Šta će biti sa VMA

Nova uredba Vlade Srbije, koja određuje pod kojim uslovima civilni pacijenti mogu očekivati lekarske usluge naše najelitnije bolnice, Vojnomedicinsku akademiju je praktično izopštila iz zdrastvenog sistema Srbije. Tako barem veruju u Socijaldemokratiji Vuka Obradovića, koja je javno protestovala zbog pooštrenog režima za civile. Nešto pre donošenja Uredbe, načelnik VMA Zoran Stanković u medijima je napravio pravu paniku tvrdnjom da mu je farmakomafija za petama, da postoje vojnomedicinski lobiji koji bi da budzašto prodaju bolnicu. Ministru odbrane Prvoslavu Daviniću mnogo šta se u nastupu Stankovića nije dopalo. Ali, jedan od prauzroka svega veoma brzo se otkrio. Radoslav-Lale Sekulić, bivši direktor Savezne uprave carina farmaceutski magnat i lice prisutno u mnogim nedoumicama u vezi s tim ko šta ovde drži, poslao je pismo. I naravno, optužio Stankovića da je uneo pometnju u snabdevanje VMA lekovima i sanitetskim materijalom. I dok je javnost raspredala o tome ko je prvi istupio, ko koga zamenjuje i otpušta, kroz celo zamešateljstvo se provukla mnogo važnija priča: kakva je sudbina VMA u aktuelnim proreformskim procesima u Vojsci?

“Tek oko Nove godine će se možda razmišljati kako popraviti položaj VMA”, rekao je ministar Davinić. Šta to tačno znači, odgovora nema. S obzirom na odnose između Ministarstva odbrane, Vlade Srbije i Vrhovog saveta odbrane teško da će ga uskoro i biti. Naravno, sve je deo priče o reformi Vojske, a kako samo srpsko zdravstvo predstavlja svojevrsnog bolesnika, onda je sve dopunjeno i pitanjem: može li VMA da posluje dovoljno rentabilno da bi se održala?

Dobro da se očuva Republički zavod za zdravstveno osiguranje plaća Vojnomedicinskoj akademiji po fakturama za usluge pružene osiguranicima tog zavoda. Na lečenje osiguranika Filijale RZZO Beograd u periodu od 1. januara do 31. oktobra plaćeno je oko 200 miliona dinara, odgovorilo je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije na nekoliko pitanja NIN-a u vezi sa sadašnjim i budućim statusom VMA. Ministarstvo smatra da će buduća pozicija VMA u zdravstvenom sistemu zavisiti od načina reformisanja Vojske SCG. Što se stava samog Ministarstva tiče, “Ministarstvo zdravlja reformama pristupa polazeći od postojeće situacije, a nastojeći da se sve što je dobro sačuva i održi.”

“Tačno je da je VMA prilično velika ustanova, zapravo pravi mali grad. Ali već dve godine njeno poslovanje se poboljšava i VMA već neko vreme posluje rentabilno. Ustanova uspeva da sve ono što nije pokriveno sredstvima iz budžeta pokrije iz sopstvenih prihoda, a toga je mnogo više nego sredstava koja joj se daju”, tvrdi general Zoran Stanković.

Dakle, VMA je na budžetu. Ove godine joj je prvobitno bila odobrena suma od 1,140 milijardu dinara, ali nedavnim rebalansom joj je ta suma umanjena. Na VMA tvrde da već godinama odobrena budžetska sredstva ne dobijaju u punom iznosu. Ipak, Stanković tvrdi da VMA može da bude rentabilna. Osnovu za tu tvrdnju daje mu navala civilnih pacijenata na VMA, pogotovo posle uvođenja “trećeg dana”. Interes civila za korišćenje zdravstvenih usluga VMA, u toj instituciji objašnjavaju niskom cenom u poređenju sa cenama u privatnim ordinacijama. Dok specijalistički pregled na VMA, uz neke prateće analize, staje 1 000 dinara i obavlja se bez mnogo čekanja, u većini privatnih ordinacija ti isti pregledi koštaju između 1 500 i 2 000 dinara.

Pogotovo posle nekoliko spektakularnih spasavanja u javnosti vrlo poznatih lica, struktura pacijenata koji se leče na VMA javnosti je interesantna iz više razloga. U toku ove godine hospitalizovano je više od 22 000 pacijenata a 13 000 njih su bili vojni osiguranici. Dakle, odnos u strukturi pacijenata je, 60 prema 40 odsto u korist vojnih osiguranika. Od ukupnog broja civila koji su koristili usluge VMA (oko 9 000), 70 odsto njih (oko 6 300) činilo je to za sopstveni račun, a samo 30 odsto (njih oko 2 700 ) na račun Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Daleko je potpis direktora U slučajevima kada je osigurano lice po prethodno navedenom postupku upućeno na lečenje u odgovarajuću referentnu zdravstvenu ustanovu sa kojom Zavod ima zaključen ugovor o pružanju zdravstvenih usluga, na području ili van područja filijale, a stručni konzilijum te referentne ustanove da mišljenje da zdravstvena zaštita ne može da se pruži u toj zdravstvenoj ustanovi, osigurano lice izuzetno može da se uputi na lečenje na VMA. Mišljenje stručnog konzilijuma (tri lekara odgovarajuće specijalnosti) referentne zdravstvene ustanove, koje potpisuje i direktor zdravstvene ustanove, treba da sadrži i sledeće: - razloge zbog kojih osiguranom licu ne može da se pruži odgovarajuća zdravstvena zaštita u toj referentnoj ustanovi sa bližim obrazloženjem; - da odgovarajuća zdravstvena zaštita ne može da se pruži ni u jednoj drugoj referentnoj zdravstvenoj ustanovi sa kojom Zavod ima zaključen ugovor; - da odgovarajuća zdravstvena zaštita osiguranom licu može da se pruži samo na Vojnomedicinskoj akademiji. Na osnovu ovakvog mišljenja stručnog konzilijuma referentne zdravstvene ustanove, izabrani lekar upućuje osigurano lice na lekarsku komisiju filijale Zavoda radi davanja saglasnosti o upućivanju na lečenje na VMA. Direktor filijale overava uput za lečenje na VMA. Bez overe direktora filijale, osigurano lice ni u jednom slučaju ne može biti upućeno na lečenje na VMA. Ukoliko VMA primi osigurano lice kao hitan slučaj dužna je da ga u roku od 24 sata radi daljeg lečenja prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu sa kojom Zavod ima zaključen ugovor a koja je u mogućnosti da pruži odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.

Načelnik Uprave za lečenje Stevan Sikimić tvrdi da je VMA bila uvek otvorena za civile.”Problem sa lečenjem civila i opadanje njihovog broja počinje devedesetih, dakle, sa raspadom zemlje. Ipak, u tom periodu država je uspela da sačuva organizacionu strukturu VMA, koja je vojna i podrazumeva subordinaciju. Vremenom je postalo gotovo nemoguće dobiti uput za VMA. To je svakako povezano sa teškim stanjem fondova. Lečenje poodavno nije samo zdravstvena kategorija nego i finansijska.

Ali, zanimljivo je da mi sada nemamo problema sa, recimo, crnogorskim Fondom zdravstvene zaštite. Do čistke koju je Pedi Ešdaun nedavno napravio, kada je smenjeno šezdeset ljudi u Republici Srpskoj među kojima i direktor tamošnjeg Fonda, mi ni sa njima nismo imali problema. Sada ih ima, ali će to relativno brzo biti prevaziđeno.”

Sikimić skreće pažnju na to da se sada na VMA mogu videti i strani državljani, da su počeli da stižu i kosovski Albanci, da se do sada na VMA lečilo i 60 pripadnika KFOR-a.

VMA nema dugove ni prema kome, ali ima potraživanja.U 2004. godini je suma koju su dugovali ovoj bolnici iznosila oko 1,5 milijardu dinara. Uspeli su da naplate 77,7 fakturisanih obaveza. Kad dođe pacijent sa uputom, to se teže naplaćuje. Značajan dužnik je Republički fond za zdravstvenu zaštitu.

Protivnici opstanka Vojnomedicinske akademije ovakve kakva jeste, smatraju da bi jedino opravdanje za dalje ulaganje u bolnicu bilo postojanje naučnih istraživanja.

“Mi u ovom trenutku imamo petnaestak naučnih projekata”, kaže dr Slobodan Rudnjanin, pomoćnik načelnika VMA za naučno-istraživački rad i školovanje. Neki od njih se tiču transfera ćelija poreklom iz koštane srži u lečenju akutnog infarkta miokarda. Postoji niz projekata vezanih za razna maligna oboljenja, kao što je na primer određivanje kliničkog značaja molekularne detekcije visokorizične grupe humanih papilom virusa i genskih mutacija u tumorima glave i vrata. Bilo je i drugih značajnih projekata i radova, ali glavni problem su sredstva. Naučni radovi se finansiraju školarinama postdiplomaca. U budžetu, doduše, postoje sredstva namenjena ovoj svrsi. Ali ako se njihov ovogodišnji iznos od 100 000 dinara uporedi sa, recimo, cenom pojedinih reagensa, koja dostiže i nekoliko hiljada evra, onda na VMA imaju razložno objašnjenje zašto su pribegli ovakvom rešenju. Godišnje na VMA boravi između 400 i 600 specijalizanata i drugih postdiplomaca. Jednogodišnja školarina kreće se od 25 000 do 50 000 dinara.

Plate na VMA Uvek mistifikovana, VMA izaziva pažnju i zbog plata svojih zaposlenih. One nisu velike, tvrde na VMA. Kreću se u rasponu od 7 000 do 36 000 dinara koliko imaju načelnici. Plata glavne sestre je oko 20 000 dinara, a medicinske sestre oko 15 000 dinara. Bolničar prima 12 000 dinara. Dežurstvo se plaća između 15 i 20 evra i tu sumu deli ceo tim na dežurstvu: doktor, sestra i bolničar. Vojnomedicinsku akademiju čini 18 instituta i klinika sa oko 3 500 zaposlenih. Tokom prvih devet meseci ove godine na Akademiji je hospitalizovano 22 522 bolesnika. Oni su na klinici prosečno boravili sedam dana, što je znatno manje od prošlogodišnjih jedanaest.

Kao jednu od mogućnosti za ostvarivanje svoje pune rentabilnosti, na VMA vide osnivanje fakulteta. Univerzitet Raš iz Čikaga, dobrim delom i zahvaljujući tamošnjem guverneru Rodu Blagojeviću, zainteresovan je za saradnju sa domaćim medicinskim institucijama. Smatraju da im najviše odgovara VMA. Zaposleni na VMA izgleda takođe nemaju ništa protiv, a ideji se ne protivi ni Ministarstvo odbrane. Uostalom, privatni stomatološki fakulteti već postoje. Za VMA bi ovo bila isplativa saradnja, jer bi Raš ulagao sredstva i opremu koja bi ostala Vojnomedicinskoj akademiji. Ipak, o ovoj ideji će se pored VMA i Ministarstva odbrane pitati i fakulteti, zatim ministarstva zdravlja, nauke i obrazovanja.

Dakle, ministar odbrane je najavio da će se o položaju VMA razmišljati oko Nove godine koja je na pragu. Oni koji se i dalje pitaju koliko je opravdano postojanje ovakve institucije, podsećaju da nijedna zemlja u okruženju nema ovakvu bolnicu. U državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ velike vojne bolnice date su civilnom zdravstvu i dele njegovu sudbinu. Ovakvom rešenju se na VMA protive i iznose primer bugarske VMA koja je nakon eksperimentisanja navodno svedena na gole zidove.

Nedavno se pojavila i vest da bi NATO bio rad da kupi našu VMA i da od nje napravi svoj regionalni medicinski centar. Na VMA opet podsećaju na sudbinu sofijske posestrime. U Bugarskoj je takođe sprovedena reforma vojske koja je obuhvatila i njihovu elitnu vojnu medicinsku ustanovu. Postupak reformisanja sofijske VMA podrazumevao je smanjenje osoblja, obima i vrste zdravstvenog zbrinjavanja kao i materijalnih prinadležnosti. Podrazumeva se - i prelazak u civilne ruke. Posledica je bilo totalno srozavanje ustanove i njeno pretvaranje u loše opremljenu i nefunkcionalnu bolnicu.