Arhiva

EU i NATO su bitke naše generacije

Dr Srđan Cvijić, član Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BIEPAG), viši spoljnopolitički anal? | 20. septembar 2023 | 01:00
za NIN iz Brisela Prošle nedelje, uprkos očekivanjima, u Briselu nije održana prva međuvladina konferencija između Evropske unije i Severne Makedonije koja bi označila formalni početak pregovora za članstvo u EU. Otvaranju pregovora sa vladom u Skoplju usprotivila se Bugarska zbog, kako kažu, otvorenih pitanja sa Severnom Makedonijom oko jezika i istorije. Do zaključenja ovog broja NIN-a nije bilo poznato da li će Sofija, pod pritiskom Berlina, ipak odustati od veta i dozvoliti dalji napredak Severne Makedonije ka članstvu u EU. O bugarskom vetu, evrointegracijama Severne Makedonije, odnosima Skoplja sa Beogradom, i drugim pitanjima, za NIN je govorio Nikola Dimitrov, potpredsednik vlade Severne Makedonije za evropske integracije, ministar inostranih poslova od 2017. do avgusta 2020, i arhitekta istorijskog Prespanskog sporazuma sa Grčkom iz 2018. i Sporazuma o prijateljstvu sa Bugarskom iz 2017. godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i Makedonije stupio je na snagu početkom 2004. godine, čitavih godinu dana pre Hrvatske i osam godina pre Srbije. Zbog spora sa Grčkom oko imena zemlje, Makedonci su na ulazak u NATO i na sledeći ozbiljniji korak na, kako kaže Dimitrov, „neverovatno brdovitom putu“ ka članstvu u EU, čekali čitavih petnaest godina. Prespanski sporazum sa Grčkom iz juna 2018. godine, rešio je trideset godina dugi spor između Skoplja i Atine, i kako se tada činilo, Severnoj Makedoniji konačno otvorio perspektivu članstva u EU. Optimizam u Skoplju bio je kratkog daha jer su se na evropskom putu zemlje ubrzo pojavile nove prepreke. Prvo je Francuska sprečavala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom čitavih godinu dana, da bi veto štafetu od Atine i Pariza sada preuzela Sofija, stavljajući pristupne pregovore EU u „političko zarobljeništvo“. Bez obzira na činjenicu da je godišnji izveštaj Fridom hausa iz 2018. Severnu Makedoniju označio kao retku „svetlu tačku“ u širem evropskom kontekstu, demokratski oporavak zemlje koji je 2017. započela vlada na čelu sa premijerom Zoranom Zaevom, EU do sada nije na adekvatan način nagradila, te se postavlja legitimno pitanje da li će zbog izneverenih obećanja Makedonci, kako nam je rekao Dimitrov, da „evropsku perspektivu stave u perspektivu“. Bugarska je prošle nedelje blokirala početak pristupnih pregovora između Severne Makedonije i EU, kako je rečeno u Sofiji, zbog otvorenih istorijskih i jezičkih pitanja koje vaše dve zemlje imaju. Koja su to, prema vašem mišljenju, otvorena ili sporna pitanja? Glavni problem je što je pod plaštom dobrosusedskih odnosa i evropske integracije Bugarska otvorila pitanja koja su u svojoj suštini antievropska. Ako želite da imate dobre komšije, morate i sami biti dobar komšija, govorio je Hari Truman. Ako vam sused osporava vaš jezik, nešto što je isključivo vaša suverena stvar, i ne može biti predmet niti priznanja niti negiranja druge države, to nikako ne može voditi prema zrelom odnosu između dve evropske države, zasnovanom na uzajamnom poštovanju. Kako naš makedonski jezik može da predstavlja problem za integraciju u EU, u jedan savez koji slavi i gaji kulturnu i jezičku raznolikost evropskih naroda kao svoju fundamentalnu vrednost? Zbog toga, dovođenje u pitanje identiteta makedonskog naroda istovremeno ugrožava i evropski identitet Unije. Da li bi uopšte EU bilo da je preduslov za njeno stvaranje bio da sve zemlje članice imaju potpuno iste poglede na sva istorijska pitanja? Za veliki deo zemalja članica Evropske unije, ovakvi sporovi su potpuno neracionalni i nerazumljivi. Kao političar koji, uz premijera Zorana Zaeva, predstavlja personifikaciju makedonskog puta ka članstvu u EU, kako ste doživeli ovu odluku lično? Za mene je ovo veoma težak period, i na profesionalnom, i na ličnom planu. Mnogo sam ličnog napora i vremena, pa ako želite, i emotivne energije, uložio u ovaj proces. Najpre Prespanski sporazum, koji je ponekad takođe izgledao nemoguć, a sada je primer u svetu, pa ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom iz 2017, za koji smo mislili da omogućava rešenja za sva otvorena pitanja sa Sofijom, pa nakon toga francuska blokada i promena metodologije pristupnih pregovora za članstvo u EU... Jedan izazov za drugim. Na kraju, ovaj izazov sa Bugarskom... Makedonski put ka članstvu u EU je neverovatno brdovit. Ipak, mislim da su ovo bitke naše generacije, i da tu nema mesta defetizmu. Ako uspemo da u ovom periodu napravimo suštinski korak ka evropeizaciji našeg društva, to će biti najbolje što možemo da učinimo za sve naše zemlje, i najbolje nasleđe za našu decu. Uostalom, ništa stvarno vredno i veliko ne postiže se lako. Odluka o održavanju prve međuvladine konferencije između EU i Severne Makedonije odložena je za mart 2021. kada će Portugalija predsedavati EU. Šta do tada treba da se dogodi kako bi Bugarska odustala od blokade? Moramo uporno raditi na svim otvorenim pitanjima. Ne smemo da dozvolimo da se ovaj poraz Evrope i evropskih vrednosti pretvori u naš poraz. Moramo da pokažemo da smo odrasle zemlje koje mogu da rešavaju otvorena pitanja na evropski način, kroz međusobno razumevanje, ali i poštovanje. Moramo da pojačamo implementaciju ugovora o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom iz 2017, ali i promociju te implementacije, jer imam utisak da to nismo dovoljno pokazali, iako smo mnogo toga uradili. Onda, moramo da nastavimo razgovore unutar Istorijske komisije, ali između istoričara, a ne između političara. Zatim, tu su reforme. Proces integracije ka EU nije samo proces formalnih koraka ka članstvu u Uniji, već i domaće transformacije. Odlaganje jednog, za nas ne sme značiti prekidanje drugog, po meni važnijeg, procesa. Na kraju, moramo da radimo sa našim EU saveznicima kako bi zemlje članice što brže našle snagu da zaštite principe koji su bili prekršeni ovoga puta, i kako bi uspeli da ubede Bugarsku da ukloni bilateralna pitanja iz pregovora i oslobodi pristupni proces od političkog zarobljeništva u kojem se sada nalazi. Evropa mora da vodi sopstvenim primerom. Unija nije i ne sme biti samo jedno džinovsko tržište. Decenijama slušamo da je EU pre svega jedna zajednica vrednosti. Ako je to tako, onda se ne sme dozvoliti da se proces evropskih integracija instrumentalizuje protiv prava makedonskog naroda na samoopredeljenje. U Srbiji i regionu, bugarski veto je produbio negativna osećanja prema EU. LJudi kažu: vidi šta rade Makedoncima. Prvo su zbog Grka morali da promene ime zemlje, sad im Bugari traže da promene istoriju... ako ovako nastave, niko od nas nikada neće ući u EU. Čak i najveći pobornici evrointegracija okreću se protiv EU. Kakve su reakcije na ovu odluku u Severnoj Makedoniji? Reakcije su slične i oštrije. Upravo taj pesimizam i rizik pretvaranja evrofila u evroskeptike, ili čak evrofobe, među građanima, ali i unutar političke elite, najveći je problem ovog neuspeha EU. Balkan nema drugi put nego onaj koji vodi ka članstvu u EU, ali taj put mora da bude otvoren, mora da funkcioniše, mogućnost napretka mora da postoji, jer su protivnici ovog napretka neumorni, i kod nas, ali i u inostranstvu. Što više Evropa bude ispunjavala svoja obećanja, toliko ćemo svi u regionu više u nju verovati. Mi smo svi videli kako jedna ranija blokada (u Bukureštu 2008. godine – NATO samit na kome je Grčka uložila veto na dalji napredak tada Republike Makedonije ka članstvu u ovoj organizaciji) može prouzrokovati kompletnu političku dekadenciju i nazadovanje ka totalitarizmu i nacionalizmu. Bila nam je neophodna jedna decenija da se od toga oporavimo, i još uvek se borimo sa tim političkim nasleđem. Ovog puta moramo da odolimo iskušenju da svesno prihvatimo ulogu žrtve. Vodeći zrelu politiku moramo uporno da radimo na tome da postanemo pobednik. Intervju premijera Zorana Zaeva bugarskoj agenciji BGNES izazvao je prilične kontroverze, ne samo kod vas u zemlji, već širom bivše Jugoslavije, gde je protumačena kao svojevrstan ujed za srce svih jugonostalgičara. Kao posebno problematični izdvojeni su, pre svega, izjava da je Jugoslavija predstavljala prepreku dobrosusedskim odnosima između Makedonije i Bugarske, i mišljenje da su bugarske trupe u Makedoniji za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata bile „administratori“, izbegavši da pomene reč „okupator“. Šta ova izjava podrazumeva, na koji način vas je Jugoslavija razdvajala? Ovaj intervju Zaeva bio je znak dobre volje prema Bugarskoj, gest empatije i razumevanja. Zaev je uvek bio političar koji grabi napred, tip „političara ledolomca“, koji ne misli na sopstveni rejting kad je reč o rešavanju ovakvih pitanja. Ja taj intervju tako doživljavam. Mislim da te pozicije nisu binarne: moguće je da pokušate da razumete bugarske pozicije prema Jugoslaviji, a da pritom ne zaboravite da mi Makedonci imamo zajedničku istoriju i sa svim narodima bivše Jugoslavije. Istorijska je činjenica da su se Jugoslavija i Bugarska, u tom periodu, nalazile na različitim stranama „gvozdene zavese“, i da su te pozicije verovatno imale uticaj na saradnju i bliskost između zemalja. Isto je činjenica da ne možete iz današnje perspektive nazivati Bugarsku „fašističkom“, ništa više nego bilo koju drugu državu koja je bila na strani sila Osovine u Drugom svetskom ratu, ali podjednako je tačno da smo mi Makedonci svoju državnost stekli upravo u kontekstu antifašističke borbe. Šta za vas predstavlja Jugoslavija, pre svega kao političara, ali i kao čoveka rođenog u SFRJ? Ja sam se rodio 1972. godine. Naše generacije po pravilu pamte, verovatno zbog vedre perspektive mladosti, uglavnom dobre strane tog perioda. To doprinosi da se ja osećam potpuno kao kod kuće gde god da sam u regionu. Ipak, mislim da jednako nije mudro da Jugoslaviju idealizujemo, kao što isto tako nije mudro da našu bivšu zajedničku državu gledamo isključivo kroz negativnu prizmu jednog nedemokratskog jednopartijskog sistema koji se raspao na najgori mogući način. Ono što je sigurno jeste da će Jugoslavija uvek biti jedan deo našeg kolektivnog sećanja, identiteta i kulture koje će nas na neki način povezivati na našem putu prema zajedničkoj evropskoj budućnosti. LJupčo Neškov, bugarski novinar i vlasnik agencije BGNES, u emisiji na bugarskoj televiziji Bulgaria Onair, vas je obeležio kao glavnog krivca za krizu u odnosima između Severne Makedonije i Bugarske, dodavši da ste „opasniji od korona virusa“. Šta imate da kažete na ove optužbe? To me mnogo ne dotiče, jer moj je posao, ali i životni poziv, da interese moje zemlje branim najbolje što umem i znam. Ukoliko sam u tome bio uspešan, smatram da je normalno da se na drugoj strani pojave neke frustracije. Ubeđen sam da su zaštita identiteta i dostojanstvo makedonskog naroda, evrointegracija Severne Makedonije i prijateljstvo sa Bugarskom, kao i sa sasvim drugim susedima, potpuno kompatibilni procesi. Za taj „virus“ nema i nikada neće biti vakcine. Bilateralni sporovi između zemalja članica EU i zemalja kandidata nisu jedina prepreka u pristupnim pregovorima. Nije tajna da je tokom čitave 2019. godine, bez obzira na zeleno svetlo Evropske komisije i većine zemalja EU, Francuska bila protiv otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Niko ne garantuje da će vlade u drugim zemljama EU, skeptične prema proširenju, nastaviti da iz unutarpolitičkih razloga blokiraju ovaj proces. Da li u EU postoji iskrena želja da Zapadni Balkan bude deo evropske porodice? U proteklom periodu bili smo svedoci unutrašnjih problema sa kojima se suočava EU. Iz te perspektive, možda se na proširenje EU u nekim zemljama članicama gledalo kao na dodatnu glavobolju. Mislilo se: teško nam je i ovako, a kako će tek da bude sa dodatnim članicama? Naš zadatak je da ih, kroz odlučne reforme kod kuće, ubedimo da je evropeizacija Zapadnog Balkana u njihovom interesu. Geografski položaj Zapadnog Balkana nas čini neodvojivim delom evropske bezbednosne i ekonomske slagalice. Proširenje nije prava reč za proces koji vodi ka članstvu Zapadnog Balkana u EU. Mi smo okruženi zemljama Unije, uglavnom trgujemo sa evropskim tržištem, i onoga dana kada sve balkanske zemlje budu postale članice Unije, spoljašnje granice EU neće se promeniti, one će ostati iste. Zato treba da govorimo o kompletiranju EU, umesto o njenom proširenju. Ali kada EU ne ispunjava obećanja u slučajevima u kojima je dalji napredak ka članstvu u EU u potpunosti zaslužen, a mislim da je makedonsko iskustvo u poslednjih nekoliko godina savršen primer ovakve situacije, poverenje u evropsku posvećenost regionu se dramatično smanjuje. U tom slučaju, moramo da stavimo „evropsku perspektivu“ u perspektivu. Kako ocenjujete odnose Severne Makedonije i Srbije? Kao na primer dve susedne zemlje koje, iako po nekim pitanjima imaju različite pozicije, recimo oko članstva u NATO, mogu da sarađuju i imaju dobre odnose. Mi imamo zajedničku prošlost i zajedničku evropsku budućnost. Ponekad, u šali kažem da su odnosi naših naroda do te mere prijateljski da se ne mogu pokvariti uprkos velikim naporima nas političara da ih pokvarimo. Severna Makedonija je, reklo bi se, učinila sve kako bi ušla u NATO, dok srpski političari insistiraju na politici „vojne neutralnosti“. Prema istraživanjima Instituta za evropske poslove sa početka 2020. godine, 77 procenata građana Srbije protivi se članstvu naše zemlje u NATO, dok nešto manji procenat građana Srbije (64,8) ne smatra da Srbija može imati koristi od članstva u NATO. Zašto je za vas u Severnoj Makedoniji bilo od tolikog značaja da uđete u ovu vojnu alijansu? Ulazak u NATO je jedan od najvažnijih koraka u makedonskoj istoriji, koji stavlja tačku na dileme oko dugoročne stabilnosti države i budućnosti naše nacije, da ne pominjem ekonomske i demokratske pogodnosti koje ovo članstvo sa sobom nosi. To je bio naš strateški cilj još od 1993. godine, kada su sve političke partije jednoglasno usvojile deklaraciju u tom smislu, to je cilj koji je sve ove godine velika većina naših građana svesrdno podržavala. U političkom smislu, naše članstvo u NATO je jasan signal da budućnost naše zemlje vidimo u zajednici sa Zapadom.