Afere pomažu vladi

Za lidera vojvođanskih reformista Miodraga Isakova se obično kaže da pripada grupi lidera manjih stranaka koji bi mogli da prelome u odluci da li će Srbija imati vanredne izbore. Kraći razgovor počinjemo konstatacijom da Srbija može da bira između afera ili izbora.

- Za razliku od većine članova vlade, ja smatram da ove afere mogu imati veoma pozitivne efekte na samu vladu. One naravno, ostavljaju veoma loš utisak u javnosti, mnogi ljudi su zgađeni politikom zbog njih, ali one nam pomažu da se oslobodimo korumpiranih ljudi u našim redovima i pokažemo građanima da ni vlada ni državne institucije ne štite nijednog kontroverznog biznismena i ne sprečava ispitivanje i sankcionisanje bilo kog slučaja korupcije. Znam da se neki krugovi u vladi plaše da će afere poremetiti nekakav odnos snaga na političkoj sceni, ali se toga ne treba plašiti - neka ode pola vlade, možemo svi da odemo samo da se to zlo korupcije obuzda. Čak sam ubeđen da najveći strah od afera imaju njihovi glavni akteri jer se plaše da će se u tom sukobu međusobno uništiti, što jeste najbolje za ovo društvo. Neka se u tom aferaškom čistilištu odstrane svi političari koji su upleteni u to pakleno kolo. Sada bi trebalo pojačati napore da se ide do kraja u obračunu sa finansijskim kriminalom, jer je prljavi kapital ostao bez vojske iz podzemlja, ali i zaštitnika iz političkih krugova. Ako to ne budemo uradili do kraja godine, prljavi kapital će ponovo naći svoje policajce, sudije, pa ako hoćete i ministre.

Rekli ste da afere mogu da imaju pozitivne efekte na vladu, ali sva istraživanja ukazuju da rejting vladajućoj koaliciji ubrzano pada...

- Rejting pada zbog veoma lošeg utiska koje te afere nesporno ostavljaju na građane, ali će i taj utisak izbledeti i nestati ukoliko se ispostavi da je vlada smogla snage da se očisti od korupcije, ako nekoliko krupnih “kapitalaca” bude odgovaralo ili bar platilo ekstraprofit. Vladina najveća šansa jeste da dođe do srži prljavog kapitala po cenu da na tom putu padne i izgubi većinu u parlamentu, ali će bar imati ozbiljne izglede na narednim izborima. Ako bude odustala od te borbe, neće imati nikakve šanse.

Da li vlada može da opstane do redovnih izbora, jer izgleda da se to jedinstvo DOS-a sve teže održava ?

- Verujem da će opstati jer je ubedljiva većina raspoložena da se sve te afere raščiste, ali ako budu prevladale snage koje koče ili štite kriminalce, korupcionaše, onda uvek postoji mogućnost da se takva vlada napusti. Čini mi se da je većina zaista spremna za borbu protiv korupcije. Ne verujem da će se neke stranke, koje se sada hvale kako od njihovih deset ili 11 poslanika zavisi sudbina vlade, usuditi da ruše vladu jer su poslanici kod nas postali veoma varijabilna roba. Evo, Veselinov je imao pet poslanika dok je bio ministar, a sada već nema nijednog. Pitanje je u kojoj meri stranke mogu da kontrolišu svoje poslanike.

Kakva je sudbina manjih stranaka, koje nikako da se profilišu u neku relevantnu snagu ?

- U malim strankama vlada strah da će nestati sa političke scene, jer neke ne mogu da ispune onaj zakonski uslov za izlazak na izbora da stranka ima najmanje 3 000 članova, a da ne govorim o samostalnom izbornom nastupu. Ali ujedinjavanjem pet, šest sličnih stranaka, kao što su Demokratska alternativa, Demokratski centar, Reformisti Vojvodine, Socijaldemokratska partija, Sandžačkodemokratska partija, ono što je ostalo od Koraćeve partije, nastala bi ozbiljna snaga koja bi mogla da osvoji desetak procenata glasova. Sada se od G17 plus pravi neka velika fama jer imaju desetak odsto, ali ja verujem da jedan levi blok može da osvoji više glasova od toga.

U kojoj meri manje stranke DOS-a počinju da se diferenciraju u odnosu na podele u Demokratskoj stranci? Čini se da se već može videti da je Batić, recimo, znatno bliži Jovanoviću, a neki drugi lideri Živkoviću.

- Pa, delim vaš utisak. U toj stranci je u toku neko unutrašnje profilisanje i manje stranke to veoma pažljivo prate. Oni su imali zaključak da će pitanje lidera postaviti tek posle redovnih izbora, ali to nije pametno jer se lako može dogoditi da te svađe izbiju u samoj izbornoj kampanji, što bi za tu stranku moglo da bude pogubno. Bolje im je da to sada čine, jer je poznato da partija koja u izbornoj godini doživi unutrašnje sukobe ne može ništa da uradi na izborima. To bi bilo dobro i za nas, jer bismo znali da li ćemo sa tom strankom sarađivati ili ne.