Bolnica Alana Forda

Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je predložio, a vlada je nedavno usvojila novu pozitivnu listu lekova na kojoj se našlo i 15 novih, skupih citostatika. Koliko je to bitno, govori podatak da je u periodu od 1990. do 2000. godine procenat smrtnosti od raka u Srbiji porastao za 20 odsto.

Ako zanemarimo činjenicu da se radi o populaciji koja je imala peh da čitavog života plaća obavezno zdravstveno osiguranje (u tom periodu bez alternative koja postoji u svakoj kapitalističkoj zemlji) i prihvatimo činjenicu da novca jednostavno nema, onda je ova vest ohrabrujuća. Ili nije?

Helsinški odbor za ljudska prava i JUKOM upozorili su da odlukom Fonda i vlade osam od 11 lekova sa liste zahtevaju još jedan uslov, a to je da je pacijent mlađi od 60 godina.

“Ovde se radi o opasnoj pojavi koja pokazuje patologiju društva u kom trenutno živimo i koja pokazuje da u ovoj zemlji stariji i bolesni dobijaju poruku da su višak za ovu državu. To je moralno dno koje mi sebi ne smemo da dopustimo”, kaže za NIN predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo.

Ni građani koji svoje probleme pokušavaju da reše (ili bar glasno o njima vrisnu) preko Interneta, nisu pokazali više razumevanja za ovakvu odluku. “Strah me da u Srbiji dočekam 60 godina”, “Srećan sam jer živim u Švajcarskoj gde svi imaju ista prava na lečenje”, “Vrlo nehumano, ima mesta i za krivičnu odgovornost, ima mesta i za Hdžman Rights NJatch i druge organizacije koje se bave zaštitom ljuskih prava i humanizmom”, “Srbija je pala na ispitu humanosti sa ovakvim ministrom i zakonima. Svi znamo da ministar i njegovi najbliži neće potpasti pod taj kriterijum, za njih će kasa zdravstva biti otvorena i za lečenje u Hjustonu”... samo su neke od poruka.

Međutim, ministar Tomica Milosavljević tvrdi da nema govora o diskriminaciji: “Ideja je bila da se prvo sagleda koliko ima najtežih bolesti, da lekovi sa ’negativne’ budu stavljeni na ’pozitivnu’ listu i da se time njihova cena odmah smanji za 20 odsto, da na centralnom nivou bude obezbeđeno snabdevanje, čime će biti postignuta ušteda od 30 odsto, i onda je, uz višenedeljne pripreme, u aprilu doneta odluka Upravnog odbora Fonda, kojom je regulisano koje se maligne bolesti leče kojim protokolima.

“Ono što je morbidno i najgore u celoj priči i što podseća na bolnicu Alana Forda jeste činjenica da su ljudi preko 60 godina, posebno oni koji su bolesni od najtežih bolesti, markirani kao višak i da će se od sada lečiti po drugim kriterijumima. Kao da do sada nisu išli na terapiju citostaticima na kozmetički tretman, pa će od sada postojati telo koje će brinuti da se ti skupi lekovi ne rasipaju. Niko ne uzima citostatike iz hira pa da je potreban konzilijum da se to spreči”, kaže Biljana Kovačević-Vučo.

U JUKOM-u smatraju da ministar nije dao jasan odgovor na osnovno bazično pitanje (pravno, a ne medicinsko, u koje zbog nemanja adekvatne stručnosti neće da zalazi): da li je kriterijum od 60 godina i dalje bitan ili ne, jer ako jeste, onda se stvara pogodno tle za korupciju. Diskreciono odlučivanje ko od njih će imati pravo na lekove, a ko ne, isključuje ih od automatske primene potrebnog lečenja.

“Među lekovima sa pozitivne liste koji zahtevaju da pacijenti budu mlađi od 60 godina jeste i citostatik za lečenje prostate. A od bolesti prostate pate mahom stariji ljudi. Ali mi tu ne možemo kompetentno da se ubeđujemo sa ministrom, jer su nam znanja iz medicine vezana samo za ono što smo čuli od lekara koji su nam se obratili. Ono što možemo jeste da zahtevamo da znamo kriterijume kako se donose odluke i hoćemo da vidimo kako da se spreči diskriminacija. To što oni oblažu stručnim argumentima ne zadovoljava bazični kriterijum kontrole funkcionisanja bilo kog organa, pa makar bio i zdravstveni. Ne znamo ni kako na stručan način radi BIA, pa se borimo za kontrolu rada”, kaže Kovačević- Vučo.

U prilog teze da se ipak radi o diskriminaciji, a ne samo o stručnoj (jednostepenoj) arbitraži, ide i izjava sekretara Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva Zorana Milićevića koji kaže da lekar može da bira kome će izdati lek, ali da to može da uradi i pacijent lično.“Neka stariji odluče, a ja sam stariji čovek, da li će lek prvo dobiti oni ili njihovo dete”, rekao je Milićević.

Na tu izjavu nisu reagovali ni lekari, ni humanitarna društva, pa ni pacijenti.