Početak kraja ili dva dana očaja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je u martu, prema analizi CRTA-e, 29 obraćanja javnosti. I neko će zbog toga morati da snosi posledice. Dozvoliti da Vučić propusti čak dva od trideset i jednog dana, koliko ih mart ima, neoprostivo je. I to nije njegov greh, odmah da raščistimo. Čovek jednostavno ne može da drži ceo medijski raspored u glavi. Pa nisu to toponimi, pobogu! Da li je beše u utorak kod Marića ili kod Olivere Jovićević? Čekaj, a kad je Sarapa? Za sredu znam, rešeta me Boki na svečanom otvaranju nečega u Maloj Moštanici. A u petak mi Goca postavlja nezgodna pitanja koja sam joj… koja je potpuno sama smislila bez ičije pomoći i bilo kakvih sugestija. Sama. Da. A kad rekoste da me propituje Barbara? Kako to mislite nema je? One hit wonder? Šteta, obećavala je. O ovome bi, dakle, trebalo da brine neki od njegovih brojnih savetnika i savetnica za sve i svašta i da ga na vreme obaveštavaju o tome koliko televizijskih obraćanja ima zakazanih za tekući mesec. Umesto toga, predsednik je došao u situaciju da se smara cela dva dana, ne znajući šta će sa sobom. Ne zna prosto kako da se ponaša kad nije pred kamerama. Ako vi zaista mislite da je on otvorio onaj, kako se zvaše, Instagram da bi privukao mlade da glasaju za SNS, grdno se varate. Ne samo zato što su mladi pobegli na Tik Tok čim su čuli da je Vučić otvorio nalog na Instaću, već i zato što mlade ne zanima politika, čak ni one u njegovoj stranci. Oni su tu samo zbog para, što bi se reklo. I on to zna. On je otvorio Instagram onomad jer mu je bilo dosadno u danima beznađa kada nije imao nijedno pojavljivanje na televiziji. I to se pokazalo kao dobra odluka, jer zamislite da nema Instagrama, šta bi radio sada kada njegovi saradnici uprskaju pa propuste za mu zakažu gostovanje ili konferenciju za neki dan? Sada, kada se desi da u blizini nema nijedne kamere i reportera, mada reporter realno nije ni potreban, Vučić čas obuče svoj beli ležerni duks, uključi kameru i počne da priča nešto, šta mu već padne na pamet. I mediji to odmah prenesu i donekle mu to dođe kao da je gostovao kod njih. Nije doduše baš isto, nema voditelja ili novinara kojeg bi predsednik mogao da tretira kao neprijatelja iz opozicije, ali u situaciji kad nisi na televiziji, kameri se u zube ne gleda. Sve u svemu, čini se da je ovo zvono za uzbunu, poslednje upozorenje da najzad svi počnu da rade svoj posao i da se više ne dešavaju propusti poput ovog, da građani Srbije budu bez obraćanja predsednika cela dva dana mesečno. Nije li slučaj da predsednik, čak i kad ode službeno na nekoliko dana, mora iz inostranstva da se obraća kako se građani ne bi zabrinuli, a i da ne bi napravili neku glupost dok on nije tu? Zato mora to savetništvo malo da se utegne i razmrda. Ne znamo kakvo im je za sada prolazno vreme u aprilu, ali ako ne bude bar 30 pojavljivanja, ode mast u propast. Na ovakvim stvarima se gube izbori. Dva puta po 30 evra je lepo, ali 30 pojavljivanja je 30 pojavljivanja.