Crvene vrpce i praporci

„A šta je bilo sa Crtinim pitanjem? Pa moram da vam kažem, ja nisam rekao da se zabrani funkcionerska kampanja. Ne znam šta to znači, da mi zabranite da radim 45 dana? Je l’ to hoćete? Da se ne sastanem sa Si Đinpingom na Samitu 17 plus 1? Je l’ to želite da mi zabranite? Hoćete da zemlja prestane da diše da bi neki mogli da dobiju neki glas više? Kao, ljudi su glupi pa ne znaju da ja obavljam državni posao nego misle da je to partijski posao? Ne potcenjujte ljude, to nikad nisam rekao. Ali usvojen je amandman, ja mislim Olene Papuge, koji govori o zabrani funkcionerske kampanje. Posebno do 16 sati, dakle, niko ne može da se pojavi, ne sme da se pojavi u službenom vozilu, ne smete da koristite državne resurse – taj amandman je usvojen. A da mi zabranjujete da se sretnem s Merkelovom, Putinom, Makronom, Si Đinpingom, zato što se to vama sviđa i zato što Šolak, Đilas i Mišković ne mogu lako da preuzmu vlast? Razočaraću vas, taj film nećete da gledate.” Citirao sam odgovor predsednika Vučića na novinarsko pitanje o tome što Narodna skupština nije usvojila amandman na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je inicirala Crta, a kojim bi se, kako mi u Crti verujemo, zakonski uvela suštinska zabrana funkcionerske kampanje. U tekstu amandmana koji smo dostavili narodnim poslanicima, ništa nije ni nagoveštavalo mogućnost da se predsedniku države ili bilo kome privremeno uskrati pravo na rad. Tek nam ni na kraj pameti nije bio Si Đinping. Da ne bih trošio dragoceni prostor u Nin-u, čitaoci mogu na sajtu Crte da vide integralan tekst amandmana o kojem govorimo. Iz ugla organizacije koja se bavi posmatranjem izbora, te joj je nepristrasnost prema političkim subjektima uslov nad svim uslovima za postojanje, preteško mi je da ulazim u to zašto predsednik netačno tumači našu inicijativu. Da ne pominjem tek pitanje koji su mu motivi da nas diskredituje, insinuirajući da radimo za Šolaka, Đilasa i Miškovića. Čini mi se, ipak, očiglednim da je praksa funkcionerske kampanje suviše korisno oruđe za očuvanje vlasti da bi se bilo koja vladajuća ekipa lako nje odrekla. Nije Crta jedina koja već dugo ukazuje na to da je nejasno razgraničenje državnih dužnosti i partijske promocije jedan od ključnih nedostataka izbornog procesa. To je zvanično zaključila i Misija Kancelarije za demokratiju i ljudska prava OEBS-a. Iza pomalo rogobatnog termina funkcionerska kampanja stoji sve ono silno otvaranje i završavanje infrastrukturnih, državnim novcem finansiranih radova, koje se intenzivira kako se predizborna kampanja bliži kraju. Kada javni interes zameni privatni, a granica između države i partije nestane, nastupa zloupotreba javnih resursa. Taj manir kojim vlastodršci poručuju građanima „gle šta smo vam podarili”, kao da zaboravljaju da sve te projekte, kao i vlast samu, građani plaćaju, ponekad dobije i formu groteske svečanim puštanjem u rad liftova i semafora. Kada bi vladajuća većina samo na trenutak zamislila kako će sutra (opet) biti opozicija, jasno bi joj bilo kako je sprečavanje zloupotrebe masovnog presecanja crvenih vrpci i u njenom interesu. Za demokratiju nema ničeg prirodnijeg od ciklusa smenjivanja vlasti. Smenjivost vlasti, na izborima naravno, temeljna je odlika demokratije, pa se i kvalitet izbora procenjuje na osnovu toga da li oni pružaju realnu mogućnost da se smena dogodi. I da to ni za koga ne bude kraj sveta. Ni početak istorije. To se ne može dogoditi u izbornim uslovima u kojima bilo ko nekontrolisano raspolaže svim javnim resursima, čvrsto kontroliše medije i ukida mogućnost dijaloga i debate. Nije Crti cilj niti misija da skine jednog, a dovede drugog na vlast. Cilj joj je da Srbija bude društvo u kojem građani slobodno, na temelju dobre informisanosti o programima i biografijama kandidata, lišeni manipulacija, pritisaka i ucena odlučuju o tome kome će dati poverenje. Uoči 2020. godine to ne bi smelo da zvuči kao totalna utopija. Ili tako, ili auto-put, sija mesec žut…