijcima prodavao za više od 20.000 evra. Dokumenti o minama koje je GIM kupovao od Krušika i kasnije preprodavao, otkrivaju dramatičnu razliku između nabavnih i prodajnih cena, a Stojanović tvrdi da je slično bilo i sa oružjem Prve petoletke. Dok su ugovarani svi ovi, za fabriku štetni poslovi, direktor Krušika bio je Mladen Petković, kadar SNS-a iz opštine Zemun, a generalna direktorka Prve petoletke Anđelka Atanasković je u više navrata pružala veoma upadljivu podršku Aleksandru Vučiću i Ministarstvu odbrane. Predsednik Srbije i SNS-a je nju, zauzvrat, jednom prilikom nazvao „žena zmaj“, aludirajući na njen navodni poslovni uspeh. Atanaskovićeva mu je uzvratila: „Iznenadila sam se da Vučić uopšte zna za mene. Živim u Trsteniku, maloj sredini i nisam ni imala priliku da se sretnem sa predsednikom. Na sastanku za investicije sam se upoznala s njim, zahvalila mu se na komplimentima i moram da priznam da mi sve to baš imponuje.“ Inače, Prva petoletka je dobijala novčanu pomoć od države, dok je prema navodima Momira Stojanovića sklapala štetne ugovore sa GIM-om. Tako je Vlada Srbije sredinom 2017. za Prvu petoletku obezbedila 3,5 miliona evra za modernizaciju opreme. GIM je poslovao i sa Zastava oružjem, tako što je od te državne firme kupovao pištolje i potom ih prodavao Sjedinjenim Američkim Državama. Prema do sada dostupnim podacima, od početka 2017. do sada je evidentirano osam pošiljki GIM-a za tržište SAD. U jednom od izveštaja navodi se da je 30. marta 2019. isporučeno 1.558 pištolja. Ovi poslovi GIM-a su posebno zanimljivi ako se zna da Zastava oružje ima ovlašćenog i eksluzivnog zastupnika za američko tržište. Tim pre bi bilo zanimljivo čuti odgovore na neka pitanja - kako i kojim kanalima je GIM uspeo da uspostavi veze sa Zastava oružjem, po kojim cenama kupuju, a po kojima izvoze pištolje Zastave u SAD. Inače, direktor Zastava oružja je Mladen Petković, koji je do kraja 2018. bio direktor Krušika, državne firme kojoj su u to vreme privilegovane privatne firme, među kojima su GIM i Partizan tek Slobodana Tešića, dugovale sedam miliona evra. Petković je već godinu dana direktor Zastava oružja, a u međuvremenu je dug tog preduzeća, kako je za Danas izjavio predsednik Sindikata Dragan Ilić, narastao na skoro 17 milijardi dinara i veći je od ukupnog kapitala preduzeća. Iz dostupnih dokumenata vidi se i da je Tešićev Partizan tek sa minama iz Krušika Ujedinjenim Arapskim Emiratima tokom jula i avgusta 2018. istovremeno isporučivao mitraljeze i puške Zastava oružja i minobacače Prve petoletke. Ugovori otkrivaju i da je Partizan tek u krugu Krušika skladištio oružje proizvedeno u drugim fabrikama namenske industrije, tako da je valjevska fabrika Tešiću praktično služila kao svojevrsni distributivni centar. Samo u julu i avgustu prošle godine sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ bilo je sedam letova za UAE sa tovarima oružja. Isporukom II-8 od 20. jula 2018. isporučene su 2.832 mine od 120 milimetara iz Krušika i 945.000 metaka kalibra 7,62x54 milimetra iz Prvog partizana. Opoziciona poslanica i potpredsednica SSP Marinika Tepić u utorak je pokazala dokument, koji su potpisali generalni i dva izvršna direktora Prvog partizana, da se radnicima koji su bili na mitingu Budućnost Srbije 19. aprila 2019. u Beogradu kao nadoknada za to isplati - prosečna mesečna plata. U kasnijoj isporuci označenoj II-13 pored 9.120 mina kalibra 82 milimetra iz Krušika bilo je 300 snajperskih pušaka M91 kalibra 7,62x54 milimetra, 50 snajperskih dalekometnih pušaka M93 kalibra 12,7x108 milimetara, 1.000 automatskih puška kalibra 7,62x39 milimetra i 300 puškomitraljeza M84 kalibra 7,62x54 milimetra, proizvedenih u Zastava oružju. NIN je već pisao o ovom 13,7 miliona dolara vrednom ugovoru Krušika i Partizan teka od 28. marta 2018, a sada je na površinu isplivala i informacija da je prilikom njegove realizacije, osim ugovorenih mina, kupcima iz inostranstva isporučeno i oružje iz Zastave i Prve petoletke. Pri tome je Krušik po 50.000 mina od 81 i 82 milimetra i 30.000 mina od 120 milimetara prodavao Partizan teku po privilegovanim cenama, koje su važile i za GIM. Mine od 81 i 82 milimetra prodavane su po neto ceni od 72,2 dolara, ili za 75,81 dolar sa komisionom provizijom od pet odsto, dok je neto cena mina od 120 milimetara bila 195 dolara, a sa komisionom provizijom od pet odsto 204,75 dolara, što je daleko niže od cena po kojima je iste mine kupovao državni Jugoimport SDPR. Po kojim je canama Partizan tek kupio puške od Zastava oružja i minobacače Prve petoletke i po kojim je cenama prodao Ujedinjenim Arapskim Emiratima nije za sada poznato. Ali, na osnovu više ugovora, zna se kako je i Partizan tek skladištio oružje Zastava oružja i Prve petoletke u Krušiku. Ugovorom od 2. februara 2016. dogovoreno je da se po ceni od 24,9 dolara po danu u valjevskoj fabrici skladišti 70 minobacača od 60 milimetara, 30 od 82 milimetra i 15 od 120 milimetara Prve petoletke. Skladištenje 200 puškomitraljeza M84 po istoj ceni od 24,9 dolara po danu ugovoreno je 22. juna 2016, dok je dva meseca kasnije, 23. avgusta dogovoreno da se za 47,3 dolara po danu uskladišti 200 puškomitraljeza M84, 240 snajperskih pušaka M91 i 72 dalekometne snajperske puške M93. Još 300 puškomitraljeza M84 uskladišteno je 15. decembra 2016. po ceni od 24,9 dolara po danu. Godinu kasnije, 11. oktobra 2017. dogovoreno je skladištenje 400 puškomitraljeza M84, 2.000 automatskih pušaka 7,62 milimetra, 200 komada snajperskih pušaka M91 i 100 dalekometnih snajperskih pušaka M93, ovoga puta po ceni od samo 1,25 dolara po toni na dan. Količine koje su se čuvale u Krušiku stalno su se povećavale, pa je Partizan tek od rukovodstva valjevske fabrike 20. novembra 2017. tražio da se uskladišti 5.000 automatskih pušaka kalibra 7,62 milimetra. Sve ugovore o skladištenju potpisali su Mladen Petković, tadašnji direktor Krušika i Zoran Petrović, tada direktor Partizan teka, a na njegovo mesto u međuvremenu Tešić je postavio Nebojšu Šarenca. Uprkos tome, Zoran Petrović, zajedno sa Slobodanom Tešićem i još nekim njegovim saradnicima, našao se na crnoj listi, koju je američka administracija objavila 9. decembra ove godine, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, zbog ilegalnih i nezakonitih akcija prilikom trgovine oružja. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić tvrdi da je Tešićev saradnik Zoran Petrović sada zaposlen u BIA. Vlasti u Srbiji dugo su nastojala da dokažu da nisu tačne tvrdnje potpredsednice SSP-a Marinike Tepić da su „mesecima krili“ dokument SAD u kom se navodi da delovanje Tešića predstavlja „direktnu opasnost po međunarodnu stabilnost i bezbednost“, ali je američka ambasada poručila da je „korupcija ozbiljno pitanje za SAD“ i da su Vladi Srbije „adekvatnim kanalima više puta preneli zabrinutost“ zbog toga. Posle te diplomatske bruke usledile su još gore stvari po srpsku vlast, jer su i vodeći svetski mediji počeli da izveštavaju o njoj. I nemački Špigl detaljno izveštava o aferi Krušik i navodi da je „Aleksandar Obradović gotovo u potpunosti dokumentovao korupcionašku praksu“ GIM-a i da to „u Srbiji mnogi slave kao simbol otpora moćnoj srpskoj `državnoj mafiji`“. Na ove navode o korupciji srpske institucije su uglavnom prave gluve i slepe. Agencija za borbu protiv korupcije je zaključila da u slučaju ministra Stefanovića i njegovog oca nema skukoba interesa ignorišući dokumente - vizu Branka Stefanovića i zapisnik iz Krušika kojima se otkriva da je on bio zvanični predstavnik GIM-a. Pri tome se uopšte nije bavila ugovorima Krušika sa privilegovanim firmama, poput GIM-a, iz kojih se jasno vidi da su u nekim slučajevima mine kupovale za nižu cenu od cene koštanja. Za to vreme Obradović je i dalje u kućnom pritvoru, iako to više ne zahteva ni tužilaštvo, koje je tek posle skoro godinu dana od izbijanja afere tražilo od BIA i VBA da prikupi podatke o poslovanju Krušika. Događaji uveliko prestižu reakcije institucija. A sada je jasno da privilegovane privatne firme nisu poslovale samo sa Krušikom, već i sa skoro svim fabrikama oružja i vojne opreme u Srbiji.