Kada adolescenti postanu pacijenti

Nakon što je Krizni štab izdao preporuku da se vakcinišu deca starija od 12 godina, na apsolutno okupiranom internet prostoru, od likova koji se potpisuju umetničkim pseudonimima, saznali smo da će „da radi ulica“, „motka“ i još štošta. Ništa neočekivano, agresivna i od strane vlasti razmažena antivakserska armija je imala sasvim dovoljno vremena da pripremi i kampanju i koreografiju za taj trenutak, jer se znalo da će se sigurno dogoditi još od 10. maja kada je američka FDA izdala hitno odobrenje za upotrebu vakcine za decu i adolescente od 12 do 16 godina i kada je samo dve nedelje kasnije njihov primer sledila i Evropska agencija za lekove. Nažalost, država koja je imala isti period za pripreme i na kojoj je bilo da uoči nove školske godine odradi edukativnu kampanju (ne samo upućenu učenicima već i školskom osoblju), imala je preča posla sve do sredine avgusta i novog talasa u kom dominira i po decu nezgodan delta soj. Zadatak da to kašnjenje brzopotezno sanira i omogući nesmetan početak školske godine dodeljen je epidemiologu Predragu Konu i ministru Branku Ružiću, koji su preneli stav Kriznog štaba i Ministarstva prosvete da „snažno preporučuju“ vakcinaciju dece. Uz antivaksere im je isto tako „snažno“ odgovorio pokret Dosta je bilo (ona fina opozicija koja pije vince sa predsednikom) i to krivičnom prijavom zbog „zloupotrebe službenog položaja“ uz obrazloženje da se to može okarakterisati kao „udruženi zločinački poduhvat sa ciljem teže i trajne povrede osnovnih prava dece“. Pritom „vinski drugar“ nije našao za shodno da održi konferenciju na kojoj bi branio svoj kadar, ponudio se za poligraf ili izneo pikanterije iz krivičnog postupka samo njemu znane, tako da su se i Kon i Ružić našli u ulozi glinenih golubova svih zatucanih vlasnika „motike“. Nezgodno po njih, ali daleko nezgodnije i opasnije po decu i sve one kojima bi ta deca mogla da prenesu infekciju. „Deca su najčvršća karika u celoj ovoj priči i dok se nije pojavio delta soj oni su vrlo retko obolevali i retko širili infekciju. Do 12 godina je to bilo na nivou statističke greške, a u grupaciji od 15 do 18 jesu obolevali, ali malo. Sada sve više adolescenata postaju pacijenti, a verovatno će uskoro i mlađa deca. Još uvek je to blaža klinička slika sa manjim komplikacijama, ali po mom mišljenju već bi i oni trebalo da se vakcinišu. Možda je čitava ova priča dobrim delom, ne kažem potpuno, mogla biti izbegnuta da su se odrasli vakcinisali onda kada je trebalo, ali nisu, tako da smo sada u poziciji da od njih očekujemo da svojom vakcinacijom štite najugroženije kategorije. Zbog toga smo kao Udruženje doneli preporuku da se vakcinišu svi iznad 12 godina, ali pre svega ugrožene kategorije koje su u riziku za teške oblike kovida-19. Nemamo mogućnost da kažemo ’to mora‘, samo smo izneli svoje mišljenje a na sistemu je da to sprovede. Kada država odluči da stvarno reaguje, ona to može i to smo videli tokom epidemije morbila (2017-2018) kada je procenat vakcinisanih podignut na 90 odsto“, kaže predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis. Problem je što država ovog puta nije odlučna da taj problem reši, a poruke koje od zvaničnika dolaze deluju još haotičnije i kontradiktornije od onih koje smo slušali tokom „motivacije“ da se vakcinišu odrasli. Za početak, kada su u julu mesecu hospitalizovani prvi mališani i to nakon nekoliko nedelja u kojima ih nije bilo, vest je prećutana i mašinerija je i dalje radila u korist ideje da su deca bezbedna i da su im forme bolesti toliko lake da obično i ne shvate da su inficirani. Pritom se zaboravljalo na činjenicu da je još pre pojave delta soja najmlađa žrtva u Srbiji bila beba stara devet dana iz Trstenika. Tek kada se približio početak školske godine problem je aktuelizovan, ali je u međuvremenu propušteno da se uradi osnovno – obavezna vakcinacija prosvetnih radnika. Dato im je na volju, a pokazalo se da je nemaju baš mnogo: prateći prosek i oni su se vakcinisali više nego u bednom obimu, samo 50 odsto. Tu se pojavio i predlog da ubuduće u škole idu samo najmlađi i stariji od 12 godina koji su vakcinisani, a da ostali nastave sa onlajn nastavom, ali se nametnulo pitanje – po kojim uslovima? Konkretno, da li će vakcinisanoj deci predavati u školi nevakcinisani nastavnici ili će nastavni kadar biti podeljen po istom sistemu: nevakcinisani ostaju kod kuće i predaju onlajn. Naravno, javili su se oni koji nisu baš razumeli šta je preporuka a šta naređenje, pa su usijali društvene mreže pitanjem – sa kojim pravom nas primoravaju da vakcinišemo decu a nisu primorali čak ni zdravstvene radnike, ali i oni koji su u razdvajanju videli fašizam iako je predočeno da se ono vrši samo da bi se zaštitili, a ne kaznili nevakcinisani. U kontekstu toga se oglasila članica KŠ i virusolog Tanja Jovanović, s predlogom da nevakcinisana deca jednom nedeljno rade PCR „jer bi bila velika šteta da ni ove godine ne idu u školu“ uz obrazloženje da se to primenjuje i na Medicinskom fakultetu gde je većina studenata vakcinisana, manjina plaća testiranje, a na primedbu roditelja da je to skupo, odgovara – imate vakcine koje su besplatne. Na pitanje šta je od toga istina, prof. dr Branimir Tiodorović kaže: „Data je ’snažna preporuka‘ za vakcinaciju dece starosti preko 12 godina, a preporuka je ranije upućena i prosvetnim radnicima. Za sada nije data precizna formulacija u vezi sa načinom rada prosvetnih radnika vezana za status vakcinisanosti. To upravo priprema radna grupa Batuta i ministarstvo zdravlja i ubrzo će izaći sa predlogom.“ Predlog još uvek nije stigao, ali rezultati vakcinisanja dece jesu. Kanada je prva počela još početkom maja i do sada nije imala zabeleženu nijednu komplikaciju. Na Malti su nakon što su uspešno vakcinisali više od dve trećine dece uzrasta od 12 do 15 godina uveli da nevakcinisana deca starija od 12 godina ne mogu turistički da posete njihovu zemlju. Francuska je počela sa vakcinacijom 15. juna jer se nada da će tako obezbediti normalan početak nastave... Sva deca su do sada vakcinisana fajzerom jer samo on ima sve potrebne dozvole, a bezbednosne provere je prošla i moderna. A kod nas se i uz nedvosmisleni stav pedijatara da je vakcinacija dece potrebna, i dalje vrtimo oko toga da li izaziva sterilitet iako su u svim relevantnim naučnim časopisima već uveliko objavljene studije koje su tu tezu opovrgle. Naprotiv, infekcija kod muškaraca može da utiče na plodnost a ne vakcina (zato ju je poželjno dati), a tokom istraživanja fajzera i moderne više od 30 žena je zatrudnelo, što je evidentan dokaz da nemaju uticaj na plodnost. „Ne postoji virusna vakcina koja je toliko ispitana u toliko kratkom roku, niti bolest koja je toliko opisivana koliko kovid-19 i to na sasvim dovoljnom uzorku. Dovoljan broj dece je vakcinisan da bi se moglo reći da je ona bezbedna u uzrastu od 12 do 16 godina, a verovatno će se preporuka za vakcinaciju vremenom pomerati ka još mlađem uzrastu, što nije čudno - postoje vakcine koje deca dobijaju i u prva 24 sata po rođenju. Jedina nuspojava koja je uočena je oboljenje koje se može nazvati miokarditis i perikarditis, ali ona se toliko retko javlja da su sve stručne agencije potpisale da se radi o toliko malom riziku da bi ga trebalo odbaciti. I oni vole svoju decu kao i mi, a podaci koje iznosim su zasnovani na dokazima i sa njima se svi slažu od Evrope i SAD do Rusije i Kine“, kaže dr Konstantinidis. A sada ostaje da čujemo kojim podacima dobijenim na pijaci ili nekom opskurnom sajtu raspolažu antivakseri, pa da sačekamo da li će državi uoči izbora biti bitnije da se udvara njima ili da zaštiti mališane koji još uvek nisu stasali u biračko telo.