Arhiva

Rušitelji i graditelji

Sanja Kojić Mladenov | 20. septembar 2023 | 01:00
Iako u tekstu Kazna za uspeh, posvećenom političkim smenama uspešnih žena sa direktorskih funkcija u institucijama kulture u Srbiji, nikoga ko je u mojoj smeni učestvovao nisam apostrofirala, smatrajući da je važnije da se istaknu mehanizmi nepravednih i nezakonitih procesa, kao mogući zalog za prepoznavanje budućih sličnih praksi, jasno je da su se neki osetili prozvanim, pa tako i moja koleginica Suzana Vuksanović, koja je reagovala burno, uvredama i klevetama (u prethodnom broju NIN-a). Možda je razlog animoziteta koji Vuksanovićeva gaji prema meni još od mog dolaska u Muzej savremene umetnosti Vojvodine to što sam već tada bila profesionalno izgrađena kustoskinja, u koju je tadašnji direktor imao poverenja. I kasniji rad na mnogobrojnim projektima, često internacionalnim, njoj je smetao, a pogotovo moje postavljenje za kuratorku u Paviljonu Srbije na Bijenalu u Veneciji. Tada je izlagač, umetnik Raša Todosijević, dobio međunarodno priznanje, što je presedan u istoriji. Koleginici verovatno smetaju i nagrade „Lazar Trifunović“ i DIUS koje sam dobila, a ona nije, kao i stipendija Internacionalnog komiteta za muzeje i kolekcije moderne umetnosti (CIMAM) u okviru ICOM-a. Sigurno joj smeta i moj doktorat, kao i svojevremena organizacija izložbe Demijana Hirsta, jednog od najuspešnijih projekata MSUV po posećenosti i medijskoj vidljivosti, nakon koje sam i smenjena. Koleginica je tokom tog procesa učestvovala u medijskoj hajci protiv mene, i nije joj smetalo to što procedura postavljenja novog direktora nije bila validna. Preče joj je bilo da nakon mog povratka na staro radno mesto inicira komisiju za ispitivanje načina na koji vodim umetničku zbirku, a koja nije utvrdila nijednu grešku. I sad joj smeta, kad sam na margini, samo zato što radim. Iako njen napad na mene preko NIN-a stvara atmosferu linča, ja se ni u kom slučaju ne osećam žrtvom, kao ni prilikom moje političke smene i medijskih prozivki koje su joj prethodile. Nažalost, opisano je trenutno „normalno“ stanje, kome bi trebalo udruženo da se suprotstavimo. Ali, to je nemoguće zbog razlika u prirodi: jedni su rušitelji, a drugi graditelji.