Arhiva

Anaksagorina kiša meteora

Dragan Jovanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Nisam li, u prošlom broju NIN-a, baš na ovom mestu, napisao kako imam opsesivni san o kiši meteora koji se, uvek, ustremljuju pravo na ovu Zemlju, i da se budim sav u znoju lica svog! I pazi sad, prijatelju! Čim se ta moja kolumnica pojavila, u prošli četvrtak, na kiosku, Radio Beograd, još u šest ujutru, javlja da je pored Zemlje, na samo 7.000 kilometara proleteo meteor „veličine kamiona“! Snimila ga NASA, a tamo kažu da je 7.000 kilometara, astronomskim merilima, „veoma opasna blizina“! I, da li sada moram da vas ubeđujem, Srbi moji, da kontrolišem i nepogrešivo osećam šta se i u svemiru dešava, a ne samo u ovoj Srbiji, „zemlji bez epiloga“. A prošlonedeljni meteorčić me baš uznemirio! Da li je prethodnica, da li izvidnica neke silne vojske, silne vojske meteora koja kreće ka nama da, konačno, reši pitanje Orvelovog globalnog sela! Hoću reći, da nas potamani, da istrebi ljudski rod koji sve više ugrožava ovu planetu, a o kojoj, tamo gore, neko i te kako brine. A kada nas kiša meteora zbriše, ona će, odmah, da poseje neko seme nekog „boljeg čoveka“, a ako i on zabrlja, proći će kao i mi sadašnji! Jer, britanski astrobiolog Čandra Vikramasinge tvrdi da je i život na Zemlji doleteo sa nekom kišom meteora, te da je jedan meteor koji je lane pao na Kinu doneo i koronu?! Teorija je, na prvi pogled, malo otkačena, ali ne zaboravite da je i Nikola Tesla tvrdio kako nam virusi dolaze sa „neprijateljskih planeta“ gde žive reptili. A oni su, izgleda, sišli i na Zemlju da nas potamane! Ti belosvetski reptili najviše vole da jedu decu i da im piju krv?! Nisu li, pre desetak dana, Trampovi marinci izvukli iz tunela, ispod njujorškog Centralnog parka, prestrašenu dečicu koja su oteta za neku reptilsku gala gozbu! Te se pitam; da li je zato Dača Tramp odobrio da iz budžeta poveća sredstva Pentagonu za jedinice „kosmičke armije“ koje bi presretale i uništavale meteore koji fijuču na nas!? K. G. Jung, moj guru iz Švice, podseća me na moje studentske dane: „Nisi li još na prvoj godini studija morao da znaš da je Anaksagora, dvesta godina pre Aristotela, tvrdio da je seme života razasuto po celom kosmosu, da je svuda u vasioni, panspermija prisutna...“ Ovim podsećanjem Jung mi je produvao odgovarajuće čakre, i setim se da je Anaksagora, baš kao i Demokrit, išao u Indiju i odande, sa tamošnjih „koledža“, doneo znanje o panspermiji. I baš kao što je Demokrit doneo znanje o „nedeljivim“ atomima, čime će se kasnije baviti Leukip i Epikur, a gle, mladi filozof Karl Marks na njima će doktorirati! Kao što će moj profesor Čedomil Veljačić iz Beograda otići, naprasno, na Cejlon gde se zamonašio u jednom budističkom manastiru! I da li je onda čudno što je astrobiolog Čandra Vikramasinge poreklom sa Cejlona?! Ali da se razumemo: sva ta duhovna znanja koja su počela sa Anaksagorom da nam pristižu iz Indije, tamo su odavde odneta, bar pre – četiri hiljade godina! Odneo ih je srpski car Nino Belov iz Naisa (Niša). Elem, Anaksagora i kompanija samo su ta znanja vratili, ovde, u zemlju porekla! Nego, sve da koronu i nije doneo neki meteor, pokazalo se, veoma brzo, da je korona velika prevara, da je to, izgleda, samo „reptilska crna magija“ u kojoj moj Alek ima ulogu Pinokija! Beograđani su to brzo provalili i zato ne nose maske; od Tašmajdana i „Poslednje šanse“ pa sve do „Šarana“ u Zemunu. Ali, šta ako još noćas usanjam kišu meteora? Šta ako nas zadesi neka prava apokalipsa, a Biljana kod tetke u Kraljevu? Tu se i moja Crna uprpila: „Počela sam i ja da sanjam kišu meteora. Da li ćemo i mi mačke da doživimo sudbinu ljudskog roda kada nas zaspe neka fatalna kiša meteora...“