Blagorodna godina

Ako srpsku stripsku scenu sagledamo u celini, po načinima na koji se ova grafička disciplina likovne naracije u jednoj sezoni ispoljava i čime se sve izdavači bave, 5-6 mesta na NIN-ovoj godišnjoj listi sasvim je dovoljno da se pomenu najistaknutiji akteri, po kriterijumima tih nekoliko oblasti delovanja: 1. teorija stripa, 2. objavljivanje prevedenih naslova, 3. publikovanje domaćih autora nesporne stripske klasike, 4. štampanje novih crtano-pisanih priča savremenih stvaralaca i 5. stripska okupljanja. Redosled nije bitan, jer se radi o jasno izdvojenim segmentima. Filmovanje stripskih junaka je već domen filmske kritike. Doduše, domaćih pokušaja ove vrste u 2019. nije bilo, ali ne verujem da će kolege koje prate „sedmu umetnost“ propustiti da makar pomenu dva fenomena: prvi, da su adaptirani stripovi ili njihovi likovi, pogotovo superherojski (na primer, Osvetnici: Kraj igre) i ove godine dominantni po zaradama, ali poneki i po estetski vrednovanim dometima (recimo film DŽoker, ovde samo usputni Betmenov arhineprijatelj). Tri godine posle okončanja četvorotomnog dela posvećenog analizi iz različitih uglova domaćeg i inostranog stripa pod zajedničkim naslovom Život u večnoj sadašnjosti, pored ostalih disciplina kojima se kao kritičar, urednik ili neposredni stvaralac bavio (književnost, film, džez...), patrijarh srpske stripske teorije Žika Bogdanović (Beograd, 1932) objavio je na jednom mestu, u knjizi pod naslovom Mediji vizuelne naracije: Strip kroz 12 lekcija na 212 stranica, svoja predavanja svojevremeno držana na Fakultetu dramskih umetnosti. Dodao im je eseje Umberta Eka i Dejvida Paskala, te još ponešto. Pokazalo se i na dugi rok da su oni srpski izdavači koji imaju složne, uhodane uredničke ili saradničke timove, ujedno i najbolji. Na primer, iz produkcije Makonda, kojeg od osnivanja vodi trio Kristijan Relić, Bojan Bosnić i Miloš Kosovac, izdvojili smo samo drugi tom kapitalnih sabranih dela Đorđa Lobačeva. No, oni su publikovali, kako klasike (prelepi petotomni Mali Nemo Vinzora Mekeja, Lens Vorena Taftsa u četiri knjige...), tako i potpuno aktuelna dela evropske produkcije (dvotomni Karavađo Mila Manare, Elrik, El Torovi sinovi...), neka i kao svetske premijere (Pogrebnik br. 5)! Zoran Stefanović je, pored ostalog, dao neprocenjivo važne propratne, gotovo ultimativne sinkretičke studije o Malom Nemu i Lobačevu, kao i o Nindžama, fenomenu kojem se posvetio manji izdavač Forma B iz Beograda. Bora Pantić sa svojom ekipom decenijama čvrsto drži prevodno izdavaštvo Čarobne knjige, iz čijeg smo kataloga 2019. izdvojili Inkala Mebijusa i Hodorovskog, srpskoj publici predstavljen na apsolutno novi način (kao uostalom i klasik Asteriks!), preko dvotomnih šest epizoda i knjige Misterije Inkala (enciklopedija tog univerzuma), ali superheroj Dedpul je hotimičan „prst u oko“ mejnstrim kulturi. Već oko dve decenije Igor Marković, Zoran Moro i Milan Rusalić uspešno vode System Comics. Evo nam i Švindlera, filmskog, TV i stripskog scenariste Đorđa Milosavljevića (2020. se emituje istoimena TV serija po stripu Svindl iz 1992!), te crtača Miroljuba Brade Milutinovića! Književnik, drugi stripski i TV scenarista (Senke nad Balkanom) Dejan Stojiljković sa grupom stripara završava trilogiju Konstantinovo raskršće: Nebo iznad Niša. Salon stripa u Beogradu predstavlja dostojnog zajedničkog imenitelja svih sličnih srpskih smotri, od one leskovačke koju drži Marko Stojanović (urednik čak dva broja jedinog časopisa posvećenog srpskom stripu Strip presing iz Niša!), preko baš niške, pa kragujevačke, somborske, valjevske, šabačke... Neobjašnjivo blagorodna stripska godina.