Ipak predsednikov savetnik

LJudi su pakosni, pa sad tvrde da je u ponedeljak, od podneva pa do kasnog popodneva, bitku za svoj model Privredne komore Srbije vodio i dobio njen dosadašnji predsednik Radoslav Veselinović. Na sednici, inače četrdesetočlanog Upravnog odbora Komore rezultatom 19 prema 13 glasova prisutnih odlučeno je da Skupštini za novog prvog čoveka te privredne asocijacije bude predložen Slobodan Milosavljević. On je u toj utakmici pobedio tri ljuta privrednika: Dragoljuba Vukadinovića, direktora gornjomilanovačkog “Metalca”, Dmitra Šegrta, direktora kikindskog “Toze Markovića” i Anđelka Kovačevića, direktora u beogradskom “Energoprojektu”. To je stvarno pobeda za pamćenje.

Glavni mu je konkurent bio Vukadinović. Upravni odbor je odlučio da pred Skupštinu komore izađe sa samo jednim kandidatom. Milosavljević je za NIN tvrdio da se s tim složio i sam Vukadinović u razgovoru s njim. Ne samo time, nesumnjivo uspešni privrednik, pomalo mušičav a politički ničiji Vukadinović demonstrirao je visoku dozu naivnosti.

Milosavljević je mlad čovek. Za njega je javnost najpre čula kao za ekonomistu u Institutu za tržišna istraživanja, onda je kao član Demohrišćanske stranke Srrbije bio ministar za trgovinu i turizam u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, da bi se sa padom vlade priključio kolegama ministrima okupljenim oko Demokratske stranke. Za NIN je svojevremeno rekao da je, bez obzira na stranačku pripadnost, on u vladi imao samo jednog šefa -Zorana Đinđića.

Kad je, dakle, vlada Zorana Živkovića pala, Milosavljevića je na novouvedeno mesto direktora Privredne komore Srbije doveo upravo Veselinović. U Demokratskoj stranci su se otvoreno radovali ovom postavljenju, mada ga neki od njenih viđenijih članova nisu razumeli. Sem lepe lične zarade, atraktivnih i prekookeanskih putovanja, ova pozicija kompenzira slom kriznih štabova preko kojih je Demokratska stranka držala privredu na uzdi.

Dragoljub Vukadinović Ko je rekao: Tito Gospodine Vukadinoviću, jeste li iznenađeni rezultatima glasanja u Upravnom odboru? - Jesam, normalno. Prisustvovali ste sednici. Kakvi su vaši utisci? - Moj je utisak da su za mene glasali pravi privrednici, a da su mali privrednici, inače izlobirani, glasali za Milosavljevića. Iz ne znam kojih razloga. Ali, više me je iznenadilo što su ljudi spremni da krše Statut. Milosavljević ne ispunjava osnovni uslov: nije uspešan privrednik. U Statutu piše da predsednik ne sme biti ni politički aktivan. Milosavljević je u svojoj biografiji naveo da je savetnik predsednika države. Ja sam jako srećan što imamo Upravni odbor koji ovako razmišlja o privredi. Svejedno sam zadovoljan što je za mene glasao Nikola Pavičić iz “Sintelona”, što je za mene glasao Zoran Drakulić, što je za mene glasala ”Valjaonica Sevojno”, što je za mene glasala “Apatinska pivara”. A što neka STR nije glasala za mene, ili neki “Put”, šta ja sad mogu. Jeste li se pokajali što niste malo više lobirali? - Ne, nisam, Ja uopšte to ne radim. Nikad u životu ne bih to radio. Valjda se glasa po vrednostima i po programu koji ponudite. A šta kažete na komentare da su se na Upravnom odboru suočili slobisti i reformisti? - Ne znam ko su slobisti, a ko reformisti. Oni koji su se deklarisali kao takozvani reformisti - Miletić iz požarevačkog “Bambija”, Andrejević iz Novosadskog sajma, Petrović iz “Zastava - oružje” - citirali su na toj sednici Tita: “nemojmo se držati zakona kao pijan plota”. Koliko se sećam, to je bila Titova omiljena rečenica, kad me već vučete za reč.

U razgovoru za NIN, Milosavljević je prošle nedelje blago negirao da je savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića. U svojoj biografiji podeljenoj članovima Upravnog odbora komore naveo je, međutim, da je savetnik predsednika države. Neka se nađe.

Na primedbe da u kandidaturi za predsednika Komore ne zadovoljava statutarni uslov da je uspešan privrednik, Milosavljević se pred ovim novinarem čudio. Jer, on jeste bio privrednik. “Kao ministar trgovine bio sam na čelu Direkcije za robne rezerve, a njen budžet je veći od budžeta bilo koje firme u Srbiji.”

U istom razgovoru za NIN, Milosavljević je sve najlepše govorio o Vukadinoviću i čak je podvukao da će ga, ako bude izabran za predsednika Komore, oberučke prihvatiti za potpredsednika. Vukadinović je takvu ponudu odbio.

Ovaj novinar za Milosavljevića takođe može reći da je ozbiljan čovek, na svom mestu. Sada ima samo jednu manu: u Srbiji, u kojoj je to ubitačan manir, pobedio je boljeg od sebe. Što nije dobro. Ni reformski.