Broj 1

Šta reći za Novaka Đokovića, koji je na putu do druge titule na Rolan Garosu, na kojem je do prošle nedelje samo jednom dizao pehar, a u finalima gubio četiri puta, u dva od poslednja četiri meča zaostatak od 0:2 pretvorio u 3:2? Pre toga dobio je i kralja šljake Rafaela Nadala, najvećeg rivala, koji je polufinalni meč protiv Đokovića počeo furiozno, vođstvom 5:0, kao Marko Đurić onomad u Briselu. Ali, na kraju meča na semaforu je pisalo 3:1 za Novaka. Titula u Parizu, 19. na četiri najveća grend slem turnira, ponovo je podgrejala priče o tome ko je najbolji teniser svih vremena. Da je na Novakovom mestu neko drugi, za tu titulu bi verovatno bilo dovoljno samo to da niko pre njega nije bio 325 nedelja broj 1 na ATP listi. A biće na tom mestu još bar neko vreme. I stiče se utisak da samo od njega zavisi da li će oboriti i rekord Štefi Graf od 377 nedelja na prvom mestu VTA liste. Za neke druge, za nezvaničnu titulu najboljeg svih vremena bilo bi dovoljno i to što ima bolji međusobni skor u duelima sa dva najveća konkurenta - protiv Nadala vodi 30:28, a protiv Rodžera Federera 27:23. Za treće bi bilo presudno to što Đoković i Nadal imaju po 36, a Federer 28 titula na masters turnirima iz serije 1.000, s tim što je Nole jedini u istoriji svaki od tih turnira osvajao bar jednom. A koliko je svestran govori i podatak da je po šest puta igrao u finalima Rolan Garosa i Vimbldona, osam na Ju-Es openu i devet u Australiji. Ako uspe da pobedi i na Vimbldonu, koji počinje 28. juna, a posle toga u NJujorku i tako veže sve četiri grend slem titule u jednoj kalendarskoj godini, teško će bilo ko moći više da dovodi u pitanje ko je zaista najbolji. Još ako se u međuvremenu okiti i zlatnom olimpijskom medaljom, Novak će toliko visoko podići letvicu da je pitanje da li će iko ikada moći da je preskoči. Naravno, sa svakom novom titulom, apetiti navijača rastu. Još samo jedna titula. Još samo jedna pobeda protiv Nadala ili Federera. Još samo… A realno Đoković je odavno prevazišao sva očekivanja. Uostalom, pre njega decenijama se prepričavalo kako je Boba Živojinović još pre 36 godina na Australija openu, seo u ložu, pojeo sendvič i potom pobedio DŽona Patrika Mekinroa. Naravno, turnir nije osvojio. A kako bi navijači reagovali da je u nedelju Novak izgubio od Stefanosa Cicipasa? Da li bi ga poredili sa kravom koja da 50 litara mleka pa se onda ritne i sve prospe? Koliko bi njih tvrdilo da su „znali“ da će pasti na poslednjoj preponi? I da više neće osvojiti nijedan turnir? Koliko bi ih mu „dušebrižno savetovalo“ da se povuče na vreme dok nisu počeli da ga pobeđuju teniseri koji nisu ni među prvih 100 na ATP listi? Samo, kvaka je u tome što to ništa ne govori o Novaku, nego o nama samima. Pa zar nije premijerka Ana Brnabić, skoro egzaltirano konstatovala kako je Đoković posle pobede o protivnicima „govorio sa toliko poštovanja, da bismo svi od njega mogli nešto da naučimo“? A, šta je ona naučila mogli smo da čujemo i pre i posle toga, dok je političke protivnike optuživala da „uvek lažu i rade protiv interesa Srbije“, da je njihova politika „i dalje ista, da se oni bogate, a da svi ostali budu što siromašniji“. Za razliku od Novaka, koji je protivnika u Parizu pobedio boljom igrom na terenu, SNS je na izborima za savete mesnih zajednica u Novom Sadu protivnike porazio van terena, pre same utakmice, deleći kafu i šećer nove robne marke – SNS, plus poster Vučića i Miloša Vučevića. I za razliku od Novaka, koji odavno ne učestvuje na malim turnirima, čelendžerima, SNS je izbore u mesnim zajednicama shvatio kao veliki izazov pa su u kampanju bili uključeni i gradonačelnik Vučević i rođeni brat lidera stranke i šefa države, Andrej Vučić. Pri tome na tim izborima opozicija nije ni učestvovala, već su naprednjaci protiv sebe imali nezavisne kandidate, obične građane, od kojih su neki i u tako neravnopravnoj utakmici uspeli da pobede favorizovane naprednjake. Šta će tek biti ako kojim slučajem opozicija reši da izađe na neke buduće izbore, ma koliko slaba bila, ako su u izbornu borbu sa nezavisnim kandidatima poslali Andreja Vučića? Neće biti da su to naprednjaci naučili od Đokovića. Uostalom, njih ne trenira Marjan Vajda, a zna se i čija je u SNS poslednja. I zato samo jedan čovek ima veće šanse da više nedelja od Novaka bude broj 1. Doduše, ne u tenisu, već u državi, i ne u svetu, već samo u Srbiji. Da li će tako i biti, zavisi od njegovih navijača. A on bar zna kako se postupa s navijačima.