Lisabon

Drago mi je što o Lisabonu i Portugaliji ne pišem povodom zemljotresa (najpoznatiji je iz 1755. koji je ovekovečio Volter, opisujući Kandida, koji se tu našao usred katastrofe), već povodom glasova da će nas u toj predivnoj zemlji predstavljati naš živi klasik Dušan Kovačević. On na indiskretno pitanje da li je to istina, odgovara u svom stilu: “Može da bidne, a ne mora da znači.”

Zašto bih mu ja preporučio da se prihvati te dužnosti.

Zbog nas:

jer produžava lepu tradiciju Kraljevine Jugoslavije da se za ambasadore imenuju književnici;

jer ćemo tom divnom narodu pokazati jedno od naših najlepših lica - duhovitost, duhovnost i ležernost;

jer će tokom četiri godine saznati nešto više o tamošnjoj dramskoj književnosti i otkriti nekog savremenog pisca za svoju “Zvezdaru”, koju će posle svoje diplomatske epizode dočekati renoviranu;

zbog sebe:

jer će bar tri godine provesti među divnim ljudima. Nema prijatnijih naroda nego malih naroda sa velikom kulturom: moreplovci, Vasko de Gama, Kamoenš, Pesoa;

jer će naučiti još jedan divan jezik, pa će, kad se vrati, naše pisce i novinare naučiti da se njihovo s čita i transkribuje kao naše š;

jer će se po kafićima naslušati dirljivog fada (znači sudba), koja, dakle, peva o sudbinskom, pun saudade, reči koja je najbliža pojmu nostalgije;

zbog mene:

jer će kao pozorišni čovek moći nešto da mi preporuči za Bitef. Do sada je za 38 godina učestvovala samo jedna portugalska trupa, i to još u doba diktatora Salazara, koji je vladao od 1932. do 1968. godine. Bio je to naš inat da pozovemo “ponižene i uvređene” umetnike. Igrali su gnevno, protestno “Dom Bernarde Albe” sa muškarcem u naslovnoj ulozi. Nisu, bogami, ni bili loši.

Ime Portugal potiče od opisa pristaništa portas cale, topla luka, kakva je i tada bila glavna luka na Atlantiku. Kasnije se opis luke proširio na celu zemlju.

Postoji legenda da je Lisabon dobio ime po Ulisu, to jest Odiseju, koji ga je po povratku iz Troje osnovao. Feničani su na mestu Lisabona već imali svoju ispostavu 1200 godina pre Hrista. U trećem veku pre nove ere u rukama je Rimljana, a Cezar je njegov najpoznatiji guverner.

Savremena portugalska pesnikinja Natalija Koreja vidi u svojoj poeziji “Portugalca kao muškarca koji je obljubio ženski talas da bi se rodila devojka slana ukusa i širokih bedara”.