Selektivni moral

U Frankfurtu je u toku jedan čudan sudski proces: optužen je zamenik direktora policije što je dao nalog svom potčinjenom, takođe optuženom istražnom organu, da jednom osumnjičenom kidnaperu preti fizičkom prinudom, sa ciljem da bi uhapšeni odao mesto gde je sakrio kidnapovanog dečaka. Posle dužeg lutanja, to mesto je i pronađeno, ali dečak je već bio mrtav. Kidnaper je osuđen zbog ubistva, a dve godine kasnije državni tužilac podiže optužbu zbog primene nedozvoljenih metoda u istrazi.

Interesantne su reakcije stručne javnosti: niko ne poriče da je navedeni postupak policije bio protivzakonit, ali se postavlja pitanje potrebe za “izuzetnim merama u izuzetnim situacijama”. Jednoglasno je mišljenje da bi za to bila neophodna dopuna zakona - i to Ustava, gde su ljudska prava i “ankerovana” - jer bi se sa presedanom, a bez zakonskog pokrića, načela brana zaštite ljudskih prava, sa opasnošću da se vremenom i sruši. (Pri ispitivanju nije dozvoljena čak ni upotreba lažnih konstrukcija, sa namerom da bi se osumnjičeni navukao “na tanak led”).

A kako je to kod nas? LJudska prava su podređena “višim” a često i samo parcijalnim interesima. Vojin Dimitrijević to naziva “manipulacijom”; radi se, međutim, o protivzakonitim postupcima. Iznenađuje i njegov stav, da se svojevremeno uvođenje vanrednog stanja moglo napadati pred Komitetom za ljudska prava UN, “ali se toga, izgleda, niko nije setio”. Niko, pa ni on, međunarodno priznati stručnjak za ljudska prava. Uz to, nalazi ipak i nečeg dobrog u “Sablji” (parcijalni interes), pošto su izašla na videlo i neka ubistva, itd. - uspesi u promilima u odnosu na veliku štetu, torturu nad 11 000 uhapšenih.

“Više interese” brani i Nebojša Popov, odobravajući oduzimanje mandata poslanicima DSS-a 2001. godine, “ukoliko (to) vodi stvaranju demokratskih institucija i afirmaciji parlamentarizma”. A ako ne vodi? Kako može jedan nedemokratski postupak da vodi stvaranju demokratskih institucija? (U nastavku smo imali “Sablju”, glasanja iz Soluna i Bodruma, i još podosta sličnih stvari).

“Čovek - neprikosnovena ličnost”, stoji u Božićnoj poslanici Arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve 2003. godine. To ništa ne smeta njenom eksponentu, vladici eparhije srednjoevropske, da ima svoje tumačenje: kada se radi “o poslovima kanonskog prava i dušebrižničkih odnosa” nema mesta “Konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda”. Sve pod maskom interesa “crkvenog reda i poretka” (parcijalni interes), de facto u interesu jednog autokratskog duhovnika, koji uvodi feudalne odnose u Evropi - i to sa sedištem u Nemačkoj! - kojoj toliko nestrpljivo stremimo.

Vreme je već da se naučimo da “pravo nije ono što se nekome sviđa ili što bi nekom u datom trenutku odgovaralo, već je pravo ono što piše u zakonu”.

Jovan Nenadov,

Lozana, Švajcarska