Najbolja kontrola lokalnih budžeta

Budžeti jedinica lokalnih samouprava i njihovo trošenje predstavljaju uvek aktuelnu temu, posebno ako znamo da se realan, ekonomski život u prvom redu odvija i ogleda na lokalnom nivou. Zbog toga lokalni budžet predstavlja najvažniji instrument ekonomske, ali i ukupne politike jedne lokalne samouprave. Građanima je važno kako se troše njihove pare i izuzetno su zainteresovani da lokalna vlast svaki budžetski dinar iskoristi na najbolji mogući način. Od lokalne administracije se očekuje da bude kvalitetan servis građana i da propisno i efikasno troši i upravlja ograničenim budžetskim novcem. Nedovoljno jasno izvršenje budžeta i netransparentna javna potrošnja, vešto sakrivena u budžetskim „crnim kutijama“, građanima koji su i poreski obveznici, stalno nameću pitanje da li je potrošeni novac, koji je od njih uzet, rezultirao unapređenjem lokalnog razvoja, infrastrukture, podrške mladima, socijalnih usluga... Jedan od načina da se građani nađu u boljoj poziciji, lakše razumeju kako se i za koje namene troši njihov novac, predstavljao je prelazak izrade budžeta sa linijskog na programski model, i to kroz prebacivanje težišta s pukog praćenja i prikazivanja pregleda utrošenih budžetskih sredstava na ciljeve koje lokalna vlast želi da ostvari i postignute rezultate. Obaveza uspostavljanja interne kontrole u lokalnim administracijama, koja obuhvata uvođenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije, bio je drugi način da građani transparentnije prate rezultate potrošnje svog novca. Ovakva nova pozicija građana u lokalnim samoupravama stavila ih je u situaciju da mogu da steknu neuporedivo jasniju sliku o političkoj odgovornosti lokalne vlasti zbog olakšanog povezivanja političkih obećanja i liste prioriteta u budžetu, opredeljenih budžetskih sredstava za utvrđene prioritete i, na kraju, stepena ispunjenja predizbornih obećanja. Prošlo je 10 godina od propisivanja zakonske obaveze da se FUK uvede u lokalne samouprave u Srbiji i više od tri godine otkako je otvoreno pregovaračko Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, koje nam nameće obavezu izgradnje efikasnog sistema FUK kod korisnika javnih sredstava. I pored jasnih koristi koje njegovo uvođenje donosi građanima i propisanih i preuzetih obaveza, izveštaji nadležnih državnih institucija govore da lokalne administracije „ne žure“ sa uspostavljanjem funkcionalnog sistema FUK. Razlog za ovakvo stanje može biti „strah od novog i nepoznatog“, što je često korišćen argument za odlaganje reformi. Čini se da je za ovakvo stanje, ipak, presudna nespremnost lokalnih vlasti i njihovih administracija na promenu svesti i pristupa u pružanju javnih usluga i transparentnom trošenju novca građana. I posle četiri godine od uvođenja, budžeti značajnog broja lokalnih samouprava i dalje se prezentuju, obrazlažu i ocenjuju na stari način, pa ponekad liče na „monstrume“, jer nisu ni linijski, ni programski. S druge strane, u jednom broju lokalnih samouprava sistem FUK uveden je samo formalno, ali ne i praktično, što može biti vrlo štetno zbog zablude da se „ima“ FUK. Danas se grad Šabac po mnogim stvarima ponaša drugačije u odnosu na najveći broj lokalnih samouprava u Srbiji, a u pojedinim oblastima prednjači (vrednost budžetskih izdvajanja za kulturu, lokalna poreska decentralizacija – najdirektniji vid javnog demokratskog izjašnjavanja građana po mesnim zajednicama o potrošnji prikupljenog poreza na imovinu fizičkih lica...). Stavljajući građane Šapca i njihove potrebe u fokus svih aktivnosti, lokalna vlast je sa svojom administracijom u prethodnom periodu započela primenu paketa mera za unapređenje odgovornog trošenja ukupno raspoloživih lokalnih javnih resursa, uključujući i ograničena budžetska sredstva. Takvo opredeljenje za rezultat ima: sertifikovanu lokalnu administraciju za uveden sistem ISO standarda kvaliteta, a zatim i više puta resertifikovanu; uvedenu internu reviziju kao deo internih kontrola; popisane poslovne procese i propisanih 505 procedura i njihovih rizika, čime je stvorena osnova za uspostavljanje i vođenje Registra rizika grada, kao ključnog segmenta sistema FUK; svaku propisanu proceduru sa definisanim svojim „proizvodom“ ili „uslugom“ za čije je izvršenje zadužen konkretan službenik, što omogućava da se prati njegov učinak i dalje vrednovanje, nagrađivanje i napredovanje prema rezultatima; sačinjen pregled postojećih i definisane nove kontrolne aktivnosti koje treba da omoguće da se uspešno upravlja identifikovanim i procenjenim rizicima, a sve u nameri da ne ugroze ostvarenje utvrđenih ciljeva grada; imenovanog rukovodioca za upravljanje rizicima grada; izradu pasoša indikatora uspešnosti u punom zamahu, što će omogućiti praćenje, merenje i ocenu ostvarenih rezultata. Sve navedeno vodi uspostavljanju uređenog sistema koji podrazumeva primenu svih propisanih procedura i u budućnosti, nezavisno od toga ko čini sadašnju ili buduću lokalnu vlast, odnosno da li je ona jednostranačka ili koaliciona – široka i politički raznolika. Preduzete mere praćene su razvojem softverskog integralnog paketa koji čine šest kompatibilnih modula, čijim će završetkom i primenom u budućnosti biti povezani e-lokalna uprava, njena digitalizacija i sistem FUK grada Šapca. U razvoju softverskog paketa, njegovi autori posebnu pažnju posvećuju mogućnostima za primenu pametnih telefona službenika lokalne administracije i građana u uspostavljanju elemenata m-uprave. Imajući u vidu mere koje sprovodi lokalna vlast, građani Šapca zadovoljno trljaju ruke očekujući da će im lokalna administracija kao servis građana kontinuirano ubrzavati, pojednostavljivati i kvalitetnije pružati javne usluge uz najniže budžetske troškove. Razloge da budu zadovoljni imaju i odbornici kojima će biti olakšana skupštinska kontrola, mediji kojima će na raspolaganju stajati transparentni podaci o potrošnji budžetskih sredstava, lokalne NVO koje prate javnost rada i budžet, službenici i rukovodioci svih nivoa koji dobijaju vanredne upravljačke alate za odgovorno, propisno i uspešno obavljanje poslova i upravljanje lokalne samouprave. Nama treba funkcionalna finansijska kontrola zbog naših budžetskih sredstava. NJena efikasna primena a ne „papirno postojanje“ u lokalnim administracijama je barijera zloupotrebama i nepropisnom trošenju naših sredstava u našim budžetima. Primer lokalne vlasti grada Šapca pokazao je da od nas samih zavisi stepen uređenosti naših lokalnih uprava i finansija. Promena svesti kod nadležnih u lokalnim samoupravama u Srbiji vodila bi, u bliskoj budućnosti, većem zadovoljstvu i boljem životu njihovih građana. Ako se slažemo da su građani važniji od vlasti, politike i birokratije i da uspešne države javne poslove prilagođavaju potrebama svojih građana, onda ćemo se lako složiti i da bi napori uloženi u tom pravcu bili vredni izazova.