Početak trećeg ili četvrtog svetskog rata?

Treći svetski rat? Priznajte da ste razmišljali o tome ovog leta, obeleženog osujećivanjem značajnih napada u Engleskoj, sukobima bez presedana u Libanu, ubijanjem kanadskih vojnika u Avganistanu, ispaljivanjem raketa od strane Severne Koreje. Da ne govorimo o Gazi, Iranu koji želi da se opskrbi bombom, napadima na Bombaj. Treba li više od toga? Međutim, da li pojam ldquo;svetski ratrdquo; odgovara samo našem vremenu?

Treći svetski rat? On nam pada na pamet u ovim nemirnim vremenima, utoliko pre što se čini da su posledice ovih svetskih događanja sve direktnije: kvebeški susedi, libanskog ili jevrejskog porekla, pokazuju se zabrinutim; drugi, pak, ostaju bez članova svoje porodice. U razgovorima, svako se prisiljava da izabere svoj tabor: za ili protiv Izraela ili Hezbolaha? Želite da putujete avionom? Sada se morate izuvati i odreći se ne samo svih tupih predmeta, već i tečnosti, gelova itd. Možda ćemo uskoro morati da se skidamo goli? Ili da odustanemo od putovanja?

U ovakvom kontekstu, kada čujemo da je bivši predsednik Predstavničkog doma NJut Gingrič 16. jula na američkoj televiziji izjavio da ldquo;moramo priznati sebi samimardquo; da smo u ldquo;početnom stadijumu trećeg svetskog ratardquo;, ne možemo a da se ne zapitamo da li je to tako. Naročito ako ovaj čudnovati političar nipošto nije jedini koji stvari analizira na ovakav način. U maju je DŽordž V. Buš jasno rekao, prilikom intervjua za CNBC, da je 11. septembar označio početak ldquo;trećeg svetskog ratardquo;. Prošle nedelje je novi iranski ambasador u Francuskoj Ali Ahani završio intervju za ldquo;Mondrdquo;: ldquo;Ali, ako Izrael želi da započne treći svetski rat, videćemo da li će im Amerikanci to dopustitirdquo;.

Četvrti svetski rat: U stvari, teza o trećem svetskom ratu se uspešno razvija od septembra 2001. Naglasimo da većina zagovornika ove teze upotrebljava izraz ldquo;četvrti svetski ratrdquo;.

Treći, to je bio hladni rat. To je bio najduži rat, jer je trajao od 1947. do 1991. On je ostao ldquo;hladanrdquo; pošto praktično nije bilo direktnog sukoba između glavnih supersila, Sjedinjenih Država i SSSR-a, i završio se ideološkim i ekonomskim krahom ove druge supersile. Većina onih koji tvrde da smo ldquo;mirdquo; u svetskom ratu proizlaze iz maglovite neokonzervativne ideologije. (Očigledno je da odavno, od 1998, na drugom kraju, Al kaida zapravo govori da je u ldquo;svetskom raturdquo; protiv ldquo;Zapada, Jevreja i krstašardquo;).

Luj Belanže, politikolog na Univerzitetu Laval, ističe da NJut Gingrič pripada populističkom krilu neokonzervativne struje: ldquo;On sada pokušava da se predstavi kao intelektualac kako bi sebi osigurao dobru poziciju s obzirom na predsedničke izbore 2008. On lično to ne poriče.rdquo; U stvari, Gingrič brani ideju da smo mi ldquo;u svetskom raturdquo; kako bi bolje kritikovao navodnu ldquo;mekoćurdquo; Bušove administracije. Prema njegovom mišljenju, predsednik pokazuje znake slabosti dok velika međunarodna antizapadna alijansa izbija na površinu, od predsednika Uga Čavesa do Severne Koreje, očigledno putem ldquo;islamofašizmardquo;. ldquo;Znate, ovi ljudi razgovaraju međusobnordquo;, primetio je Gingrič nedavno. Dakle, kao i prilikom prethodnih svetskih ratova, zapadno stanovništvo bi trebalo da stane iza Sjedinjenih Država kako bi se savladala globalna pretnja.

Ono što je Gingrič nedavno direktno rekao na televiziji, neokonzervativni intelektualci kao što su Eliot Koen i nekadašnji direktor CIA DŽejms Vulsi pišu i ponavljaju već pet godina. U reviji ldquo;Komentarirdquo; sa izrazito proizraelskim stavom, u septembru 2004. Norman Pothorec je objavio članak sa ne baš dvosmislenim naslovom: ldquo;Četvrti svetski rat: Kako je izazvan, kakvo značenje ima i zašto moramo da ga dobijemordquo;.

Ova teza ima svoje pristalice u Francuskoj, pre svega u proizraelskom taboru. To je ujedno i naslov nedavno objavljenog eseja novinara Tijerija Voltona (ldquo;Četvrti svetski ratrdquo;, delo izdato 2006). U nedavnom razgovoru sa novinarem Elijom Levijem, Volton je izjavio da je ovaj rat počeo 1979, godine islamskom revolucijom u Iranu. U početku se, dakle, ovaj sukob odvijao unutar islama. U njemu su bili šiiti, u velikoj manjini, i suniti. ldquo;Scaron;iitsko preuzimanje vlasti u Iranu je izazvalo neku vrstu lsquo;islamskog nadmetanjarsquo; kod sunita. (...) Tako su i suniti počeli da se nadmeću u ideološkom i verskom smislu. Ovaj rat, gotovo građanskog karaktera, u okviru samog islama, 20 godina kasnije dovešće do rata koji islamisti vode protiv čitavog Zapadardquo;, tvrdi on.

Konzervativni intelektualac Ivan Rijufol je otišao još dalje u jednom od julskih izdanja ldquo;Figaroardquo;. Prema njegovim rečima, 11. septembar je bio prvi čin ciklusa događaja koji se mora nazvati ldquo;svetskim ratomrdquo;. Drugi je napad na Avganistan. Treći ndash; invazija na Irak (koju je Rijufol podržao). Prema njegovom mišljenju, četvrti čin je upravo počeo u Libanu. ldquo;Treba li da se crta ono što bi moglo da bude peti čin? Nuklearni napad na Tel Aviv. Apokalipsardquo;. On smatra da bi se izbegao poslednji, peti čin, ldquo;generalizovani ratrdquo;, Zapad, ldquo;uz podršku umerenih muslimanskih zemalja, mora da zbije svoje redove kako bi urazumio iranske i sirijske ucenjivačerdquo;.

Međutim, u Francuskoj takođe postoji Paskal Bonifas. On je u proleće 2005. objavio knjigu pod naslovom veoma sličnim naslovu Voltonovog dela ndash; ldquo;Ka četvrtom svetskom ratu?rdquo;. Bonifas, direktor Instituta za međunarodne i strateške odnose u Parizu, tvrdi da ima mnogo simplicizma u analizi zagovornika onoga što se u Sjedinjenim Državama naziva ldquo;XXIVrdquo; ndash; to jest, teze o četvrtom svetskom ratu. Za vreme trećeg svetskog rata, ldquo;hladnogrdquo;, izneto je više oštrih kritika na račun mekoće zapadnih demokratskih zemalja pred ldquo;neumoljivim SSSR-omrdquo;. ldquo;Danas se ova pretnja izmenila, ali pristalice vojnog totaliteta, surove sile, zagovornici binarnog načina razmišljanja ndash; po principu oni/mi, dobro/zlo, prijatelji/neprijatelji ndash; još uvek su tu. Bonifas je jasan: ldquo;Treba ih slušati, ali zato da bi se uradilo obrnuto, ili skoro obrnuto, od onoga za šta se oni zalažu.rdquo; Ovaj istraživač veruje da je rat koji najavljuju proricatelji nesreće ldquo;zaista mogućrdquo; i da je čak ldquo;verovatniji nego pre nekoliko godinardquo;. Problem je u tome što se ovi ljudi ldquo;ne zadovoljavaju najavljivanjem buduće opasnosti. Oni je istovremeno izazivajurdquo;. Predviđanje Četvrtog svetskog rata je vrsta predviđanja koja se ponekad, čini se, samoostvaruju, primećuje Bonifas.

Hantingtonova omaška: Ali, zar nismo već stigli do Petog svetskog rata? Žan-Pjer Derjenik, autor dela pod naslovom ldquo;Građanski ratovirdquo; i politikolog na Univerzitetu Laval, podvlači da neki teoretičari veruju da bi Sedmogodišnji rat, koji se završio 1763, mogao da se smatra prvim! Praktično sve velike sile iz tog perioda su ovde bile umešane. Više kontinenata je bilo zahvaćeno.

No, dosta je bilo brojki.

Vratimo se na tobožnji četvrti svetski rat. U suštini, kako naglašava Žan-Pjer Derjenik, teorije koje idu u tom pravcu poklapaju se sa teorijom Semjuela Hantingtona, teoretičara ldquo;Sukoba civilizacijardquo;, pre svega sukoba između Zapada i ostalih združenih civilizacija. ldquo;Kada se njegova knjiga pojavila sredinom lsquo;90-ih, svi su je smatrali beskorisno pesimističkomrdquo;, podseća Derjenik. U to vreme, ističe on, Zapad je intervenisao u Bosni protiv hrišćana (pravoslavnih Srba), da bi spasao muslimane. To se ponovilo na Kosovu 1999. Drugi su Hantigtonu odgovarali u to vreme da su 1990. Sjedinjene Države doprinele oslobađanju jedne muslimanske zemlje, Kuvajta. Međutim, od 11. septembra 2001, izgleda da se sve promenilo i više njih daje Hantingtonu za pravo s obzirom na to da se, kako kažu, otvara sve više frontova između elemenata radikalnog islama i segmenata Zapada (Avganistan, Izrael, Irak itd).

Međutim, Derjenik smatra da Hantingtonova teorija ima velike propuste. Pre svega, muslimanski svet, koji on naziva ldquo;civilizacijomrdquo;, nikada neće moći da formira blok, budući da je duboko podeljen. I zašto bi Kina, kao u Hantingtonovoj šemi, pomagala muslimanima dok njena trgovina sa Zapadom cveta?

Život u ružičastom: ldquo;Četvrti svetski rat? Treći se sigurno dogodio dok sam ja spavaordquo;, šali se Mišel Fortman, politikolog na Montrealskom univerzitetu, za koga su Gingričove izjave obični ldquo;gegovirdquo;. Zapravo, sve ove gromke najave ldquo;generalizovanog ratardquo;, ldquo;sukoba civilizacijardquo; proizlaze iz čežnje medija za ldquo;iznenadnim, senzacionalnim i zloslutnimrdquo;. Dovoljno je baciti pogled na poslednje izdanje ldquo;Mira i sukobardquo; iz 2005, objavljeno na Merilendskom univerzitetu, jedno od najboljih tog žanra, prema njegovom mišljenju. Zaključak?

ldquo;Nakon naglog talasa ratobornosti krajem lsquo;90-ih, naš svet postaje mirnijirdquo;. Broj oružanih sukoba u svetu opada! Bilo ih je četrdeset krajem lsquo;80-ih. A 2005? Dvadesetak. Osim toga, etnički i separatistički sukobi se smanjuju. U Africi je broj oružanih sukoba opao sa 11 na šest od 1999. do 2005. Kad je reč o terorizmu, Fortman smatra da svet sa njim živi od kraja lsquo;60-ih i da se ldquo;zbog toga ne oseća lošijerdquo;. Od 1980, godišnje se izvede 200 do 600 terorističkih aktova. Scaron;to se tiče broja njihovih žrtava, on varira od nekoliko stotina do 3 000 mrtvih godišnje (što predstavlja jedan odsto vojnih gubitaka usled ratovanja u istom periodu). Dakle, ldquo;međunarodni terorizam nije, sam po sebi, strateška pretnja velikih razmerardquo;, napisao je Fortman nedavno.

Od 2001. do 2004, broj terorističkih dela je opao. On je ponovo porastao 2004. (651 incident i 1 900 žrtava), ali samo zbog Iraka (sa 200 napada) i Kašmira (300 incidenata), objašnjava ovaj politikolog. ldquo;Isto kao što je to bio slučaj 1990, jedan Severnoamerikanac je 2005. imao isto toliko šansi da postane žrtva terorističkog akta koliko i da ga udari gromrdquo;! Fortman ipak ne želi da u potpunosti igra ulogu Kandida. On ističe da na Bliskom istoku još uvek postoji ldquo;objektivna opasnost da situacija izmakne kontroli: eventualno se može zamisliti da se Iran ili Sirija direktnije umešajurdquo;. Takođe je zabrinjavajuće to što bi među aktuelnim sporovima četiri od njih eventualno mogla da uključe upotrebu nuklearnog oružja (Iran, Koreja, indijsko-pakistanski sukob i sukob Kine i Tajvana).

Uostalom, naziv ldquo;svetski ratrdquo; za ono što doživljavamo bio bi pun nedostataka. S jedne strane, on uprošćava složenu realnost, podstiče na manihejstvo, kaže Paskal Bonifas. Osim toga, on primenjuje stari model na novu realnost. Žan-Pjer Derjenik naglašava da religija igra veću ulogu u sadašnjim nemirima nego u prethodnim svetskim ratovima.

Najzad, prema mišljenju Fransoa-Bernara Higa, autora dela pod naslovom ldquo;Četvrti svetski rat. Ubiti i ubeditirdquo;, mi smo došli do ratova ldquo;četvrte generacijerdquo;, generacije doba informisanja, kada se pokušava osvojiti ldquo;mentalni i organizacioni sistem protivnikardquo;. U tom kontekstu, Hig se pita: ldquo;Može li hipersila da savlada svetsku pobunu koju sama izaziva i podstiče?rdquo; I, u suštini, ldquo;koji je cilj jednog rata u kojem hipersila dobija bitku za bitkom da bi izgubila sav mir kao u Avganistanu i u Irakurdquo;?